U TRI PILOT ŠKOLE U PARAĆINU, REKOVCU I SVILAJNCU –
Odrasli dobili drugu šansu da završe osnovnu školu
Nastavu pohađa nešto više od 200 učenika, koji bi za tri školske godine trebalo da završe osnovnu školu. Oni na kraju polažu završni ispit, a zainteresovani mogu potom da upišu i neki zanat

Prema podacima UNESKO, u svetu ima oko 900 miliona nepismenih. Oko 1,35 miliona meštana Srbije potpuno je ili delimično nepismeno. Među njima je oko 250.000 građana koji uopšte ne znaju da čitaju i pišu, dok preostali to znaju delimično, ali ne razumeju pročitano. Gotovo polovina stanovništva u Srbiji ima završenu samo osnovnu školu ili nema svih osam razreda. Među obrazovanim stanovništvom u Srbiji najviše je onih koji su završili srednju školu, a svega 6,5 odsto građana poseduje fakultetsku diplomu.
Zbog ove poražavajuće statistike, Ministarstvo prosvete je, uz podršku EU, pokrenulo projekat „Druga šansa-funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih”, u okviru kojeg bi trebalo da se opismene osobe starije od 15 godina, koje kasnije mogu da upišu i neki zanat. Projekat podržavaju i ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, za rad i socijalnu politku, pravde, poljoprivrede i Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu.
Iako je projekat počeo prošle godine, nijedna škola u Pomoravskom okrugu nije se prijavila da učestvuje kao pilot škola za obrazovanje odraslih. Ove godine to su učinile osnovne škole „Radoje Domanović” u Paraćinu, „Jovan Jovanović Zmaj” u Svilajncu i „Dušan Popović” u Belušiću kod Rekovca, u kojima nastavu pohađa oko 200 odraslih.
– Projekat se sprovodi u tri ciklusa od kojih svaki traje godinu dana. Prvi obuhvata polaznike koji pohađaju gradivo od prvog do četvrtog razreda, u drugom ciklusu realizuje se nastava za peti i šesti, a u trećem za sedmi i osmi razred. Funkcioniše na nekolik principa od kojih su najvažniji da su školovanje i uxbenici besplatni za sve polaznike. Takođe, on funkioniše na principu integrisanosti, odnosno pokušava da svojim obrazovnim tehnikama kasnije uključi polaznike u društveni život, po čemu se razlikuje od prethodnog obrazovanja odraslih – precizira Aleksandra Stevanović, prosvetni savetnik Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Da bi projekat mogao da bude realizovan, nastavnici su morali da prođu obuku. U Srbiji je osposobljeno 80 timova, među kojima je 1.200 nastavnika koji su naučili tehnike rada sa odraslima. Svaka škola je dobila i andragoškog asistenta koji pomaže timovima u radu sa polaznicima. Oni su naučeni da odreaguju na moguće teške situacije.
– Početak i kraj školske godine su fleksibilni. Časovi se realizuju kroz blok nastavu sa dva časa jednog predmeta u trajanju od po 30 minuta. U trećem ciklusu polaznici mogu da se opredele za neko zanat, čije će pohađanje plaćati Zavod za zapošljavanje. Bez obzira da li nastavljaju školovanje ili ne, na kraju trećeg ciklusa polažu završni ispit – kaže Aleksandra.
Ona dodaje da će Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja vrednovati školovanje, a ogled prati Ministarstvo prosvete, koju vrši prosvetni savetnik u nadležnoj školskoj upravi. Ukoliko vrednovanje Zavoda bude pozitivno, ovaj vid obrazovanja odraslih će od 2014. godine biti sastavni deo sisetema osnovnog obrazovanja u Srbiji.
Dušica Ivanković Katić, direktor OŠ „Radoje Domanović“ u Paraćinu, kaže da se u početku pitala da li uopšte postoji potreba za ovim projektom, ali da se frapirala kada je saznala da je u paraćinskoj opštini od 50.000 stanovnika nepismeno oko 3.000.
– Nastava je počela 22. oktobra i trajaće do aprila naredne godine. Imamo tri grupe sa po 17 učenika, mada se svakog dana upisuju novi polaznici. Kada bi Centar za socijalni rad sarađivao sa nama, bilo bi ih mnogo više. Zanimljivo je da, za razliku od klasične osnovne škole, odrasli imaju četiri nova predmeta. Reč je o osnovama životne veštine, u okviru koje se, na primer, uči nenasilno rešavanje sukoba, polno prenosive bolesti, alkoholizam, HIV, evropske integracije, prava i odgovornosti građana i unapređenje kvaliteta porodičnog života. Drugi predmet predstavljaju primenjene nauke, koje, zapravo, obuhvataju fiziku, hemiju i biologiju. Tu su i preduzetništvo i odgovorno življenje u građanskom društvu. Predmeti su koncipirani tako da polaznici mogu da nauče ono što im je neohodno za život – ocenjuje direktorka.
Ana Stojanović, andragoški asistent, kaže da većinu polaznika čine osobe iz grada, dok su samo dvoje sa sela, a jedna devojka je iz Jagodine. Oni, uglavnom, rade u komunalnom preduzeću, dok su žene domaćice.
– Najčešći problemi su što oni na časove dolaze umorni, jer imaju svoje porodice, u kojima se bore sa svakodnevnim problemima, i što rade u firmama ili na njivama. Ali, očito je da se trude i da su motivisani. U prvom ciklusu najteži su pisanje i računanje, u drugom engleski, a u trećem fizika, jer im je apstraktna. Digitalna pismenost, odnosno učenje za rad na računaru, im ne pada teško, iako smo mislili da će to biti najveći problem – analizira Ana.
Ona još kaže da su neki redovnu školu napustali zbog preseljenja, teške porodične situacije, a nekima je, jednostavno, škola bila teška. U klupe su se vratili zbog bolje mogućnosti za zaposlenje i da bi svojoj deci mogli da pomognu, jer se osećaju loše što ne znaju da im odgovore na neka pitanja.
Dejan Milošević (34) iz Raševice, koji pohađa drugi ciklus, završio je samo četiri razreda osnovne škole, kaže da mu je sada najteža matematika, a najviše voli biologiju.
– Nije mi išla škola i materijalna situacija je bila problematična. Otac je bio psihički bolesnik, pa sam morao da radim i brinem o porodici. Sada mi je mnogo lakše, jer je program prilagodjen našim godinama. Moram da završim školu da bih sačuvao radno mesto. Prestareo sam za dalje školovanje, ali možda i rešim da završim neki zanat – kaže Dejan.
Ringo Mitić iz naselja „Dankovo”, koji je s 41 godinom najstariji u odeljenju, nije zaposlen, ali hoće da završi školu da bi eventualno našao neki posao. On nema ni dana škole, jer su se često selili, ali je sam naučio da čita i piše. Kada je bio mali voleo je da čita crtane stripove.
– Borili smo se za opstanak. Bili smo sirotinja. Ništa nismo imali. Zato smo svi morali da radimo. A sve može da se nauči. Završiću samo osnovnu školu, jer je za mene kasno da nastavljam školovanje. Eto, moja ćerka ide u peti, a ja u prvi razred – kaže Ringo i dodaje da ima sedmoro dece i da sva idu u školu. Zanimljivo je i da je on romski kralj u svom naselju, što znači da svako ko ima problem dođe kod njega i on pokuša da ga reši.
Četiri godine mlađi Rexep Džafer iz Paraćina ima četiri sina i svi idu u školu. Najstariji pohađa srednju školu.
– Teško je kad ne znaš da se potpišeš, a došlo je vreme da ništa ne možeš da radiš ako nisi pismen. I neprijatno mi je kad vidim da nešto piše, a ja ne znam da pročitam. Kad imaš volju, ništa nije teško. Eto, sad radimo i dolazimo na časove – iskren je Rexepi.
Silvija Joksimović (33) iz Paraćina, završila je samo dva razreda. Teško čita, a pisanje joj ide još teže, pa je ponovo krenula u prvi razred.
– Radim kao volonter preko opštine. Ali, to je samo mesec dana. Gde god probam da se zaposlim, traže da imaš srednju ili makar osnovnu školu. Zato želim da steknem diplomu. Imam podršku porodice. I sin Filip, koji je četvrti razred, jedva čeka da završim školu. On mi puno pomaže, naročito u matematici – izjavila je Silvija.

OSNOVCI NE ZNAJU PRAVOPIS
Prema podacima Instituta za pedagoška istraživanja, učenici osnovnih škola u Srbiji pokazali su izrazito nepoznavanje pravopisa. Oni najviše greše kod upotrebe znakova interpunkcije, pa čak 76 odsto njih ne zna da ih pravilno upotrebi. Gotovo petina učenika greši u pisanju sastavljenih i rastavljenih reči, a svaki treći učenik greši u korišćenju velikog slova. Jedna petina đaka svoje rečenice ukrašava crtežima i simbolima. Zanimljivo je i da je međunarodni PISA tekst pokazao da je 60 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji funkcionalno nepismeno, odnosno da ne razume suštinu pročitanog teksta.

NASTAVA BOQA OD OČEKIVANE
Aleksandra Stevanović, koja je krajem prošle nedelje posetila časove u paraćinskoj školi, ocenila je da je nastavnici odlično rade sa polaznicima i dodala da je nastava bolja od očekivane.
Tekst i foto Z. Gligorijević