POTOMCI DIMITRIJA KATIĆA PLANIRAJU OKUPLJANJE –
Kao narodni poslanik otvoreno je kritikovao vlast koja je hapsila i progonila narod i političke protivnike. Nije često govorio, ali kada bi uzeo reč, bio je direktan i odsečan. Uvažavao je političke protivnike, ali ih nije štedeo kada bi uočio njihove pogreške

Srbi su narod „kratkog pamćenja”, uvreženo je mišljenje u našem narodu, što i nije tako daleko od istine. Samo još jedna potvrda ove konstatacije je kuća Dimitrija Katića u Crkvencu, prvog predsednika Narodne skupštine, od koje su jedva ostala dva ruinirana zida. Drugi narodi bi, najverovatnije, od nje napravili muzej, koji bi posećivali potomci. Srećom, Dimitrije još uvek živi u sećanju njegovih potomaka, koji planiraju okupljanje svih Katića, dok Miroljub Spasojević, računopolagač firme „Navip” u Crkvencu, već piše knjigu o njemu.
– U tu kuću je čak dolazio i kralj Petar Prvi Karađorđević. Dimitrije je održavao kontakt sa kraljem Petrom, koji je tada, zapravo, bio Petar Mrkonjić, odnosno knežević Petar Karađorđević, zbog toga što je bio za povratak Karađorđevića na presto, a nije voleo Obrenoviće. Kako su Karađorđevići pretendovali na kraljevski tron, morali su da imaju ljude koji bi im u tome pomogli. Nažalost, Dimitrije to nije doživeo, jer je umro pet godina pre nego što je kralj Petar krunisan – kaže Dragan Katić iz Crkvenca, peto koleno loze Katića.
Prema priči koju mu je ispričala baba Rada, supruga deda Momčila, Dimitrijevog unuka, Petar je u Dimitrijevu kuću dolazio inkognito.
– Jednom ga je na dzakovima žita na volovskim kolima dovezao neki seljak. Drugi put je došao kao Ciganin mečkar. Dimitrije ga je odmah prepoznao, ali njegova supruga Nasta je bila zapanjena kada je videla kako njen muž grli i ljubi mečkara. „Crni, Mito, šta se ljubiš sa Ciganinom mečkarom?”, upitala ga je dok je Petar mečku vezivao za obližnje drvo. Dimitrije joj ništa nije odgovorio, već joj je rekao da ćuti i da donese slatko i skuva kafu. Iako nije znala šta se dešava, Nasta je otišla da skuva kafu. Za to vreme Petar je skinuo pocepano odelo ispod koga je bila uniforma. Kada je Nasta, koja je volela da popije, ušla i videla kralja, saplela se i pala. Petar je onda upitao Dimitrija zašto on, kao tako pametan i cenjen čovek, drži pijanca u kući. Dimitrije mu je odgovorio: „Vaše veličanstvo, kakav bih ja primer dao drugima kada bih se od nje rastao?” – dodaje Dragan.
Dok je kuću gotovo uništio zub vremena, porodica Stevanović ljubomorno čuva hrast za koji se veruje da ga je zasadio baš Dimitrije. Slavica Stevanović, koja je sa bratom Sašom peto koleno Katića, kaže i da malo ljudi zna da je u Svilajncu prva apoteka otvorena pre 137 godina i to Dimitrijevom zaslugom. Naime, on je iz Beograda doveo apotekara Julija Draškocija, Slovaka po poreklu.
– Koliko je Dimitrije bio cenjen, možda najbolje govori zapis u kome se navodi „Pametno je što Katić kaže i dobro je ono što radi. U radikalskom poslaničkom klubu morao se voditi ozbiljan račun, jer ako bi Dimitrije ustao protiv kakvog predloga, on ne bi ni stigao da dođe na Skupštinu”. Inače, kao narodni poslanik otvoreno je kritikovao vlast koja je hapsila i progonila narod i političke protivnike. Nije često govorio, ali kada bi uzeo reč, bio je direktan i odsečan. Uvažavao je političke protivnike, ali ih nije štedeo kada bi uočio njihove pogreške. Bio je i član Ustavotvornog odbora 1888. godine. Na sednicama se hrabro suprotstavljao kralju Milanu, koji je tražio smrtne kazne za političke krivce. Bio je predsednik Saveza balkanskih naroda, član i utemeljivač Srpskog poljoprivrednog društva – kaže Slavica.
Politički protivnici su Dimitrija poštovali posebno zbog čistote karaktera i bistrine uma. Resavci su ga voleli, jer je kao poslanik mnogo učinio za svoj srez i okolinu. Doprineo je i da se u Markovcu otvori železnička stanica radi lakšeg saobraćaja i trgovine u ovom kraju. Pošto je mnogo čitao, imao je veliku biblioteku. Knjige je posuđivao umnijim ljudima. Nažalost, pretpostavlja se da su, iz straha od nove vlasti, njegovi potomci spalili sve knjige.
– Dimitrija je jednom u Narodnoj skupštini posetio jedan grčki doplomata. On je Čedomiru Mijatoviću, srpskom diplomati u Londonu, rekao da nije sreo predsednika Skupštine u narodnoj nošnji i predsednika koji ima tako jasno i logično rasuđivanje. Zanimljivo je da je posle Karađorđa Dimitrije trebalo da bude drugi predsednik Balkanske Federacije. Koliko su ga poštovali politički protivnici, možda najbolje govori činjenica da je na Dimitrijevoj sahrani bio i advokat Mita Isaković iz Ćuprije. Iako je bio naprednjak, on je čak održao i govor – kaže Miroljub Spasojević.
Na Dimitrija Katića danas podsećaju ulice u Crkvencu, u Svilajncu i Beogradu, koje nose njegovo ime. Nažalost, seoska škola, koju je on osnovao 1870. godine, preimenovana je u istureno odeljenje škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Svilajncu. Zanimljivo je da je povodom stogodišnjice osnivanja škole u dvorištu postavljena njegova bista, čiju je izradu platila vlada Republike Srbije. I to zahvaljujući profesoru doktoru Staniši Kostiću. Sačuvan je i spomenik iznad seoskog groblja. Na Katića podseća i nekoliko preostalih fotografija, kao i dva jedina portreta u boji. Jedan je, takođe za stogodišnjicu škole, naručila Katićeva unuka Radmila, a drugi, koji je oslikao pokojni Slaviša Filipović File, nalazi se u crkvenačkom „Navipu“, u kome je Katić 1899. godine osnovao prvu Zemljoradničko-nabavljačku zadrugu. Ukoliko Marija Stevanović, šesto koleno Katića, uspe da organizuje okupljanje ove familije, biće to još jedno podsećanje na njega.
Dodajmo da je najmlađi Dimitrijev potomak devetogodišnji Slobodan, sedmo koleno Katića, koji živi u Crkvencu.

NAGRADE U ČAST KATIĆA
Od Spasojevića saznajemo i da je nakon Dimitrijeve smrti (20. marta 1899. godine) Srpsko poljoprivredno društvo u čast jednog od najvećih srpskih domaćina ustanovilo „Katićevu nagradu” za uspešno gajenje stoke u Šumadiji i „Katićevu spomenicu” za najuspešnije dostignuće u poljoprivredi. Ova priznanja prestala su da se dodeljuju nakon prevrata 1903. godine, odnosno ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage. Meštani Crkvenca nose se mišlju da predlože da se ponovo ustanove ove nagrade, koje bi se dodeljivale na stočarskom sajmu koji se u Svilajncu održava gotovo pola veka.

ODLIKOVAN I POŠTOVAN
Dimitrije je rođen 21. juna 1845. godine u Crkvencu. Otac Milovan bio je poznati poljoprivrednik, naročito po trgovanju svinjama, a majka Latinka, rodom iz Lomnice kod Despotovca, poticala je iz porodice Protić. Trgovačku školu u Beogradu završio je 1860. godine. Pošto mu je otac preminuo godinu dana kasnije, Dimitrije se vratio u rodno selo, jer je bio jedina muška glava u porodici. Dve godine kasnije oženio se Nastom sa kojom je imao četiri sina. Pošto je brzo stekao ugled dobrog poljoprivrednika, pismenog i odvažnog čoveka, čije se mišljenje poštovalo, nekoliko puta je biran za predsednika sela. Prvi put je ispred Radikalne stranke izabran za poslanika Narodne skupštine 1847. godine, a poslednji put 1897. godine. Za potpredsednika Skupštine biran je 1889. godine, a dve godine kasnije imenovan je za predsednika Narodne skupštine. Isticao se svojim govorima protiv birokratizma i crkvene hijerarhije. U ratu protiv Turaka bio je komandant eskadrona. Odlikovan je ordenom svetog Đorđa za hrabrost i Takovskim krstom trećeg stepena.

Tekst i foto Z. Gligorijević