Zahvaljujući deviznoj ušteđevini Savići iz Striže kupili zemlju, poljoprivredne mašine i hladnjaču da bi mogli da se bave poljoprivredom.
Radomir i Mirjana Savić iz Striže bili su na privremenom radu u Švajcarskoj, gde su svoj radni vek proveli i Radomirovi pokojni roditelji, majka Slavka i otac Miodrag. Iako su Radomir i Mirjana nekoliko puta odlazili iz zavičaja i vraćali se u njega, od 2003. godine više nisu odlazili na privremeni rad. Deviznu uđteđevinu uložili su u kupovinu zemlje, poljoprivrednih mašina i hladnjače da bi mogli da se bave poljoprivredom.
Savići danas imaju najveći zasad voća u paraćinskoj opštini. Imaju oko 2.500 stabala jabuka raznih sorti i 1.000 sadnica krušaka. Zanimljivo je da je ova vredna porodica ranije sadila papriku i to na dva hektara, jer je ovo selo bilo poznato po uzgajanju ovog povrća. Međutim, pošto su se pojavile neizlečive bolesti, on je, kao i ostali Strižani, počeo da uzgaja šargarepu, ali se veoma brzo preorijentisao na proizvodnju voća.
– Šargarepu trenutno uzgajam samo na polo hektara, jer sam se opredelio za proizvodnju jabuka i krušaka. U poljoprivredi je sve teško, ali voće je lakše uzgajati od šargarepe zbog toga što može da se koristi poljoprivredna mehanizacija. Pored toga, ja sam uključio svoju najbližu rodbinu, tako da je voćarstvo postalo naš porodični biznis – kaže Radomir.
Na Radomirovom imanju radi njegova rođena sestra Mirjana Jovanović, penzionisana profesorka istorije, sa svojim suprugom Veliborom, penzionisanim profesorom fizike. Pomažu im i njihove ćerke Milena i Milica.
– Pravo da vam kažem, lakše je raditi poljoprivredu nego biti u prosveti. Meni ništa nije bilo teško. Zahvaljujući toj zaradi, mogli smo da školujemo ćerke. Milena je završila studije engleskog jezika, a Milica veterinu sa tehnologijom – kaže Mirjana.
NJena i Radomirova sestra Vida Ivanković, koja sa suprugom Predragom živi u Glavici, takođe je radila na Radomirovom imanju. Pre četiri godine rešila je da pokrene sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju. Sada je jedina u svom selu koja uzgaja šargarepu.
Na pitanje šta je najteže u uzgajanju voća, Radomirova supruga Mirjana kaže da je najteže podizati teške gajbe, ali i okopavati voćke. Zbog toga oni anagažuju oko 200 sezonskih radnika, koji pored rada u voćnjacima, beru šargarepu i brinu o detelini i kukuruzu, koje Savići seju na dva hektara.
Zbog toga ova porodica smatra da bi država trebalo da pomogne voćarima tako što bi obezbedila siguran otkup, a naročito kada bi obezbedila siguran izvoz. Velike količine voća nije moguće prodavati na pijaci, pa su savići prinuđeni da ih prodaju nakupcima. Jedan od njih je prošle godine otkupio 40 tona krušaka za rusko i crnogorsko tržište. Radomir još kaže da prošle godine nisu mogli da izvezu jabuke, jer su koristili fungicide koji su zabranjeni za upotrebu. Zbog toga bi država trebalo da kontroliše firme koje proizvode sredstva za prskanje voća.
Zanimljivo je i da su Savići bili prvi u opštini koji su osiguravali povrće, a sada osiguravaju i voćnjake. Radomir je najpre hteo das postavi protivgradnu mrežu, ali bi ga ona koštala 12.000 evra.
– Osiguranje košta 2.000 evra. Od toga opština daje 20 posto, a država 40 posto, što je velika pomoć poljoprivrednicima, a zasadi su sigurni. Do sada nas je grad tukao četiri puta. Da nismo bili osigurani, šta bismo radili. Ovako nam je šteta bila pokrivena stotpostotno – zaključuje Radomir.
Tekst i foto Z. Gligorijević
