Čuvarsku službu za sada čini 30 volontera, a Udruženja Arheoamateri Srbije, iz čijih redova su uzeti volonteri, preko 500 članova
Volonteri čuvarske službe
Udruženje Arheoamateri Srbije, osnovano pre tri godine sa ciljem da zaštiti kulturno-istorijsko nasleđe, radi istraživanja na terenu, ali i edukuje stanovništvo, shvatilo je da mora da formira čuvarsku službu, koja bi imala određene nadležnosti. Tako je iz udruženja, koga čini preko 500 članova, izabrano 30 volontera, koji su postali članovi Arheološko-čuvarske službe, prve takve vrste u Srbiji.
– Dok su članovi Udruženja Arheoamateri Srbije radili na terenu, videli su da je veliki broj arheoloških lokaliteta uništen, da su divlji kopači, tragajući za zlatom, mašinama uništavali kulturne slojeve. Dosta naših
Aleksandar Vukadinović, predsednik Udruženja Arheoamateri Srbije
Članovi Arheološko-čuvarske službe dobili su uniforme, značke i identifikacione brojeve. Iako ne mogu da privode one koje zateknu da nelegalno kopaju na lokalitetima, oni će moći da ih prijave policiji, a sarađivaće i sa meštanima, koji su obećali da će im javiti ukoliko vide sumnjiva lica na lokalitetima.
– Registrovani smo od strane države i imamo šifre delatnosti. Ministarstvo unutrašnjih poslova zamolili smo da obavesti sve policijske uprave u Srbiji, koje treba da obaveste policijske stanice da se upoznaju sa našim radom i da dobijemo asistenciju policije ukoliko je, recimo, potrebno da neku akciju realizujemo noću. Činjenica je da divlji kopači prave nepropcenjivu štetu. Postoji razvijeno crno tržište, koje je povezano sa inostranstvom, a postoje čak i mini fabrike koje izrađuju veoma dobre falsifikate.
Volonteri čuvarske službe prvi put su se okupili u Ćupriji, upoznali se i uzeli uniforme. Čuvarsku službu čini sedmorica volontera iz Pomoravskog okruga.
– Volim istoriju našeg naroda. Na primer, znam da je na našoj teritoriji rođeno 17 rimskih imperatora. Najdraži mi je car Konstantin Veliki koji je 1313. godine doneo “Milanski edikt”, kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestao progon hrišćana, koji je trajao 300 godina- kaže Slaviša Milosavljević, radnik iz Ćuprije, koji je član Udruženja Arheoamateri Srbije od samog osnivanja.
Goran Jović iz sela Velika Beljanica u opštini Leskovac, radnik obezbeđenja u fabrici “Mladost”, dodaje da tragači za zlatom uništavaju Srbiju tako da našim unucima nećemo imati šta da pokažemo. On smatra da će to uništavanje biti sprečeno zahvaljujući čuvarskoj službi.
– Nisu problem samo divlji kopači. Reč je i o nesavesnom stanovništvu koje živi pored lokaliteta. Oni sa njega odvlačili kamen od kojih su pravili kuće. Tako su uništili najstarija nalazišta koja govore o životu ljudi iz neolita i mlađeg kamenog doba, kao i višeslojno nalazište sa tragovima života iz bronzanog doba-ocenjuje Vladimir Brašnjević, menadžer iz Čačka, poptpredsednik udruženja.
Zanimljivo je da su se udruženju, ali i čuvarskoj službi, pridružili i zemljaci iz dijaspore. Oni čine oko 30 posto članova udruženja, dok ih u čuvarskoj službi ima četvorica. jedan od njih je Siniša Stanojević iz Vlaške, koji radi u Cirihu.
– Videli smo koliko se kopa po arheološkim nalazištima, imamo naznake da se to švercuje preko granice, mada nemamo čvrste dokaze. Da bismo se borili protiv takvog vida kriminala, formirali smo čuvarsku službu. Mi iz dijaspore pomažemo društvo i u finansijskom smislu, a iz Švajcarske organizuemo ljude ovde koji štite kulturno-istorijsko nasleđe. Evo sada smo dali novac za izradu uniformi. Želim da moji unuci jednog dana dožive da vide sve kulturno-istorijske spomenike koje sam i ja video- kaže Siniša.
Dejan Vasiljević iz Jasenova, koji je takođe u Cirihu, dodaje da čuvarska služba želi da zavede red na arheološkim nalazištima i da zaštiti spomenike kulture od vandala. On još kaže da niko ne traži novac za rad u društvu i čuvarskoj službi, jer svi su tu “iz srca”.
Tekst i foto Z. Gligorijević
