U želji da dekorište nameštaj u svom životnom prostoru Miona Ćirić upoznala je dekupaž tehniku i počela da se bavi ovom vrstom umetnosti. Za samo nekoliko meseci savladala je tajne tehnike, a planira da organizuje kurs dekupaža
Miona Ćirić počela je da se bavi dekupaž tehnikom jula 2012. godine pošto je planirala da svoj životni prostor uredi u šabi šik stilu. Rešila je da svaki komad nameštaja i detalja uradi sama pa je shodno tome, morala da nauči ovu lepu tehniku.
–Još čuvam vazu koju sam prvu uradila. Obučavala sam se dva do tri meseca tako što sam gledala sve o ovoj tehnici na internetu, kako se radi, šta je potrebno od materijala itd. Posle prve vaze radila sam sve što sam mogla da nađem po kući, tegle, poslužavnike. Kada se to pokazalo kao dobro, naručila sam drvene poslužavnike, razne drvene komade za kuhinju, predsoblje, naručila sam četke, ogledalca, satove, podmetače. Volela sam da radim satove ali na tržištu ne mogu da se pronađu kvalitetni mehanizmi, pa sam odustala– kaže Miona.
Mionini radovi u dekupaž tehnici
Ona se povezala sa ženama koje rade dekupaž, a žive u zemljama u okruženju. Ispostavilo se da se dekupaž traži svuda i rado se kupuju predmeti oslikani ovom tehnikom.
–Zvali su me iz Dnevnog boravka za decu da dođem i malo radim sa njima i pokažem im kako se radi. Rado sam prihvatila poziv. Planiram izložbu predmeta rađenih u dekupažu ali kada budem imala dovoljno radova, pošto se većina brzo proda. Takođe oslikavam predmete tehikom jednog poteza, strouk tehnikom. Zbog potreba dekupaža naučila sam i da heklam što mi nije teško palo, jer volim sve ručne radove a čipka je nezaobilazni detalj šabi šik stila. Pošto sam trenutno nezaposlena, ovaj rad mi je vrlo dragocen– objašnjava Miona.
Dekupaž ili DECOUPAGE je reč nastala u 20. veku i dolazi od francuske reči „decouper” koja u prevodu znači „iseći, isecati”. Sama tehnika rada sastoji se u isecanju i aranžiranju delova papira i njegovom lepljenju na obojenu ili drugačije pripremljenu površinu, te lakiranju. Kada se tehnika izvodi na tradicionalan način, onda uključuje nanošenje čak 30-40 slojeva laka i papira koji su šmirglani svaki posebno da se dobije mek sjaj i trodimenzionalnost slike. Isto tako isečeni papir se može lepiti i na staklo sa poleđine i onda se dobija izgled posebne dubine slike.
Tehnika je na prostor Evrope dospela u 12. veku iz Kine gde su kineski seljaci upotrebljavali papir živih boja za dekorisanje prozora, lampiona, kutija za poklone i dr, a još dublje korene vuče iz istočnog Sibira.
Svoj procvat u Evropi dekupaž doživljava u 17. veku kada venecijanski majstori, u pomami za nameštajem oslikavanim tehnikom kineskog laka, a preskupom izradom i nedostatkom istog, nude tržištu jeftiniju alternativu u vidu dekupaža na nameštaju, a tehniku nazivaju još i „l’arte der povero” – umetnost siromašnih. Ipak, ova vrsta dekoracije nameštaja je ubrzo imala svoje poklonike u najpoznatijim ljudima svog vremena: Madam de Pompadur, Mari Antoanetu, kasnije čak i Matis i Pikaso koriste ovu tehniku.
Do današnjeg vremena, originalna tehnika se razvijala i evoluirala u mnogo različitih stilova i novih tehnika. Jedna od najpoznatijih je i ‘salvetna tehnika’, ali je nikako ne treba mešati sa originalnim dekupažom, jer ima svoje posebnosti i načine izrade.
Svi zainteresovani za učenje dekupaža i oni koji žele da vide i kupe jedan od predivnih predmeta mogu da to urade na fejsbuk stranici HandmadeByMionna.
Anita Đukić
