Iako je po zanimanju tehničar i modelar odevnih predmeta, Dragan Milosavljević Malac iz Drenovca kod Paraćina odavno je prestao da se bavi njime. Pošto je Fabrika tekstila „Branko Krsmanović”, u kojoj je radio 23 godine, propala, morao je da osmisli novi posao kojim bi izdržavao poroducu. Počeo je da preparira životinje, a pre 24 godine završio je i ćurčijski zanat. On preparira oko 300 životinja i ptica godišnje i uštavi tridesetak lovnih krzna.
– Moje osnovno zanimanje mi je puno pomoglo. Ono što nisam znao, morao sam da učim iz raznih brošura. Rad sa kožom naučio sam u Kragujevcu, jer mi je nedostajalo umeće štavljenja kože i obrade krzna. Sada sam jedini u Srbiji koji preparira životinje, a vodeći sam i ćurčija u Pomoravskom okrugu – kaže Dragan.
On ne zna tačan broj prepariranih životinja, ali kaže da godišnje uradi oko 300 preparata i uštavi tridesetak koža lovnog krzna. To je sezonski posao, koji se radi u lovnoj sezoni, što važi i za štavljenje lovnih trofeja. U vreme lovostaja Dragan obrađuje lovne trofeje, poput beljenja lobanje srndaća, što je mali posao u odnosu na sezonu.
– Nema ptice, ni ribe koju nisam preparirao. Čak sam radio i iguane, koje su jako teške, jer ne mogu ničim da se prekriju osim svojom kožom. Zbog toga model mora da se uradi tačno u milimetar. Svaka greška je vidljiva. Isto važi i za ribe. Kod onih koje imaju jaku krljušt i može nešto da se doda, a kod soma ili murine, koji nemaju krljušt, ne smeš da pogrešiš ni jedan milimetar. To je veoma pipkav posao – dodaje Dragan.
On je radio i somove od po 50 kilograma, tolstolobika od 56 kilograma, morsku kerniju od 18 kilograma, koja je veoma ružna riba, ali je veliki trofej za ribolovce. Od ptica najčešće preparira fazane, ali i razne vrste divljih plovki, divlje guske, a može da se pohvali i prepariranim vukovima, divljim veprovima, pa čak i medvedima. Kao što je Dragan već rekao, najteže se rade ribe zbog milimetarske preciznosti, dok je kod životinja najteže očistiti masnoću, krvne žile i pojedine mišići koji su prilično zalepljeni za kožu.
– Kod medveda je, recimo, najteže očistiti šape koje imaju jastučiće, a teško je napraviti i vilicu. Zato moram dobro da znam i anatomiju životinja koje radim. U početku sam to učio iz brošura, a sada imam iskustvo od tri decenije i ništa mi nije strano. I ja bih mogao da napišem knjigu i to mnogo bolju od postojećih iz kojih se veoma teško uči princip rada. One su toliko zbunjujuće da je potrebno iskombinovati nekoliko operacija da bi se uradio preparat – ocenjuje Dragan.
Pošto sam radi podloge, postolja i punjenje, našem sagovorniku su za prepariranje veće ribe potrebna tri do četiri dana, dok dnevno može da uradi dve ptice. Svakoj krznašici se pre prepariranja štavi koža. Čišćenje i lešenje traje oko 6 sati. Koža se potom stavlja u rastvor raznih kiselina u koji mora da odstoji 15 do 20 dana. Onda se ona cedi i stavlja u rastvor baznog hroma. Montiranje i punjenje traje oko 10 sati zavisno od veličine. Najveću pažnju zahtevaju jezik, nepca i otvorene vilice medveda. Za njihovu obradu potrebno mu je najmanje 4 sata.
– Što se tiče zaštite, krzno štitim „Bajerovim” sistemom, koji sadrži tri vrste kiselina i baznim hromom. To je jedan od najkvalitetnijih načina za obradu krzna i kože. Krzno je zaštićeno za sva vremena. Za zaštitu ptica postoji više vrsta hemijskih sredstava. Ona se koriste samo za unutrašnju stranu, dok se pera ne smeju dirati, jer se svako kvašenje pera vidi. Ali, preparatima koje ja koristim, ptice su zaštićene najmanje dve decenije. Osim ako se ptica drži u prostoriji koja je puna vlage, dešava se da koža istruli – kaže Dragan.
PREPARATI TRAŽENI
Dragan je radio preparate za nacionalne parkove, poput Tare, Kopaonika i Đerdapa, ali i za beogradski muzej. Za Biološki fakulet radio je papagaje koje ova naučna ustanova ispituje i dvadesetak ptica, dok je za pojedina šumska gazdinstva radio čitave postavke, a preparirao je divljač i za restorane. U svakom slučaju, najviše preparira trofeje lovaca i ribolovaca.
NAJJEFTINIJI I NAJKVALITETNIJI
Iako je nesumnjivo najkvalitetniji u Srbiji, Dragan je najjeftiniji. Jagnjeću kožu, na primer, uštavi za 10 evra, koliko naplaćuje i lisicu. Zanimljivo je da on naplaćuje po komadu, dok ostali po kvadratu naplaćuju 30 evra. Prepariranje obično košta 10 evra, osim medveda, koji zavisno od veličine, staje 50 do 100 evra.
– Cena zavisi od naručioca posla. Pošto su moje mušterije uglavnom i moji drugari, nešto naplatim, nešto poklonim. Svi gledaju da prođu što jeftinije, a ja bar da pokrijem materijal. Makar stakleno oko, žicu i hemijska sredstva koja koristim – kaže Dragan.
Tekst i foto: Z. Gligorijević
