Boban Stojanović iz Dvorišta, nadomak Despotovca, i Svetlana Konopelčeva iz Kaluge kod Moskve upoznali su se preko interneta, a godinu dana kasnije stali su pred matičara
Svetlana i Boban na jednom od odmora
Svetlana je slučajno potražila nekog Srbina sa kojim bi mogla da vežba srpski jezik, jer joj se on dopao posle letovanja na Crnogorskom primorju. Tako je preko „društvene mreže „ICQ” (ajsikju) upoznala Bobana. Neko vreme su se dopisivali, a onda su razgovor nastavili telefonom.
– Onda sam poželela i da vidim Srbiju, jer sam proputovala pola Evrope, a tu zemlju nisam obišla. Znala sam da mogu da vidim prekrasnu prirodu, a čula sam i da su Srbi veoma bliski Rusima. Oba naroda su pravoslavna, mentaliteti su nam veoma slični, a imamo i slične tradicije – kaže Svetlana.
Tako su ona i Boban uzeli odmor u isto vreme i počeli da obilaze razne znamenitosti. Zanimljivo je da je, iako su se prvi put videli, ljudima koji su sa njima pričali, izgledalo kao da se odavno poznaju. Posle ovog susreta njih dvoje su počeli intenzivnije da razgovaraju, a onda je Svetlana ponovo došla u Srbiju. Tom prilikom upoznala je turističke centre Kopaonik, Tornik, Mokru Goru i mnoge druge.
– Već posle prvog susreta znali smo da među nama postoji nešto više od prijateljstva. Njen drugi dolazak je to samo potvrdio. Spontano smo započeli vezu i posle godinu dana rešili da se venčamo – navodi Boban.
On dodaje da se nije pokajao što je oženio Ruskinju, jer su one pobožnije od naših žena i mnogo su privrženije porodici. Svetlana poklanja veliku pažnju Bobanovoj majci Radi i ocu Ljubi i dosta im pomaže.
Svetlani se Srbija veoma dopada, a naročito priroda i spomenici. Jedini joj je problem što, iako je diplomirani pravnik, ne može da nađe posao, dok Boban kao diplomirani menadžer radi u jagodinskoj Pošti.
– Srbiju doživljavam kao svoju državu. Predala sam i zahtev za državljanstvo. Nadam se da ću tada lakše naći i posao. U Rusiji sam radila kao pravnik u firmi koja se bavila restauracijom umetničkih slika. Sada mi je teško što sam nezaposlena. Što se tiče Bobanove porodice, odlično sam se uklopila. Jedina razlika je to što Srbi retko pomažu ženama, kao što to čine Rusi, ali ne pokušavam da promenim Bobana. Ovde su muškarci na prvom mestu – ocenjuje Svetlana.
I njena porodica, koju je Boban posetio više puta, odlično ga je prihvatila.
– U Rusiji sam proveo veoma lepe trenutke. Svetlanine roditelje, oca Aleksandra i majku Elizavetu, kao i sestru Nataliju i sestrića Aleksandra smatram delom porodice i tako se prema njima i ophodim. Oni mi pažnju uzvraćaju na isti način, pa se ne osećam kao stranac kada odem u „tazbinu”. Ono što mi se veoma doplalo u Rusiji su gostoprimstvo i ljubaznost prema strancima. Kada neko sazna da sam Srbin, odmah kaže: „Srbija?! Pa mi smo braća!” U takvim situacijama jednostavno zanemite, jer nešto slično retko može da se doživi u drugim zemljama – kaže Boban.
Njemu je posebno bilo drago što je mogao da se upozna i sa ruskim običajima.
– Iako odlazak u crkvu nije obavezan, zadivilo me je što su njihove crkve uvek pune vernika za razliku od naših. Rusi nemaju krsnu slavu, ali je Sveti Nikola njihov kućni zaštitnik. Toga dana ne prave slavski kolač, niti pozivaju goste, ali odlaze na službu u crkvu i pripremaju malo svečaniji ručak. U suštini, koliko god da nas razdvaja daljina, pravoslavlje nas više spaja – ocenjuje Boban.
Bobanov sin iz prvog braka Stefan, koji živi sa njima, uči ruski i preko skajpa razgovara sa Svetlaninim roditeljima. Voli da gleda ruske crtane filmove i komedije, kao i da recituje ruske dečije pesmice. On se odlično slaže i sa bratom Bogdanom, Bobanovim i Svetlaninim sinom.
– Svetlana mi se jako dopada, jer je veoma brižna i dobra. Pomogne mi sve što treba i sašije mi sve što poželim – kaže Stefan.
PREVODILAC
Pošto u Despotovcu postoji Udruženje srpsko-ruskog prijateljstva, čiji su Svetlana i Boban članovi, Svetlana je često prevodilac prilikom poseta delegacija Ruske ambasade. Pored toga, ona se trudi da svojim Rusima približi Srbiju, ali i Rusiju Srbima.
Tekst i foto: Z. Gligorijević
