U ponedeljak, prvog aprila, u Crkvencu je obeležen jedinstven jubilej -85 godina postojanja Podruma u Crkvencu. Prvog aprila 1929. godine osnovana je Zemljoradničko – vinogradarsko – voćarska zadruga i Podrum u Crkvencu.

Na svečanosti povodom obeležavanja jubileja bio je prisutan veliki broj zvanica, među kojima su: Nikola Mihajlović, predsednik
Zadružnog saveza Srbije, zadrugari, penzioneri, radnici kolektiva, bivši direktori Zemljoradničkih zadruga i Poljoprivredne škole Svilajnac, direktorka Termoelektrane “Morava” Svilajnac i direktori ostalih ustanova i privatnih preduzeća.

Podrum “Navip” Crkvenac

Gosti su bili i zaposleni radnici iz “Navip-a” Zemun, predsednik opštine Žabari, slikari iz Svilajnca i Despotovca. Svečanost je počela polaganjem venca u Osnovnoj školi na spomenik Dimitriju Katiću, osnivaču prve Zemljoradničke zadruge u Resavi 1897.
godine i predsedniku Narodne skupštine Srbije 1891. Zatim je položeno cveće na spomen – ploči na zgradi podruma Crkvenac, zadrugarima iz 1929. godine. Takođe je otvorena izložba slika sa 17. likovne kolonije “Crkvenačka Paleta”, izložba Dokumenata, knjiga, zapisnika (1929 – 2013. godine), kao i tekstova objavljenih u štampanim medijima tokom 85 godina postojanja i rada Podruma.

Sve prisutne goste na svečanoj sednici pozdravio je Miroljub Spasojević, rukovodilac podruma “Navip” Crkvenac. U pozdravnoj reči je istakao impresivne radne rezultate i veliki doprinos razvoja vinogradarstva u Resavi i šire, od 1929. godine, a naročito period od 1970. godine, do današnjih dana. Spasojević je napomenuo da je srpska šljivovica prepečenica izvožena u bukliji u preko 30 zemalja sveta, od Amerike, Kanade, Australije, zemlje Zapadne Evrope do Rusije. Plasirano je preko 5 miliona litara srpske šljivovice ili oko 8 miliona boca “Srpske buklije” prepoznatljive širom sveta. Interesantno da je svuda
bila skuplja na svetskom tržištu od viskija, džoni vokera i balantajna.

Takođe je na domaćem tržištu plasirana rakija bardaklija, lozovača i komovača, preko 10 miliona litara za 40 godina proizvodnje. Zahvaljujući zadrugama u Srbiji bio je uspostavljen neposredan kontakt sa poljoprivrednim proizvođačima, tako da je od zadruga Resave, Homolja, Levča, Šumadije, Župe i Kosova otkupljivano stotinu vagona šljiva i prerađivano u rakiju. Otkup rakije konstantno je vršen i od samih poljoprivrednih proizviđača. Tako je 1990. godine dostigao 1.650.000
litara ili 163 vagona. Izvozom se ostvarivao prihod do milion dolara u jednoj godini. U Podrumu je radilo 36 zaposlenih radnika, a naknadno je angažovano 10 – 15 radnika u sezoni.

Zadružno selo Crkvenac, kako ga je nazvao u monografiji Miša Milojević, s pravom nosi taj naziv jer su u Crkvencu postojale: Zemljoradničkazadruga sa 242 zadrugara, Nabavljačka zadruga sa 360 zadrugara (od toga 64 žena), Kreditna zadruga sa 107 članova, Vinogradarsko – voćarska zadruga sa 64 zadrugara (iz Crkvenca, Svilajnca, Dublja, Grabovca i Gložana) i Stočarska zadruga (1936. godine) sa 112 zadrugara, koja je posedovala bika simentalske rase. Koliko su zadruge vredele u to vreme govori i podatak da je selo doživelo brzi napredak u ekonomskom, socijalnom, komunalnom, kulturnom i sportskom pogledu.
Govorilo se u Crkvencu – “Svi rade i svi su zadrugari”. Od 1920. godine počinje nagla izgradnja objekata, poput Javnog kupatila, Zadružnog doma, škole, crkve (1928), zgrade Podruma (1929) kapaciteta 150 vagona i drugo.
Vinogradarstvo je bilo veoma razvijeno i rentabilno. U resavskom vinogorju bilo je 3.000 hektara vinograda, a pašnjaci puni stoke.

Crkvenac je 1834. godine imao 3549 brava ovaca, a brojao 262 domova. Danas ima 450 domova i 1620 stanovnika, isti broj stanovnika kao 1897. godine kada je bilo 262 doma. – Nažalost, danas nema zadruge u selu. Prazni su obori i štale,
zapušteni vinogradi i voćnjaci, opustele livade i pašnjaci, zadružni domovi su u vrlo lošem stanju. Dom se ne otvara, škola prokišnjava, a mi, njihovi potomci, ni da okrečimo – kaže Miroljub Spasojević.

Podrum “Navip” Crkvenac, koji nikad nije poslovao sa gubitkom, je od 15. maja 2012. godine sa matičnom firmom iz Zemuna otišao u stečaj, radnici su poslati na biro rada, a neki su otišli u penziju. Prvi put od svog postanka zaustavljena je proizvodnja, dok je prošle godine bila ugovorena proizvodnja od 100.000 boca srpske šljivovice, za poznate kupce u svetu. Uvođenjem stečaja zaustavljena je proizvodnja i izvoz, a poslovi su propali. – Obraćali smo se na mnoge adrese za pomoć, počev od predsednika
države i vlade, ministra poljoprivrede, ali ni do danas, nažalost, nema rešenja. Mi smo Podrum sačuvali, radni kapaciteti su spremni za proizvodnju i očekujemo pomoć od nadležnih, jer smo nemoćni da sami rešimo nastalu situaciju. I danas ovaj skup pokazuje da smo mi, Crkvenčani, jedinstveni i da niko više od nas ne ceni i ne voli ovaj Podrum, i dok je poslednjeg kamena on će biti naš, jer je i taj kamen iz našeg kamenoloma, natopljen znojem i krvlju naših dedova – rekao je na kraju veoma emotivno Miroljub Spasojević.

Na ovoj svečanoj sednici prikazan je prigodan dokumentarni film o selu i podrumu “Navip” Crkvenac, što su svi prisutni zdušno pozdravili. Prisutnima se obratio i Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, koji je pozdravio skup i čestitao domaćinima ovaj veliki jubilej – 85 godina postojanja. Mihajlović je ukazao na probleme u poljoprivredi Srbije danas i naglasio da postoji Zakon o Zadrugama, ali se slabo primenjuje. Očekuje se donošenje novog Zakona koji će regulisati zadružnu svojinu i pospešivati razvoj zadrugarstva. U tu svrhu, izdat je vodič “Kroz zemljoradničko zadrugarstvo” sa uputstvima o osnivanju novih zadruga. Jedini spas za selo u Srbiji je vraćanje i osnivanje zemljoradničkih zadruga, jer bez njih nema uspešne poljoprivredne proizvodnje.

Miroljub Spasojević sa još četiri radnika čuva vrednu imovinu podruma “Navip” Crkvenac. Uspostavljena je dobra saradnja sa stečajnimupravnikom i zahvaljujući tome se podrum, prostorije, vinska sala, bačve i drugo uredno i blagovremeno održavaju, što daje za pravo, za 85 godina postojanja, da podrum “Navip” Crkvenac bude jedan od najbolje očuvanih objekata te vrste u Srbiji.
Na kraju da dodamo da je za sve prisutne bilo prigodno posluženje.

Brana Živković