Posle reproduktivne faze, kod kukuruza se uveliko naliva zrno, za šta je potrebna vlaga koje nema dovoljno u zemljištu usled toplog vremena, što zabrinjava ratare koji s nestrpljenjem iščekuju kišu koja bi rešila ove probleme. Takođe, žetvene ostatke koji su ostali na poljima treba zaorati uz upotrebu odgovarajućih azotnih đubriva, kako bi došlo do mineralizacije zemljišta.
– Najbitnije je da je temperatura pala dole, ali ono što polja željno očekuju to je kiša, odnosno padavine. Toga nema, bilo je nešto malo, nekih 2 do pet litara što je palo mestimično, tako da to sigurno nije popravilo stanje i taj vodni režim u zemljištu, ali je bar malo odložilo da dođe do podgorevanja i propadanja useva kao što je moglo da se desi da su se visoke temperature nastavile. Ono što nije dobro, to je što se i dalje najavljuju visoke temperature bez padavina, što je bitan faktor u proizvodnji kukuruza. Iz narodnog verovanja i dugogodišnjeg iskustva poznato je da ako kiša ne padne do Svetog Ilijeruza se smanji za pola. Sigurno je, ako tako bude i ove godine da će biti smanjen znatno i rod kukuruza. Ova kultura je sada u dosta dobrom stanju, prošao je tu reproduktivnu fazu, nije bilo nikakvih problema, oplodnja je bila izvanredna, maltene do vrha korena su zrna oplođena i ono što je sad potrebno je da se to nalivanje obavi što bolje. Takođe, apelujemo na ratare da ne pale strnjišta ni u kom slučaju, jer ta mera pored toga što uništava tu neku mikrofloru i neznatno uništava korove, nema nikakav efekat. Ratari bi trebalo da razbacaju nekih stotinak kilograma uree po strnjištu i da zaoru na 10 – 15 centimetara dubine. To je stara, odlična agrotehnička mera, znači zaoravaju se žetveni ostaci i mineralizacijom tih žetvenih ostataka smanjuje se potreba za đubrenjem iduće godine, provociranje korova, čuvanje vlage u zemljištu i naravno da negde tamo krajem avgusta, kada korovi budu na strnjištu 15 – 20 centimetara mora da se obavi tretiranje totalnim herbicidom ili da se jednostavno obavi duboko, zimsko oranje na 25 – 30 centimetara. Tako pripremljena njiva će sledeće godine biti spremna za proizvodnju okopavina, odnosno kukuruza, soje ili neke druge kulture, kaže Miodrag Simić iz Stručno-savetodavne službe Poljoprivredne stanice u Jagodini.
Kukuruz je ove godine posejan u Pomoravskom okrugu na oko šezdeset hiljada hektara, ali i ako se primene sve agrotehničke mere i saveti stručnjaka, dobar rod će umnogome zavisiti i od vremenskih prilika.
Foto: A. Dobrosavljević
