U želji da pomognu svom detetu i da ga zaštite, roditelji najčešće ulaze u polemiku sa školskim drugom sa kojim je dete u konfliktu, umesto da porazgovaraju sa roditeljem tog deteta i učiteljem. ,,U rešavanju bilo kog problema koji postoji roditelji, učenici i nastavnici treba da budu jedinstveni”, kaže psiholog Rada Petrović Šumar

Do dečjih čarki u školi često dolazi i deca ih relativno brzo reše jer su te svađe uglavnom bezazlene i onda nastave da se druže, ali dešava se i to da se u dečje razgovore, konflikte, sukobe, ne retko, želeći da zaštite svoje dete, umešaju roditelji.

– Svaka generacija ima svoj jezik, ima svoj način komunikacije. Deca međusobno izuzetno dobro rešavaju probleme, mnogo bolje nego kada se u njih uključe roditelji – kaže Rada Petrović Šumar, psiholog u školi „17. oktobar”. – Međutim, dešava se da roditelji, pod brigom, stresom, daju sebi za pravo da uđu sa tuđom decom u polemiku pokušavajući da reše probleme na najgori mogući način. Onda se dešava da dođu u školu, uđu u učionicu bez pitanja učitelja ili nastavnika, sreću školske drugove svoje dece na ulici i ,,obračunavaju” se sa njima.

Po rečima psihologa, problem nije ni malo jednostavan, a roditelji su, na žalost, najslabija karika u školskom sistemu. Mešaju se do te mere u sistem, način rada i posao učitelja i psihologa da je to i štetno za đake.
– Roditelji smatraju da su oni jedna, a mi druga strana i, kao i uvek kada u životnim situacijama postoje dve strane deca su u sredini i onda nastaju problemi sa decom. To su izraženi pubertetski problemi i u učenju, u kognitivnom, emocionalnom i mentalnom razvoju. Roditelji, škola i učenici su jedno i sa različitih strana potpomažu napredak i razvoj dece – kaže psiholog.

Sve više se učiteljima i profesorima ne veruje dovoljno, deci se veruje parcijalno i samo onda kada roditelju odgovara da pokrije svoju roditeljsku savest. Roditelj tada štiti dete pred nekim drugim, pred školskim drugovima, što je, kako kaže psiholog, potpuno apsurdno.
– Potrebno je da roditelj razgovara sa roditeljem školskog druga, da razgovor bude u istom rangu, da razgovara sa učiteljem ili nastavnikom. Mi smo zaista spremni i da organizujemo roditeljske sastanke i tribine. Na žalost, u poslednje vreme imamo problem sa tim da roditelji nemaju vremena da dođu na roditeljske sastanke, ne žele razgovore, a kad dođu samoinicijativno da razgovaramo, bude malo i kasno za pomoć konkretnog psihologa – kaže Rada Petrović Šumar.

U školi „17. oktobar” smatraju da je preventiva ovakvih događaja vrlo važna i, kako ističe psiholog, kad postoje situacije koje još nisu poprimile razmere epidemije, možda, se digne i malo veći stepen uzbune. To je vrlo smišljeno, kako bi se preventiva podigla na viši nivo, da ne bi došlo do posledica koje, na žalost, nisu ispravljive.
– Uskoro imamo roditeljski sastanak sa roditeljima učenika trećeg razreda, a tema će biti ishrana, video igrice, vreme spavanja i nervoza kod dece. Trudimo se da sve generacije roditelja prođu sastanke sa različitim temama, a i ovo će biti jedna od tema – kaže psiholog.

Preporuke roditeljima jesu da redovno odlaze na konsultacije sa učiteljem, nastavnikom, a po potrebi sa pedagogom i psihologom. Kada god dete dođe sa pričom o sukobu u školi sa školskim drugom, krajnje ozbiljno treba prihvatiti njegovu reakciju, ali doživljaji te situacije, najčešće, ne odgovaraju konkretnom događaju.
– Potrebno je tada doći u školu, porazgovarati sa učiteljem, roditeljem deteta sa kojim je dete u konfliktu i videti, zapravo, o čemu se radi. Roditelji treba da slušaju decu, a ne da štite dete samo kada je u pitanju neka akutna situacija. Treba pozivati školske drugove u kuću, praviti zajedničke zabave, upoznati drugove, razgovarati sa njima. Na žalost, druženje u kući danas se svodi na igranje video igrica i gledanje crtanih filmova – naglasila je psiholog.

Razgovor sa detetom je ključna stvar, poverenje, poznavanje školskih drugova, takođe, važan je i razgovor sa roditeljima školskih drugova kada postoji određeni konflikt, sa učiteljima. O problemima treba razgovarati, ako je potrebno potražiti i pomoć stručnih ljudi u školi za njihovo rešavanje i što je najvažnije- razgovor treba obaviti na vreme.

S. Lubura
Foto: A. Dobrosavljević