Kompjuteri su postali nezamenljiv instrument našeg rada, učenja i obaveštavanja. Više nije značajno pitanje da li deci treba dozvoliti korišćenje kompjutera, već na koji način i koliko vremenski dugo, u kontinuitetu.
KOMPJUTER – SAVRŠENA IGRAČKA
Za decu su kompjuteri više od obične igračke. Čudesni ekran i tastatura pomoću koje mogu da produže svoju misao ili nameru da se igraju, stvaraju u deci osećaj kao kada umesto igračke dobiju živog ljubimca. To je mogućnost da pomoću svojih malih prstiju stvore čarobnu sliku na ekranu. Zato toliko i vole igrice – sve što se kreće, a još imaju mogućnost da to stvore ili izbrišu. Međutim, kompjuter za dete od pet godina nije isto što i za dete od deset godina.
Izvor: libraryblog.freeworldu.org
U periodu kada je razvoj deteta buran, otprilike, oko treće godine – dešava se da toliko brzo usvajaju pravila manipulacije kompjuterom, da se njegova logika tako lako poklapa sa logikom igrica i korišćenjem tastature, da roditelji odmah pomisle: „Moje dete je genije!”. Međutim, to nije ništa posebno. Dete je prosto „ušlo” u logiku kompjuterskog programa – ma kakav on bio, jer su i detetova logika i kompjuterski program uprošćeni i lišeni svake logičke manipulativnosti, koja se nataložila kod odraslih. Zato se deca i kompjuteri toliko vole. Nešto slično se dešava i sa učenjem stranih jezika.
KOMPJUTER MOŽE NA MNOGO NAČINA DA POVREDI VAŠE DETE
1. Ekran sam po sebi zrači.
2. Dete ne zna da namesti svoje telo u ispravan položaj, pa neprestano i prekomerno gledanje ekrana može da naškodi očima.
3. Kompjuter može da povredi detetove emocije, može da mu donese i psihičke i emotivne probleme.
NE PANIČITE! Govorimo o prekomernoj upotrebi kompjutera, igranju igrica ili, kasnije, nepažljivoj upotrebi društvenih mreža na kompjuteru. Važno je da znate KAKO SE PRAVILNO KORISTI KOMPJUTER:
Kompjuter je zahvalna igračka i dobar drug detetu – samo ukoliko se pravilno koristi! Dužina i način korišćenja kompjutera zavisi od uzrasta deteta
OD TRI DO SEDAM GODINA – za dete je kompjuter samo igračka koja ga vodi do neslućenih granica njegove mašte tokom igranja igrica. Ono što roditelji moraju da znaju, jeste: dete ne sme više od dvadeset minuta u kontinuitetu da koristi kompjuter, a onda sledi najmanje petnaestak minuta hodanja, igranja ili odmora očiju podalje od kompjutera. U detetovoj blizini ne bi trebalo da budu računari i električni aparati, a njihova upotreba mora da bude strogo kontrolisana. Najlepše je kada su roditelji zajedno sa mališanom za tastaturom računara.
OD SEDAM DO DVANAEST GODINA – računar je još jače i „žešće” sprava koja služi za igranje igrica, i to onih koje traže brzinu, spretnost i dokazivanje. Upravo je to i pozitivno kod kompjutera, a roditeljima slede novi saveti: malo manje kontrole dece, ali više „popovanja”. Naime, i ovde važi pravilo: 20 minuta za računarom, pa 15 minuta odmora, a roditelj mora da insistira na pravilnom držanju tela kada je dete za tastaturom.
Nije poželjno da deca u ovom dobu rade za laptopom, jer on ne daje mogućnost da dete koriguje držanje tela kao kada je u pitanju „klasični” kompjuter. I šteta naneta očima, a preko očiju i mozgu, može da bude veća, jer su i sadržaji igrica i onog što dete radi mnogo složeniji, brži, dinamičniji. Dakle, kontrola boravka deteta za računarom je neophodna. Stručnjaci se slažu da je ovaj uzrast najpodložniji negativnim uticajima ako se dete ne kontroliše.
OD DVANAEST GODINA NADALJE – upotreba kompjutera je samostalnija, bez mnogo roditeljske kontrole, a samim tim su i opasnosti veće. Dugotrajno bavljenje kompjuterom (ono se u ovom uzrastu meri satima) može da dovede i do nekih bolesti, kao što su gojaznost, iskrivljena kičma, visok pritisak, i još mnogo toga.
Ne može se na silu kontrolisati adolescent, ali može mu se ponuditi alternativa u vidu sporta. Naterati dete da se paralelno bavi sportom, primarni je zahtev roditelja. Time se u velikoj meri anulira negativni uticaj sedenja za računarom. Sadržaji koji su meta interesovanja adolescenata, malo su drugačiji i to više nisu igrice, već društvene mreže. One nose mnoge opasnosti manipulacije decom, pa zato roditelj mora da sa detetom postigne sporazum o nekoj vrsti kontrole. Kada postoji nešto što ne možete da mu zabranite, vi mu se pridružite i blago ga iskontrolišite! To je deo problema generalnog vaspitanja, poverenja i iskrenosti prema detetu, i obrnuto.
U svakom slučaju, računar bi trebalo da bude van dela u kojem dete najviše boravi, jer kao i svaka elektronska sprava – zrači. Korišćenje kompjutera bez kontrole može da bude opasno – kako za telesno, tako i za psihičko zdravlje deteta. Pola sata za kompjuterom, petnaest minuta šetnje, najvažnije je pravilo, onda je sve u redu.
Žaklina Romih
