Posle proslave pet godina postojanja PK “Runolist, 1. avgusta članovi su krenuli iz Jagodine da zajedno posete najviši vrh Balkana, Rilu, koja se nalazi u Bugarskoj i visoka je 2925 m.n.v. Ekipa se sastojala od 8 planinara Runolista, jedan član je bio iz PK Radnički iz Beograda, a jedna članica je došla iz PK Žeželj Kragujevac

Put do Rile vodio ih je preko Bugarske grance, grada Samokova i velikog skijaškog centra Borovec, koji se nalazi u podnožju Rile. Prvoga dana boravka u Bugarskoj posle pešačenja došli su do planinarskog doma Hiža Musala (Hiža na bugarskom znači kuća, dok Musala na Turskom znači Božja planina i ime je najvišeg vrha Rile) i svima koji su želeli da bar jednom u životu osete Spartanski život ispunila se želja jer je baraka koju su bugarski domaćini nazvali velikodušno „Kuća“ pružala mogućnost da osete kako je to spavati u krevetima starim nekoliko decenija i sa ćebićima i posteljinom koja je zadnji put videla pranje verovatno u vremenu komunizma.

“Naravno, struje je bilo samo nekoliko sati, a voda i sanitarni čvor su izazvali noćne more kod naših ženskih članova. Ali, sve ovo, pa i stenice koje su nas grickale dok smo spavali nisu mogle da poremete nepokolebivu volju planinara koji su spremni da zažmure na sve ovo i uživaju u veličanstvenosti Rile koja se prvog dana stidljivo krila iza oblaka. Inače, ova baraka odbrojava svoje poslednje dane jer Bugari prave u neposrednoj blizini prelep objekat za planinare i skijaše, koji će biti njen naslednik i koji će okajati sve dosadašnje grehe Bugara. Inače, Rila je smeštena u istoimenom nacionalnom parku i ova oblast obiluje ledničkim jezerima i voda u vidu izvora i potoka maltene izvire svuda. Zbog toga na Rili možete naći bogat biljni i životinjski svet koji živi na padinama Rile, u šumama, jezerima i livadama. Pored naše Hiže nalazilo se Elenino jezero, koje nas je čašćavalo lepotom i čistotom i, naravno, sve bi bilo idealno da u njemu i oko njega ne obitavaju rojevi komaraca koji su delili naše mišljenje.

Ujutru smo krenuli iz hiže Musala put vrha i usput prolazili pored velikog broja jezera. Sam uspon na vrh nam je trajao oko 2 sata i spada u lakše uspone koji su pogodni za sve uzraste i mnogi Bugari i stranci dolaze ovde sa decom. Ponavljam, Musala jeste najviši vrh Balkana ali svakako nije i najteži za penjanje jer u planinarenju visina nije obavezujući faktor za težinu uspona na neki vrh već je to konfiguracija terena i nagib uspona. Na vrhu se nalazi meteorološka stanica i posle slikanja i uživanja u pogledu na Pirin i Maljevicu koja je bila sledeća planina za uspon, krenuli smo nazad za Borovec. Iz Boroveca smo vrlo lošim Bugarskim putevima, čija su skretanja očajno obeležena, stigli do sportskog centra Maljovica. Tu smo bili smešteni u hotelu Maljovica koju preporučujem svima i koji nas je prijatno iznenadio s obzirom na prethodna iskustva sa Bugarskim domaćinima. Sutradan smo krenuli na uspon na Maljovicu (2730 m.n.v), i toga dana smo zaista uživali. Prolazili smo pored bistrih planinskih potoka, preko livada i ledničih jezera u kojima smo se i kupali.

Uspon je bio daleko naporniji od onog na Musalu, ali lepota predela i bezbrojni vrhovi i planinsko cveće nam nisu dozvoljavali da razmišljamo o težini naših koraka. Prosto, neke stvari morate videti i doživeti i malo toga ima što se može opisati i smestiti u kratak novinski članak. Proveli smo posle spusta sa Maljovice još jednu noć u hotelu i sutra smo krenuli put Rilskih manastira i ponovo naišli na isti problem, očajno obeležena skretanja i krajnje oskudne puteve. Tamo su nas dočekale hiljade turista, vreva i rasprodaja suvenira i od uživanja u miru manastira nije bilo mnogo toga. Nisam mogao a da ne pomislim da bi naša Manasija možda, kada bi se sredila bila verovatno i lepša od onoga što smo videli tamo. I tako, tog istog dana preko gradića Slivnice, gde se odigrala nekada bitka između Srpske i Bugarske vojske i ponovo preko očajnih puteva periferije Evropske unije stigli smo do granice Srbije. Sve u svemu, prelepo iskustvo i divno planinarenje praćeno divnim vremenom su iza nas. Imamo plan da obiđemo još mnogo Bugarskih vrhova u dogledno vreme ako Bog da, i nadam se da će nam se još mnogo ljudi željnih planinarenja i prirodnih lepota pridružiti u tome”, navodi se u izveštaju članova PK “Runolist.