„Bele poklade”, koje se obeležavaju poslednje sedmice „bele nedelje”, nekada su u mnogim krajevima pratile povorke maskiranih ljudi. Oni bi išli od kuće do kuće, igrali i pevali, a domaćini bi ih darivali raznim poklonima. Ta tradicija počela je da se gubi posle Drugog svetskog rata. Glavica kod Paraćina jedno je od retkih sela u kome ona nije prekidana. „Komendije” su parodija na post i period koji sledi i dan kada do izražaja dolazi razuzdanost, koja je zatomljena tokom zime – kaže Goran Minić

– Ova tradicija kod nas traje najmanje 100 godina. Moj deda Nenad, po kome sam dobio ime, koji je rođen 1907. godine, pamtio je „komendije”, kako je kod nas nazvan taj paganski običaj. Tog dana organizuje se svadba. Pored glavnih uloga, kao što su mlada, mladoženja, kumovi, roditelji mlade i mladoženje, postoje i prateće uloge, poput slepaca i mečkara. Na taj način se odslikava šarolikost društva. Novina su devojke u minićima, mada su one uvek postojale, jer su to one devojke koje kite svatove, samo su sada obučene malo slobodnije – kaže Nenad Tolić, koji je tri decenije učestvovao u „komendijama”.

Zanimljivo je da se maskiraju samo muškarci, jer je odavnina bilo sramota da se maskiraju devojke.
– To nije svetkovina poput karnevala u Riu, već drevni običaj i zato je ostalo da se maskiraju samo muškarci. Neke maske stare su i po 40 godina, dok je venčanica stara dve decenije. Što se tiče uloga, mislim da su sve dobre ako komendijaš ume da se unese i da je oživi. Ove godine nisam učestovao, jer sam morao da radim. Ali, iduće ću uzeti odmor da bih mogao da im se pridružim. Dosta godina dobijao sam ulogu đavola. Mislim da on prati ovu povorku da bi svi bili svesni da u svakom braku postoji nečeg đavolskog – dodaje Tolić.

Vladan Đorđević, kome je ove godine pripala uloga đavola, potvrdio je da za njega uvek ima posla, jer je narod previše grešan.
Ali, čini se da se najbolje od svih zabavljala Lidija.
– Ja sam najbolja riba. Radim na autoputu, jer su me izbacili iz kuće. Neko plati, a neko me prevari i ne da ništa. Šta ću. Dobra sam duša. Ali, dobro, već sam ušla u štos.

Silvana, koju je tumačio Miloš Milojković, nije se složio sa njenom konstatacijom.
– Ja sam bolja riba od Lidije. Imam bolje noge. Njene su krive. Osim toga, ona se napila i ne zna šta priča. Pije pivo i rakiju – šali se Miloš.

Uroš Živković, koji je dobio ulogu mečkara, kaže da je njegova uloga najbolja.
– Moja meca ima dve godine. Sluša me. Naučila je da igra. Čak zna i kako se mlada šminka – kaže Uroš.

I petnaestogodišnji Aleksandar Dinić, koji je bio mladoženja, kao i Nikola Nikodijević, kome je pripala uloga mlade, lepo su se zabavljali.
– Mladoženja mi je dobar. Umela sam da odaberem. Ali, ja sam lepša od njega – šalio se Nikola dodajući da mu nije teško da čitavog dana selom hoda u venčanici.

U povorci je bio i Dragan Stefanović, koji svake godine predstavlja starojka. Bio je jedan od najmarkantnijih likova na svadbi.
– Ovo je lep običaj. Često pričamo o njemu i jedva čekamo da dođe taj dan. Zabavno nam je da idemo selom ovako obučeni i da uveče odemo u Dom na zabavu – rekao je Dragan.

“Mlada” i “mladoženja” na čelu povorke

Prema rečima Gorana Minića, ovaj običaj uspeo je da opstane i pored toga što je 1971. godine policija pokušala da rastera komendijaše.
– Potukli su se i policija je popustila. Od tada nas niko nije dirao. Kada je običaj opstao u vreme tvrdog socijalizma kada se zabranjivalo mnogo šta sa srpskim predznakom i etničkim obeležjima, nadam se da ova tradicija neće uskoro biti prekinuta. To je parodija na post i period koji sledi i dan kada do izražaja dolazi razuzdanost, koja je zatomljena tokom zime – naveo je Minić.

DOŠAO IZ ŠVEDSKE DA BI BIO VRAČ
Nikola Živković, koji je dobio ulogu vrača, prešao je 3.000 kilometara samo da bi učestvovao u „komendijama”, mada kaže da je za đavola imalo više posla nego za njega.
– Moj deda Ljubiša Dimitrijević imao je kafanu u kojoj su se okupljali komendijaši. Bila je to prava fešta. Zbog toga neću da dozvolim da takav jedan običaj zamre. Nije mi teško da dođem iz Švedske i učestvujem u njegovoj organizaciji i materijalno pomognem – izjavio je Nikola.

NEDOSTAJE NARODNA NOŠNJA
Ljubica Tolić (73), koja je „komendije” posmatrala sa klupice ispred svoje kuće, pamti da su nekada bili obučeni u narodnu nošnju i građane opanke.
– Ložili smo vatru od taluski. Onda bismo igrali oko nje i preskakali je – rekla nam je baka Ljubica.

Tekst i foto: Zorica Gligorijević