Neolitsko naselje u Drenovcu se prostiralo na površini od 60 hektara, a kulturni sloj je debljine oko sedam metara. Najstariji tragovi naseljavanja datiraju od 6.200 godina pre nove ere, a najmladja faza je oko 4.500 godina pre nove ere. Rezultati istraživanja biće uskoro prezentovani javnosti

Na arheološkom lokalitetu Drenovac kod Paraćina počela je izgradnja Centra za proučavanje neolita Balkana, dela projekta ,,Drenovac-neolitski megalopolis, potvrdio je direktor Arheološkog instituta u Beogradu Slaviša Perić.
Vrednost projekta je oko sedam miliona evra, a sprovodiće se u tri faze. Prva faza projekta, vrednosti oko milion evra, osim izgradnje Centra, predvidja da se do kraja godine balonom pokrije lokalitet iskopavanja pored auto puta. U drugoj i trećoj fazi trebalo bi da bude izgradjen turistički centar i muzej.

Iskopavanja u Drenovcu su počela 2004. godine i još tada se pokazalo da je reč o veoma bogatom nalazištu. Perić je rekao da, zahvaljujući geofizičkim snimanjima, koja su obavljena u saradnji sa nemačkim Arheološkim institutom i Centrom za nove tehnologije sa Viminaciuma, ustanovljeno je da se neolitsko naselje prostiralo na površini od 60 hektara, a kulturni sloj je debljine oko sedam metara. Najstariji tragovi naseljavanja datiraju od 6.200 godina pre nove ere, a najmladja faza je oko 4.500 godina pre nove ere. Trenutno se istraživanja vrše u ovoj najmladjoj fazi života ovog neolitskog naselja.

Ove godine, navodi Perić, koji je na čelu tima istraživanja Drenovca, vrše se pripremni radovi za sistematska iskopavanja i prezentaciju Drenovca kao jednog od izuzetnih nalazišta iz vremena mladjeg kamenog doba.
– Trenutno smo u završnoj fazi ovogodišnje kampanje u okviru koje smo otvorili oko 300 metara kvadratnih prostora koji je zahvaćen biofizičkim snimanjima. Tu smo registrovali odredjene nepokretne arheološke objekte različite namene koje mi uslovno rečeno definišemo kao kuće – kazao je Perić.

Pronadjena su dva objekta dužine 12 i širine četiri metra, od kojih je jedan znazno bolje očuvan zato što je bio prekriven slojem naplavine tako da je na izvestan način bio konzerviran.
– Unutar tog objekta smo jasno definisali tri prostorije sa tri neolitske peći, sa dobro organizovanim enterijerom, sa elementima nameštaja. Našli smo keramičke posude sa različitu namenu, zemljane stočiće, ostatke keramičkih tegova, vertikalni stan za tkanje – objasnio je Perić.

U ova dva objekta pronadjeno je oko 80 keramičkih posuda i većina njih će moći u potpunosti da se rekonstruiše. Inače, oba objekta su stradala u požaru, a u dvorišnom prostoru jednog od objekata, koji nije zahvaćen požarom, nadjena je keramika u originalnoj boji.
– Pored keramičkih posuda našli smo fragmente kamenih žrnjeva i koštane alatke. Ono što je neuobičajno za Drenovac i lokalitete mladje faze Vinčanske kulture, je da smo ovde ove godine našli mali broj antropomorfnih figurina. Pošto nismo u celosti očistili ruševinski sloj nije isključeno da ćemo pronaći životinjske ili ljudske figurine u nekim delovima objekta – smatra Perić.

U Drenovcu se svakog leta organizuju arheološke radionice tako da ovde trenutno radi oko 60 ljudi. U bazi, u osnovnoj školi u Drenovcu, se vrši obrada materijala sa prethodnih iskopavanja, a na terenu se obavlja iskopavanje. Perić navodi da je Drenovac jedan od najznačajnijih neolitskih naselja u Srbiji i jedan od značajnijih nalaza na prostorima jugoistočne Evrope.

– Drenovac je lokalitet koji pruža izuzetne mogućnosti za višedecenijska istraživanja. Ovde mogu da se obrazuju ne samo studenti arheologije nego i sve profesije koje prate arheološka istraživanja, arheobotanika, arheozoologija, antropologija. Očekujemo da Drenovac postane stecište stručnjaka iz celog sveta – rekao je Perić.
Opština Paraćin je finansirala izgradnju puta dužine oko 1,5km od lokalnog puta do lokaliteta. Vizija lokalne samouprave je povezivanje sa okolnim gradovima koji imaju sopstvenu turističku ponudu u regionalni turistički centar.

– Drenovac će biti atraktivna ne samo naučna već i turistička lokacija. Srećna okolnost je što je Drenovac presečen auto putem Beograd Niš. Već sada postoji velika zainteresovanost stranaca da dodju i učestvuju na arheološkim iskopavanjima – kazao je Perić.

Do kraja godine trebalo bi da se postavi balon površine oko 1.200 kvadrata gde će javnosti biti prezentovani rezultati istraživanja. Drugi balon će biti montiren sa druge strane auto puta naredne godine. Projekat sprovodi Arheološki institut iz Beograda i paraćinski Zavičajni muzej, a finansiraju ga Ministarstvo kulture, Ministarstvo finansija i privrede i opština Paraćin.

J. Zdravković
Foto: A. Dobrosavljević