U Kući legata u Beogradu otvorena je posthumna retrospektivna izložba slika Predraga Peđe Milićevića Barbariena, istaknutog jagodinskog likovnog umetnika i književnog stvaraoca koji je široj javnosti poznatiji kao jedan od najprepoznatljivijih predstavnika srpskog art – bruta, a koji je iznenada preminuo 26. maja ove godine u 51. godini života.
Na izložbi je prezentirano oko 60 slika ovog poznatog umetnika nastalih u periodu od 1992. do 2013. godine, a o Barbarienovom delu govorila je Nina Krstić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine dok je Ana Veljković, direktorka Kuće legata iz Beograda, u uvodnom delu pozdravila sve posetioce i apsotrofirala uspešnu saradnju ove dve ugledne institucije.
– Njegovo slikarstvo sažima osećanja nemoći odraslog čoveka i dečjeg osećanja svemoći. Ipak, najbliži je osobinama tzv. marginalaca, koji svojim postojanjem remete ,,ustaljeni” red. Nepokoravanje, bunt ili tihi protest protiv klaustrofobičnih društvenih normi i lažnog morala nagoni ga da tendenciozno daje bizarne nazive svojim delima, aludirajući na antiliterarni duh svojih dela. Izražajna i deformisana galerija likova, noldeovske je snage. Ove brutističke maske simbolizuju ljudske slabosti: bizarnost, alavost, licemerstvo, izdaju, kontrapunkt muško – ženskih odnosa, sukobe i potenciju. Metafora životnog apsurda izražena je kroz prikaze životinja koje, kao u basnama, govore o borbi dobra i zla. Kompozicije stvara brzo, žustro, naglašavajući time intenzitet doživljaja. Otuda jasni i divlji kolorit obogaćuje predstave njegovih košmara i otpora prema konvencionalnoj stvarnosti. Bogatog i lucidnog duha, umetnik čupa sugestivnu snagu svoje agonije iz unutrašnjih dubina, pretvarajući je u rovv masu izraženu divljim koloritom razmazanim snažnim zamahom, širokim potezima četke. Njegovo interesovanje za život u svim vidovima uzdiže konflikte i strasti na nivo univerzalno ljudskog, stvarajući tako unutrašnju napetost formi.
Sav revolt neprilagođenosti, izražavao je linijom i bojom. To je bio njegov svet, njegov mali geto u kome je kao Sv. Jeronim u svojoj pećini budio najčudnije svetove. Svih svojih nemira: potisnutog besa, bola, razočarenja, teskobe koju je osećao pod pritiskom životnog apsurda Barbarien se oslobađao – slikajući. Umetnik time, urezuje svoj duh u platno i ono postaje potresna ispovest. Čupao bi iz svoje utrobe sve nemani svojih životnih ponora izbacujući ih na platno rovv, lepljive od suza i strasti,drhtave, grozničave sa mirisom terpentina – zapisala je, pored osnovnih biografskih podataka, u katalogu specijalno štampanom za ovu izložbu Nina Krstić, muzejska savetnica i direktorka MNMU iz Jagodine i dugogodišnja bliska saradnica tragično preminulog umetnika koji je poslednjih godina bio izuzetno vezan za MNMU.
Izdavač kataloga (i organizator izložbe) je MNMU iz Jagodine, pokrovitelj Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, odgovorni urednik Nina Krstić, njen tekst na engleski prevela je Radmila Paunović Štajn, a katalog, po običaju, vanredno lepo dizajnirao redovni profesor kragujevačkog FILUM-a Slobodan Štetić.
B. Dž.
