,,U ovom trenutku skoro 2.700 bolesnika u Srbiji čeka operaciju srca sa jasnim, definisanim oboljenjem koje zahteva takvu vrstu lečenja”, kaže doktor Saša Borović, kardiohirurg sa Instituta ,,Dedinje”. Država treba da posveti pažnju toj vrhunskoj vrsti medicine, to treba da bude nacionalni interes. Sve četiri bolnice u Srbiji, koje rade kardiohirurgiju, ne rade manje nego što se može, naprotiv, rade i do dvadeset odsto više nego što je očekivano

Gostujući u programu Televizije Jagodina, kardiohirurg doktor Saša Borović sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje rekao je da su najčešća oboljenja srca koronarna bolest ili oboljenje krvnih sudova srca i oboljenje zalisaka, koja su manje česta u odnosu na koronarnu bolest.
– Kada se prepoznaju takva oboljenja, onda bolesnici bivaju upućeni na najviši, tercijarni, nivo zdravstvene usluge, a takve se bolnice nalaze u Beogradu ili Sremskoj Kamenici koje su usko specijalizovane za lečenje takvih bolesti – rekao je Borović. – U praksi to nije komplikovano i put nije tako dugačak. Problem nastaje, na žalost, u trenutku kada se bolesnici kandiduju za kardiohirurško lečenje, a problem je, prevashodno zbog velikih lista čekanja jer nema dovoljno kapaciteta da takvi bolesnici budu lečeni.

Potpuno je shvatljivo, kako je rekao doktor Borović, da pacijent kada sazna da ima oboljenje srca za koje je najbolje lečenje kardiohirurgija, želi da taj svoj problem krene da leči. U praksi to i ne biva tako iz, pre svega, kako je rekao doktor Borović, medicinskih razloga.
– Oboljenje srca koje zahteva kardiohirurgiju je nešto što bolesnik ima godinama unazad i, drugim rečima, bolesnik je sposoban da tu bolest nosi i dalje. Postoje dosta jasno definisani znaci koji će lekarima, posle ispitivanja, ukazati na neophodnost intervencije u kraćem vremenskom intervalu. Na osnovu svega toga mi analiziramo svakog bolesnika ponaosob i, imajući sve to u vidu, u konzilijumu donosimo odluku o lečenju bolesnika – naglasio je doktor Borović i dodao da je lista čekanja prilično duga, u ovom trenutku skoro 2.700 bolesnika u Srbiji čeka operaciju srca sa jasnim, definisanim oboljenjem koje zahteva takvu vrstu lečenja.

– U mojoj bolnici je ta lista najduža. Takvi bolesnici nisu prepušteni sudbini, bolest se prati, pre svega od strane doktora koji su ih, inače, lečili i ukoliko se njihovo stanje promeni na gore, doktori tih bolesnika nas odmah informišu i bolesnik postaje kandidat za raniju operaciju.
Realnost je da postoje liste čekanja i javnost, kako je rekao doktor, to treba da razume da je ona diktirana pomanjkanjem kapaciteta. Ni jedna od četiri bolnice u Srbiji koje rade kardiohirurgiju ne radi manje nego što može, naprotiv radi i do dvadeset odsto više nego što je očekivano.
– Bolesnici na listi čekanja za operaciju srca nisu prepušteni sudbini. Oni treba da sara|uju i da, pre svega, imaju poverenja u svoje doktore u gradu u kom žive. U trenutku kad se promeni njihovo stanje, uprkos terapiji koju uzimaju, njihov lekar obavesti nas na Dedinju. Takav bolesnik neće biti prepušten sebi – kaže Borović.

Normalno je da ljudi brinu o svom zdravlju i normalno je da su uplašeni kada se ustanovi bolest i normalno je da strepe šta će biti sa njima. Lekari to, kako kaže Borović, savršeno razumeju. Doktor Saša Borović, inače Jagodinac, je lekar kod kog su na preglede išli mnogi Jagodinci i za koga kažu da je uvek dostupan za razgovor i pomoć. Mnogi gledaoci su, posle emisije, došli da ga pozdrave i zahvale mu na pomoći koju im je ukazao.

– Pokušavam da pacijenta umirim, razgovaram sa njim, objasnim sve ovo što sam rekao o listama čekanja, naravno da se tu na|em i da pomognem i to je moja obaveza, uostalom iz Jagodine sam, kome bih drugom pomogao. Treba ljudi i da shvate da ne može da se organizuje operacija srca u ovim uslovima u Srbiji, u roku od par nedelja. Mi mora da budemo selektivni i ponudimo takvu opciju brže operacije onima kojima je to, zaista, potrebno – rekao je doktor Borović i naglasio da pacijenti „nisu zaboravljeni”.

Lekari apeluju da se, zaista, u državi posveti pažnja toj vrhunskoj vrsti medicine, to je, po njihovim rečima, i nacionalni interes broj jedan.
Doktor Borović je u Jagodini završio osnovnu školu u školi „Boško \uričić”, a zatim i gimnaziju. Medicinski fakultet završio je u Beogradu, gde je i stažirao u Kliničkom centru. Radio je oko dve godine na Drugoj hirurškoj klinici, a onda prešao na Institut ,,Dedinje”.
– Voleo sam hirurgiju, to je moja prva specijalizacija, a onda sam specijalizirao kardiohirurgiju. To je jedna veština koja zahteva i talenat i dosta učenja, dinamična je i goni čoveka da se stalno usavršava, da donosi odluke u trenutku – kaže o svom poslu doktor Borović koji je kao lekar dosta putovao. – Prva moja operacija bio je dvostruki bajpas 1996. godine. I dan danas imam tu pozitivnu tremu koja čoveka goni da se skoncentriše, da pruži svoj maksimum. Hirurgija je zantaska disciplina i podrazumeva hijerahiju učenika i učitelja, mla|i uče od starijih koji imaju razumevanja i strpljenja da im pokažu ono što znaju. To je jedan deo priče, drugi je to što mora da se nauči iz literature, što svako od hirurga prolazi. Medicina napreduje, pogotovo u elitnim desciplinama kao što je to kardiohirurgija, stalno se nešto novo pojavljuje, sve se usavršava i lekar sve to mora da prati.

Gost Televizije Jagodina bio je i dečji kardiohirurg doktor Igor Đekić koji je govorio o urođenim srčanim manama, a to su najčešće strukturne promene na srcu.
– Te promene su, poslednjih godina, prepoznatljive, već, na rođenju, zahvaljujući tehnološkom napretku i razvoju ultrazvučnih aparata. Za lečenje tih oboljenja postoje samo dva centra to su Institut za majku i dete i Univerzitetska klinika u Beogradu. Za razliku kod odraslih, srčane mane se ne operišu sve neposredno po postavljanju dijagnoze. U zavisnosti od vrste srčane mane, nekada se pristupa operaciji odmah, a najčešće se operacije planiraju i u tom se periodu dete prati do određenog trenutka kada bude imunološki spremno za jednu tako veliku i stresnu operaciju kao što je najbanalnija hirurška intervencija – rekao je doktor Đekić.

Doktori su složni da srpska kardiohirurgija prati, donekle, zbivanja u savremenoj kardiohirurgiji i u tom smislu ne zaostaje za svetskom. Problem je jedino nedostatak kapaciteta za lečenje svih bolesnika kojima je ta vrsta lečenja potrebna.

Suzana Lubura