Vrbica je praznik koji se uvek slavi subotom, uoči praznika Cveti. Ovaj dan posvećen je sećanju na vaskrsenje Lazara i na ulazak Hrista u Jerusalim kojeg su deca dočekala i veselo pozdravila. Zato se Lazareva subota smatra radosnim, dečijim praznikom.

Tada se pravoslavne hramove unose vrbove grane koje se blagosiljaju i potom podele narodu i deci. One simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim. Sa grančicama u rukama, venčićima na glavi, deca sa roditeljima i sveštenicima kreću u trokratni ophod oko hrama, uz pevanje tropara Lazareve subote. Za taj ritual deca se svečano obuku, a oko vrata im se okače mala zvonca na trobojci, koja simbolizuju pobedu nad smrti, jer je tog dana Isus umrlog prijatelja Lazara oživeo.

Decu posebno raduju zvončići oko vrata, a dok trčkaraju okolo hrama, čuje se zvuk zvona koji doprinosi veseloj i svečanoj atmosferi. Mlade vrbove grančice dobijene u crkvi se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila. U narodu postoji verovanje da one mogu da oteraju bolest i sva druga zla. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici.