Milanka (61) i Slobodan Bušetić (62) iz Rekovca veruju da im je kragujevački ginekolog D.S. 1972. godine u saradnji sa babicom i kasnije činovncima u gradskoj skupštini, ukrao devojčicu koju su kasnije prodali bračnom paru iz Kragujevca. Iako je prošlo 40 godina oni ne odustaju od potrage za njom
Bušetići, roditelji dvoje odrasle dece, stabilni, ugledni građani Rekovca i bliski rođaci čuvenog pomoravskog socijaliste Tome Bušetića, ubeđeni su da im je prvo dete, devojčica ukradena u kragujevaćkom porodilištu 1972. godine.
,,Porodila sam se u Kragujevcu 14. oktobra 1972. godine u 12 i 15. Od samog početka porođaja ponašanje lekara D.S. prema meni bilo je čudno. Dugo sam se mučila i jedva je doneo odluku da me porodi operacijom carskog reza. Ja sam vrlo teško podnela operaciju, a na rođenje deteta čekala je moja svekrva. Kada su dete sredili, medicinska sestra je bebu ponela kroz hodnik i moja svekrva ju je videla, zaustavila i pitala čije je dete. ,,Jedne iz Rekovca, rekla je ona. Dete je bilo živo, a tog dana se u Kargujevcu ni jedna Rekovčanka nije porodila osim mene. Kada sam se probudila iz kome rečeno mi je da se dete rodilo mrtvo. Međutim, u papirima je navedeno da je dete rođeno mrtvo pa to precrtano pa posle dopisano – živo, priča vidno potresena Milanka Bušetić (61).
Slobodan i Milanka prvi put su jasno posumnjali da im je dete ukradeno 2004. godine.
,,Mi smo imali oko 20 godina kada se to desilo, doktor nam je rekao da se ne brinemo, da smo mladi i da ćemo imati još dece i tako nas je ispratio kući. Telo deteta nikada nismo videli, nisu nam dali da ga sahranimo, ništa. Moja majka je odmah posumnjala da je dete ukradeno, a mi smo definitivno počeli sa potragom 2002. godine kada je uveliko počelo da se priča o krađi beba. U međuvremenu smo dobili još dvoje dece. Postoje još dva para u rekovcu kojima je isto navodno dete umrlo a sve su okolnosti oko toga sumnjive ali oni ljudi nisu imali snage da se na to vraćaju. Mi smo kopali i u policiji i u medicinskoj dokumnetaciji i došli do saznanja da je otpusnu listu pisalo nekoliko različitih osoba na osnovu rukopisa, da je država stopirala policijske istrage o nestalim bebama, babica je posle slučaja naše beba napustila porodilište i zaposlila se u Zastavi, priča Slobodan.
Bušetići su saznali da je devojčica rođena živa i sestra koja je bebu odnela i koju je Milankina svekrva srela, nije odneta u pravcu kapele. Bušetići su razgovarali sa mnogih ljudima u poslednjih 10 godina pa i sa Slavicom Đukić Dejanović koja je upoznata sa svm ovim slučajevima.
,,Taj ginekolog D.S. danas ima više od 80 godina, kažu da je rastrojen i das a njim ne može da se razgovara. On je na spisku lekara na koje se sumnja das u upleteni u slučajeve nestalih beba. U nekim našim neformalnim kontaktima, saznali smo da jedna žena koja bi mogla da bude naša ćerka živi i radi u Kragujevcu, išli smo da je vidimo ali joj to nismo rekli. Bilo je nešto čudno u tom susretu. Ja kao otac, ubeđen sam da bolje mogu da vidim jer majka od naboja emocija to ne može. Ta žena je ista kao ja, priča Slobodan.
Bušetići će se pridružiti tužbi protiv Srbije pred Međunarodnim sudom u Strazburu. Oni imaju nadu da će posle slučaja Zorice Jovanović doći do rešavanja stotine slučaja nestalih beba. Oni veruju da su lekari radili u sprezi sa činovnicima u tadašnjoj skupštini grada Kragujevca.
ANONIMNI POZIV
Pre skoro 15 godina Bušetići su dobili anonimni poziv koji Slobodan i danas pamti.
,,Bilo je to vreme kada sam otvoreno počeo da se raspitujem i da idem u policiju i bolnicu u Kragujevcu. Neko me je jedne večeri pozvao i počeo da se raspituje ko sam gde tačno živim i da li živim u Omladinskoj ulici. Tada sam posumnjao da poziv ima veze sa nestalom bebom. Ta osoba je našu ulicu nazvala Omladinskom koja se jeste tako zvala sedamdesetih godina, ali je već osamdesetih nekoliko puta promenila naziv. Ubeđen sam da je taj poziv imao veze sa našom bebom ali sam ja počeo da posavljam pitanja u ta osoba mi je prekinula vezu, priča Slobodan.
Anita Đukić
