Pijenje alkoholnih pića je opšte prihvaćeno, široko rasprostranjeno društveno ponašanje, koje se često smatra pozeljnim i neophodnim ciniocem razlicitih događaja, rituala i proslava. Alkohol je treci po redu uzrocnik loseg zdravlja ljudi, a kao jedna od posledica prekomernog pijenja javlja se i depresija, koja je vise nego izrazena u toku i nakon praznika.
Ljudi koji piju vece ili manje kolicine alkoholnih pica su razlicitog uzrasta, socijalnog staleza, zivotnih navika, ali im je svima zajednicka zelja za pijenjem koja, ukoliko se ne kontrolise, vodi ka najstetnijem obrascu pijenja – alkoholizmu, kao bolesti zavisnosti.
Simptomi depresije javljaju se kod 40% osoba koje ucestalo konzumiraju alkohol, dok se kod 5 do 10% osoba sa problemom depresije javlja i alkoholizam, kao paralelna bolest. Suicidne ideje ili pokusaj suicida javljaju se kod 10% depresivnih zavisnika od alkohola, a smatra se da od svih samoubica 20% cine alkoholicari.
“Odnos anksioznosti i depresivnosti, sa jedne, i upotrebe i zloupotrebe alkohola i tableta, sa druge strane, veoma je kompleksan. Pacijenti nerado otkrivaju zloupotrebu alkohola i u prvi plan isticu anksioznost i depresivnost, tako da je precizno dijagnostikovanje i etiolosko razumevanje od velike vaznosti.” – istakao je prof. dr Petar Nastasic, predsednik Republicke strucne komisije za prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizma i dodao: “Treba znati da je alkohol depresor centralnog nervnog sistema i da ako se period teskog pijenja prolongira, obavezno se razvija depresivnost, a kod 1/3 depresivnih razvija se tzv. major depresivna epizoda (pun opseg izrazenih simptoma depresije kao sto su tuga, osecanje krivice, besmisla i bespomocnosti).”
Depresivni poremecaj je prisutan kod oko 15% celokupne populacije, a kada se preciznom dijagnostickom procedurom iskljuci prisutnost nezavisnog psihijatrijskog poremecaja (major depresivne epizode), smatra se da kod preostalih depresivnih poremecaja u skoro 90% slucajeva u korenu depresivnosti nalazi se kao uzrok akohol ili druge psihoaktivne supstance.
Depresivni poremecaji koji se pojavljuju u toku ili neposredno po prekidu pijenja, najcesce ne idu u pravcu formiranja nezavisnog psihijatrijskog poremecaja, vec se oni polako povlace i lece u sklopu lecenja bolesti zavisnosti. Međutim, postojanje depresivnosti u proslosti kod osoba sa aktuelnim problemom opijanja dovodi do razvoja ozbiljne major depresivne epizode – koja se pogorsava u prvih nekoliko dana ili do dve nedelje po prekidu pijenja, a do prvog poboljsanja dolazi nakon 4-5 nedelja apstinencije.
“Bez tacne dijagnoze, primenom anksiolitika (benzodiazepini) moze se samo produbiti osnovni poremecaj. Preterana upotreba lekova u lecenju anksioznosti i depresivnosti kod alkoholicara smatra se stetnom, zbog mogucnosti stvaranja dvostruke zavisnosti. S obzirom na to da alkohol u kombinaciji sa ovim lekovima ima sinergicko dejstvo – poremecaji kognicije i motorike su jos intenzivniji, sto je posebno izrazeno kod zena. Kod pacijenata sa primarnim alkoholizmom, detoksikacija i apstinencija od alkohola mogu biti sasvim dovoljne da se simptomi depresivnosti ili anksioznosti povuku.” – zakljucio je prof. Nastasic.
Republicka strucna komisija za prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizma
