Pobednik hard staze je Miodrag Milovanović iz Ostružnice, prvo mesto u prvoj klasi na soft stazi osvojila je ekipa “Sila božija”, dok je na istoj stazi u drugoj klasi pobedila ekipa “Šumadija Miša patrol”, a u trećoj klasi Manojlo Ristić iz Niša.

Džip klub “Resava četiri puta četiri” proteklog vikenda organizovao je sedmu džipijadu u kojoj je učestvovalo 65 džipova. U njima je bilo oko 150 ljudi iz Beograda, Kragujevca, Mladenovca, Sopota, Mrčajevaca, Inđije, Niša, Požarevca, Požege i drugih gradova Srbije. Prvog dana vozio se karavan, u okviru koga su bili specijali u Panjevcu i Lipovici, a drugog, takmičarskog dana vozila se soft i hard staza na potesu Savine peći, odnosno Pobilja koje se nalazi na tromeđi Lipovica-Lomnica-Panjevac.

Najbolji na hard stazi, sa samo 17 minuta, bio je Miodrag Milovanović iz Ostružnice, druga je bila ekipa “Šumadija Miša patrol”, a treća ekipa “Sale iGile”. Prvo mesto u prvoj klasi na soft stazi osvojila je ekipa “Sila božija”, dok je pobednik na istoj stazi u drugoj klasi bila ekipa “Savić” iz Inđije, a u trećoj klasi Manojlo Ristić iz Niša. U prvoj klasi takmičili su se vozači sa džipovima do 1.700 kubika, u drugoj do 3.000, a u trećoj preko 3.000 kubika.
-Kada mi je suvozač Saša Ivanović rekao da nam je na “randž roveru” pukla guma, dogovorili smo da je žrtvujemo, pa sam gotovo celu stazu vozio na tri točka. Jednostavno, kad sednete za volan i date gas, adrenalin udari u glavu i ne možete da se obuzdate. Da biste učestvovali na hard stazi morate da imate sve pojačano, dobre blokade, prednje i zadnje vitlo, kavez u slučaju prevrtanja. Ne smem da kažem koliko para ode na sve to, a ulažemo i dosta rada. Kod soft staze bitne su samo gume-kaže Miodrag Milovanović, automehaničar.

Zanimljivo je da se s džipovima “druži” od 1993. godine. Najpre ih je popravljao, a kada su bile aktuelne brdske trke išao je sa vozačima i popravljao im vozila. Pošto tih trka više nema, pre četiri godine počeo je da učestvuje na džipijadama. Kad god mogu prate ga supruga Ariijana, ćerka Sara i četvorogodišnji sin Mateja.

Manojlo Ristić iz Niša aktivno se bavi ovim sportom tri godine, a učestvovao je na 30 džipijada. Vozio je “micubiši pajero”, a soft stazu preša je za 2,43 minita.
-Prvi put sam ovde i nisam očekivao ovako dobru organizaciju. Staze su imale sve elemente: vodu, kamen i pesak. Soft staza je bila duga i bilo je mesta na kojima smo mogli da popravimo greške zbog kojih smo izgubili vreme-ocenio je Manojlo.

Džipijadi je prisustvovala i petočlana porodica Stanojević iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi, koji su članovi auto-moto kluba “Nas tata pustio”. Porodicu čine Peko, supruga Radmila, sin Peko, koji nosi očevo ime, i ćerke Srbijanka i Srpkinja. Oni se od 2003. godine menjaju u vožnji japanskog “Isuzo tropera”.
-Najpre smo tu zbog druženja, ali i zbog adrenalina. Danas smo imali višak delova, ali to je sastavni deo ovog sporta. Najvažnije je da smo ostal bez delova koji nisu bitni za vožnju. Inače, mi smo organizatori jedinstvene trke terenskih vozila u Srbiji, čiji pobednik nosi titulu “Tata”, jer znači da je najbolji. Trka je međunarodnog karaktera, a ove godine trebalo bi da organizujemo sedmu trku. Vozi se kružna staza, duga 4 kilometra, a pobednik je onaj koji napravi najviše krugova za sedam sati. Jedne godine je, recimo, padala kiša, pa je pobednik napravio samo 9 krugova, dok je prošle pobednik napravio 33 kruga-kaže Peko.

Banjo Ružić iz Mrčajevaca, automehaničar, za osam godina bavljenja ovim sportom učestvovao je na preko 100 džipijada.
-Specijal je bio odličan. Bio je pun blata i ništa se nije videlo. Super je bila i soft staza. Šteta što nije bilo kiše, jer bi bilo mnogo bolje i zanimljivije-smatra Banjo.

Goran Gudalović Gudi iz Despotovca, pet godina ide na džipijade po Srbiji, ali je ovog puta bio organizator.
-Džipijadu smo pripremali više od mesec dana. Soft staza je bila više brzinac, imala je dva-tri kritična mesta, a ostalo je zavisilo od brzine i spretnosti. Hard staza je imala velike uspone, mnogo vode i blata. Vozači su morali da imaju odlično pripremljena vozila i dobru opremu, naročito jaka vitla i sajle. Najolje su se pokazali “rendž roveri” i džipovi marke “patrol”. Takmičio se i džip koji je bio posebno pripremljen. Diferencijali su mu bili od “tojote, menjač je stigao iz Amerike, motor od “golfa”, a kućica od “suzikija samuraja”. Imao je skupo vitlo i šperove. Ne smemo da kažem koliko godišnje ulažemo u džipove, jer bi nas žene isterale iz kuće-iskren je Gudi.

Radovan Milosavljević Rajko iz Lipovice, predsednik džip kluba “Resava četiri puta četiri”, kaže da su na soft stazi najteži bili prelazi preko reke, a na hard stazi prelaz preko uvale i potoka. Njemu je žao što nije bilo kiše, jer bi staze bile mnogo teže.

Šansa za turizam
Dejan Nenadović, predsednik opštine Despotovac, koji je džipijadu proglasio otvorenom, učesnicima je poželeo lep provod i siguran put.
-Čujem da je ovde Srbija u malom, jer su učesnici došli iz svih krajeva Srbije. Veoma mi je drago da se naša opština sve više uključuje u ovaj sport. Na taj način mnogo ljudi posećuje našu opštinu i u prilici je da vidi lepote našeg kraja. To je dobro za našu opštinu, jer ovi i slični sportovi mogu biti značajni turistički potencijali Gornje Resave-ocenio je Nenadović.

Gosti iz Slovenije
Kranc Nojvert iz Maribora, koji je sa suprugom Zdenkom krenuo za Makedoniju, odseo je u etno kući Milanović u Lipovici. Njen vlasnik Bojan predložio mu je da ga odvede na džipijadu.
-Impresioniran sam ovim krajem i drago mi je da je i u Srbiji zaživeo seoski turizam. Kao tehničar dosta sam radio po Srbiji i drago mi je što sam ovde posle mnogo godina. Džipijada je bila neverovatna. Vratićemo se ponovo i to sa decom- kazao nam je Kranc.

Tekst i foto Z. Gligorijević