– Jedan od naših vodećih naučnika Branislav Cvetković prepoznao je Zoranovu originalnost i ono što je iskonsko, jer svi rade na isti način i nešto kopiraju- ocenjuje Zoran Milić, potpredsednik Udruženja „Umetnici Srbije“.

Zoran Matejić kraj ikona izloženih u Udruženju „Umetnika Srbije“

Iako se izradom duboreznih ikona Zoran Matejić Baja iz Jagodine bavi tek četiri godine, nakon izložbe njegovih dela u galeriji Udruženja „Umetnici Srbije“ u Jagodini, počeo je da izlaže po Srbiji. Poslednja izložba bila je prošle srede u Varvarinu, gde su njegova dla izložena u okviru manifestacije “Kulturno leto”. Matejić je dobio pozive za izložbe i od Centra za kulturu u Paliluli, a Udruženje „Hodočasnik“, koje okuplja intelektualce iz cele Srbije, a čije je sedište u Svilajncu, ga je pozvalo da sa njima ide u Hilandar i pokloni neku svoju ikonu. Sam umetnik je došao na ideju da Drvengradu pokloni ikonu Svetog Save većeg formata, jer u njemu postoji crkva posvećena ovom svecu.

– Drago mi je što ću biti u prilici da vidim Hilandar i „osetim“ taj ambijent. To će mnogo značiti za mene, naročito zbog toga što ću moći da uđem u taj duhovni svet i prostor čuvan vekovima. Mislim da će me duhovnost, kojom manastir nesumnjivo odiše, njegov bogougodni mir i smerni monasi oplemeniti i edukovati za nove radove. Hilandaru planiram da poklonim Trojeručicu u većem formatu- navodi Matejić.

On dodaje da je stručnjacima jagodinskog Zavičajnog muzeja veoma zahvalan što su ne samo odlično procenili njegov talenat, već i što su ga pravilno usmerili i edukovali, što je njegova dela učinilo mnogo kvalitetnijim. Naročito je zahvalan Banetu Cvetkoviću, doktoru istorije umetnosti, koji ga je, kako sam kaže, opismenio, jer je pre toga motive skidao iz kalendara, udžbenika i drugih dostupnih, komercijalnih stvari.

– Prvo sam uradio Sveta Petku u plitkom reljefu. To je za mene bilo kao da sam uradio Ajfelovu kulu. Međutim, te prve ikone sam radio mehanički, zanatski. Kada ih je Cvetković video, ocenio je da je dobro što sam se držao kanona prilikom njihove izrade. Zahvaljujući njegovim savetima, sada tačno znam šta radim. Naučio sam i kako treba da pišem slova na svakoj ikoni, jer mi je pokazao kako izgleda originalni prepis sa fresaka. U početku sam, kao i većina duborezaca, na srpskom samo dopisivao imena svetaca. Sada znam da, na primer, na ikoni Svetog Jovana treba da piše „Pokajte se, jer se bliži carstvo nebesko“- kaže Zoran i dodaje da je za četiri godine prodao dvadesetak ikona, a za samo 12 dana posle izložbe četiri.

Drastična razlika između prve i poslednje ikone

Zanimljivo je da on koristi improvizovan alat, odnosno nožiće koje mu je napravio komšija i alatku sličnu šrafcigeru, za razliku od većine duborezaca koji to rade mašinicama. Originalan je i zbog toga što ikone zaštićuje lanenim uljem i voskom, a ne lakira ih, što uobičava većina umetnika.

– Na njegovim ikonama se vidi sirovost pokreta, zbog čega je Cvetković ocenio da su one oduhovljene i da izgledaju kao one rađene u 14. veku. Pošto većina Jagodinaca Baju zna iz nekih urbanih priča, bili su iznenađeni kada su videli izložbu. Ali, on je nesumnjivo sposoban i za teže kompozicije, za razliku od većine duborezaca, čiji je stil „kopi-pejst“- ocenio je Milić.

On još kaže da je Zoranova tehnologija izrade ikona starovremska, što im daje patinu, i da je veoma dobro što ih ne tretira hemijskim preparatima.
– Jedan od naših vodećih naučnika, Branislav Cvetković, prepoznao je njegovu originalnost i ono što je iskonsko, jer svi rade na isti način i nešto kopiraju. Pohvalu je dobio i od Mire Bojkić, istoričarke umetnosti u penziji. Najbolja potvrda stručnosti ljudi u Muzeju je da Baji neprestano stižu pozivi za izložbe- kaže Milić i dodaje da će Zoran za Muzej uraditi neku veliku repliku postojeće kompozicije, po odabiru Branislava Cvetkovića, za potrebe muzejskih predavanja o freskama i duborezu.

Od amaterizma do profesionalizma
Zoran je član Udruženja „Umetnici Srbije“, koje okuplja preko 200 članova i stotinak dece, a priključio mu se i „Foto klub“ iz Jagodine. Pored okupljanja umetnika, koji imaju šta da pokažu, ali nemaju gde to da učine, ono pronalazi talente, edukuje ih u okviru besplatne škole slikarstva, u kojoj volonterski rade pedagozi likovne umetnosti. Udruženje ima savetodavnu podršku Zavičajnog i Muzeja naivne i magrinalne umetnosti, jer se, kako je ocenio Zoran Petrović, direktor Zavičajnog muzeja u Jagodini, bavi vođenjem umetnika od amaterizma do profesionalizma.

Tekst i foto Z. Gligorijević