Na današnji dan, pre 38 godina, u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, preminuo je jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić.
Andrić je rođen 9. oktobra 1892. godine u Dolcu pored Travnika u tadašnjoj Austrougarskoj. U gimnazijskim danima bio je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadao je naprednom nacionalnom pokretu ”Mlada Bosna” i bio je strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od austrougarske vlasti. Svoju prvu pesmu ”U sumrak” objavio je 1911. godine u ”Bosanskoj vili”.
Naredne godine započeo je studije na Mudroslovnom (filozofskom) fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. Školovanje je nastavio u Beču, a potom u Krakovu, gde ga je zatekao Prvi svetski rat.
Po izbijanju rata vratio se u zemlju. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija ga je uhapsila i odvela u Šibenski, a potom u mariborski zatvor u kojem će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Za vreme boravka u mariborskom zatvoru, Andrić je intenzivno pisao pesme u prozi.
Po izlasku iz zatvora, Andriću je bio određen kućni pritvor u Ovčarevu i Zenici u kojem je ostao sve do leta 1917. godine.
Andrić je imao veoma uspešnu diplomatsku karijeru – godine 1920 bio je postavljen za činovnika u poslanstvu u Vatikanu, a potom je radio kao diplomata u konzulatima Trstu i Gracu. U to vreme objavio je zbirku pesama u prozi ”Nemiri”, pripovetke “Ćorkan i Švabica”, ”Mustafa Madžar”, ‘Ljubav u kasabi“…
Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti, a 1961. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost za roman ”Na Drini ćuprija”.
Neke od njegovih najpoznatijih dela su – ”Nemiri”, stihovi u prozi (1920), ”’Put Alije Ðerzeleza”, (1920), ”Most na Žepi”, (1925), ”Anikina vremena” (1931), ”Na Drini ćuprija” (1945), ”Gospođica” (1945), ”Prokleta avlija” (1954)….
U Galeriji RTS-a 14. marta će biti otvorena izložba ”Andrićeva lica” povodom 38 godina od Andrićeve smrti, a u Javnoj biblioteci Manuel Alvar, u Madridu biće otvorena izložba ”Ivo Andrić – pisac i diplomata”.
U času smrti imao je nepune 83 godine, a u Andrićevoj beležnici je ostao zapis: “Pomisao na smrt izaziva, već sama po sebi, kod čoveka strah. A kod književnika i svakog ”javnog radnika” dolazi uz to još i odvratnost od glupih i neiskrenih nekrologa koji nas čekaju…”
Srbija je 2011. godine obeležila dva jubileja – 100 godina od objavljivanja Andrićevog prvog književnog rada (u časopisu “Bosanska vila”) i 50 godina od kako je dobio Nobelovu nagradu, a u oktobru prošle godine i 120 godina od njegovog rođenja.
IZVOR: TANJUG
