Posle boravka u prirodi obavezno treba pregledati kožu i ukoliko se primeti ubod krpelja treba se javiti lekaru. Zaražen krpelj može da izazove lajmsku bolest, zato, posle vađenja krpelja, treba pratiti da li se na koži pojavljuju prstenasti srveni krugovi. U prvom stadijumu bolest se leči antibioticima.

U ovom periodu lekarima se, često, javljaju pacijenti, naročito deca, sa ujedima krpelja. Krpelji žive na travnatim površinama, u gustom rastinju, gde je trava visine do jednog metra. Lekari kažu da bi osobe koje borave u prirodi, naročito deca koja se igraju na tim površinama, trebalo da budu zaštićene da do uboda krpelja ne dođe.
– Krpelji su prenosioci određenih vrsta bolesti, a najznačajnija je lajmska bolest koju izaziva bakterija borelija burdoferi koju krpelj ujedom prenosi sa zaražene životinje na čoveka – rekla je dr Maja Milovanović iz Školskog dispanzera Doma zdravlja. – Vrlo je važno da osobe koje borave u prirodi imaju adekvatnu odeću. Treba nositi svetlu, glatku garderobu, ravnih površina jer se krpelji na takvoj odeći lako uočavaju. Treba, takođe, izbegavati gusto i visoko rastinje. Posle boravka u prirodi treba garderobu istresti, istuširati se i pregledati telo. Kod dece se pregleda čitavo telo, a naročito se obraća pažnja predeo oko stomaka, zatkolenih prepona, vrata, pupka, čak i kosmati deo glave i predeo iza uva.

Ukoliko je došlo do uboda krpelja treba se javiti stručnom medicinskom osoblju. Lekari kažu da ukoliko osoba koja ima ubod krpelja ne može da dobije medicinsku pomoć, može sama da izvadi krpelja.
– Napominjem da se pre vađenja krpelja ni u kom slučaju on ne premazuje raznim hemijskim sredstvima, acetonom, lakom za nokte, petrolejom ili nečim drugim, ili da se upotrebljavaju neki izvori toplote, to može da stvori neke dodatne probleme. Krpelja vadimo dezinfikovanom pincetom, koja ima oštar vrh, hvatajući ga u predelu glave koji je bliži koži i polako povlačimo. Ne treba ga stiskati u predelu stomaka i komadati. Nakon vađenja pogledamo mesto uboda, a ako nema stranog tela dezinfikujemo mesto ujeda alkoholom ili jodom – kaže dr Milovanović.

Ako ostane deo krpelja na koži, posle vađenja, treba se javiti lekaru. Važno je napomenuti da mesto ujeda krpelja treba pratiti mesec dana, po nekim autorima i tri meseca, posle njegovog vađenja jer može da se pojavi znak lajmske bolesti, ukoliko je krpelj bio zaražen.
– Lajmska bolest je zarazna i prolazi tri stadijuma, a za nas je bitan prvi koji se manifestuje na koži i lako je prepoznatljiv. Ukoliko se otkrije na vreme, leči se antibioticima. Treba napomenuti da se oko mesta uboda, u prvom stadijumu, javlja prstenasto crvenilo na koži u kom je srednji deo nešto svetliji, a obodi nešto tamniji. Veličine crvenila su različite, a mogu da budi i do trideset centimetara u prečniku i pojavljuju se oko mesta uboda ili na drugom delu tela – naglasila je dr Milovanović i dodala da roditelj treba odmah da dovede dete kod lekara.
Treba odmah sprovesti lečenje da bolest ne bi prešla u svoje kasnije faze koje su komplikovanije za lečenje.

S. Lubura