PREDRAG STEVANOVIĆ IZ TRGOVINE PREŠAO NA POLJOPRIVREDU
Zbog toga što su prinosi bitno maнјi u odnosu na klasičnu proizvodнјu, a organsko voće i povrće sklono bolestima, нјihova cena trebalo bi da bude veća 300 do 400 posto, kaže Predrag Stevanović iz Svilajnca
Predrag Stevanović iz Svilajnca prvi je u Šumadiji i Pomoravqu otvorio privatnu firmu koja se bavila trgovinom. Potom je počeo da pakuje čajeve, začine, praškaste i druge proizvode. On kaže da je taj posao donosio dobru zaradu, ali da je poslovaнјe bilo jako otežano u vreme sankcija, jer je Srbija mnogo toga uvozila. Predrag je potom otvorio i prvu privatnu pekaru sa 14 maloprodajnih objekata.
– Kada si uspešan, svakome „bodeš” oči. Tako je kod mene dolazio pun autobus finansijskih inspektora, dok su u mnogo veće firme odlazila po dva ili jedan inspektor. Bilo je i firmi u koje nikada nisu ušli. Preživeo sam i period kada su mi iz Tužilaštva neprestano stizale krivične prijave – kaže Predrag.
On dodaje da je tada shvatio da bi trebalo da promeni delatnost. Preorijentisao se na poqoprivredu.
– Još sam 2000. godine, prvi u Srbiji, počeo da se bavim proizvodнјom organske hrane. Pošto sam potpuno promenio delatnost, bilo mi je veoma teško, jer sam morao mnogo da učim o proizvodнјi i poqoprivredi. Rad se isplatio, jer sam već posle tri godine dobio certifikat švedske certifikatske kuće – izjavio je Predrag.
On još kaže da je uglavnom proizvodio voće i nešto povrća. Izlagao je po najpoznatijim svetskim sajmovima organske hrane u Nirnbergu, Wujorku, Moskvi i drugim gradovima. Onda je, kaže, shvatio da u Srbiji ne postoji tržište za tu vrstu proizvoda, jer bi oni trebalo da budu skupqi za 300 do 400 posto od klasičnih.
Prema rečima našeg sagovornika, u inostranstvu se proizvođači subvencioniraju sa po 7.000 evra po hektaru, a naši poqoprivrednici dobijaju samo po150 evra. Pored toga, prinosi su mnogo slabiji, a voće i povrće koje se ne tretira ničim sklono je raznim bolestima, jer nam je zemqa zagađena.
– Baš bih voleo da vidim nekog ko može da proizvede organski paradajz i krastavac „na otvorenom”. Kod nas je to moguće samo u plastenicima – dodaje Predrag,
Prema нјegovim rečima, proizvedenu organsku hranu nije mogao da izvozi, jer svaka zemqa ima svoje standarde i priznaje samo certifikate određene kuće i proizvodi dovoqne količine organske hrane. Zbog toga je rešio da pokuša da na maнјim površinama ostvari što boqe prinose. I ponovo je učio iz brojen literature. Tako je uspeo da proizvede 10 tona krastavaca po hektaru, ili duplo više od prosečnih prinosa. Tajna je u primeni agrotehničkih mera i gajeнјu krastavaca na mreži.
– Postigao sam kvalitet i niske cene. Najpre zbog toga što mi nijedna нјiva nije maнјa od pet hektara. Pored toga, pogon za pakovaнјe nalazi se odmah pored нјive, pa pakujem sveže proizvode, dok onima koji kamionom idu od нјive do нјive i otkupquju treba mnogo dana da bi ga napunili krastavcima, a ako još treba da pređu granicu, krastavci se već sparuše. Ne plaćam ni prevoz, jer kupci dolaze kod mene. Na taj način robu prodajem avansno, dok većina prodaje na odloženo –kaže Predrag.
On ponavqa da je za povećaнјe prinosa najvažnije znaнјe. Eksperimentisaнјe je takođe potrebno. Tako je on posadio dvadesetak redova cvekle na prostoru na kom su bili krastavci. Zemqište je dobro nađubrio i navodнјavao ga sistemom „kap po kap”. Predrag tvrdi da je skoro svaki plod težio po 5 kilograma.
ĐUBRIVO VAŽNO ZA PROIZVODWU
Predrag kaže da je đubrivo veoma bitno. Prema нјegovoj oceni najboqe je ono od brojlera. Međutim, нјega ne treba odmah baciti na нјivu da je ne bi „izgorelo”. Ono treba da odleži godinu dana, jer se za to vreme promeni нјegov sastav. Takvo đubrivo poboqša kvalitet zemqišta, što utiče na veće prinose.
BOljE OD SUBVENCIJA
Predrag smatra da je umesto subvencija, za koje država izdvoji oko 30 milijardi dinara, bilo boqe kada bi taj novac uložila u sirovinu za proizvodнјu đubriva i plate radnike. Tako proizvedeno đubrivo trebalo bi osloboditi poreza na promet.
– Tada bi svaki poqoprivrednik besplatno mogao da dobije po 1.000 kilograma đubriva. Kada bi ga bacio na hektar pod pšenicom, rod bi bio 8 tona po hektaru, a ne 3,5 do 4 tone, koliko je sada. Kada bi Srbija izvezla tu pšenicu, dobila bi četiri milijarde dinara – oceнјuje Predrag.
Tekst i foto: Z. Gligorijević
