NOVE IZLOŽBE U PRIRODNJAČKOM CENTRU SVILAJNCA

U Prirodnjačkom centru Srbije u Svilajncu, prošlog petka, otvorene su dve izložbe iz oblasti prirodnjačkih nauka. U pitanju su „Bioarheologija Đerdapa“ u saradnji sa beogradskim Filozofskim fakultetom, i „Svedoci ledenog doba“ , Prirodnjačkog muzeja iz Beograda. Izložbe je otvorio Ilija Cerović, glavni i odgovorni urednik obrazovno-naučnog programa RTS-a.

Obe izložbe, pored savremenog dizajna i inovativnog pristupa u muzejskom izlaganju,sadrže veliki broj atraktivnih originalnih eksponata ljudskih i materijalnih ostataka kulture Lepenskog Vira i krupnih sisara koji su živeli na teritoriji današnje Srbije u vreme poslednjeg Ledenog doba.
– Izložbom „Bioarheologija Đerdapa“ predstavili smo posetiocima jedinstvenu kulturu Lepenskog Vira,koja je otkrivena početkom šezdesetih godina prošlog veka na srpskoj strani Dunava u Đerdapu, ačije istraživanje smo nastavili 2006. godine. Tokom istraživanja na ovom lokalitetu, otkrivena su naselja čija je starost oko 10 000 godina, kao i niz predmeta iz svakodnevnog života, umetničke tvorevine, alati, oruđa i dobro očuvani ljudski skeleti. Kamene skulpture ribolikih bića, uvrstile su ga u red najznačajnijih arheoloških dotignuća, koja su otkrivena na ovom lokalitetu, u svetskim okvirima. Ova izložba se sada prvi put postavlja i prezetuje van Filozofskog fakulteta u Beogradu i iz tog razloga Prirodnjačkom centru u Svilajncu, kao i nama, je ukazana velika čast da širokoj javnosti predstavimo ovo kulturno-istorijsko blago Srbije, rekla je Jelena Jovanović, fizički antropolog Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Pored ove izložbe, mnogobrojni posetioci su mogli da uživaju u još jednoj postavci. U pitanju je izložba pod nazivom „Svedoci ledenog doba“, koju je priredio Prirodnjački muzej iz Beograda.
– Prirodnjački muzej u Beogradu od samog početka sarađuje sa Prirodnjačkim centrom u Svilajncu. Mi radimo na programskom opremanju ovog veoma važnog centra, mogu slobodno da kažem, za celu Srbiju. Ova izuzetna postavka nam priča o nekim davnim vremenima. Njena vrednost je u tome što posetioci gledaju originale nekih stvorenja koja su u poslednjem Ledenom dobu hodale na našoj teritoriji. Ovde su prikazani impozantni primerci megafaune, stare 16 miliona godina, koja je sa ovih prostora nestala pre oko 10.000 godina. Izložba prikazuje desetak originalnih fosilnih ostataka krupnih sisara: džinovskog jelena, runastog nosoroga, stepskog bizona, pećinskog medveda, runastog mamuta i druge, rekao je na otvaranju izložbe Slavko Spasić, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Prirodnjački centar Srbije u Svilajncu predstavlja spoj nauke, obrazovanja i turizma na vrlo specifičan način. Takav koncept čini ga jedinstvenim u ovom delu Evrope, rekao je Predrag Milanović, predsednik opštine Svilajnac.
-Na prvom mestu celokupan projekat vidimo kao decentralizaciju nauke. S druge strane, siguran sam da smo doprineli da se pojača turistička ponuda Pomoravskog okruga. Ja ću vas potsetiti i na Resavsku pećinu, manastir Manasiju, Ravanicu, velevepni zoološki vrt, muzej voštanih figura i sve sadržaje koji nudi Jagodina, i još mnogo toga. Siguran sam da je, zajedno sa nama i svim ostalim gradovima, Pomoravski okrug postao lier u Srbiji u turističkoj ponudi. S druge strane, ovaj projekat nije samo fokusiran na broju ljudi koji dolaze, već prvenstveno ima edukativnu notu, jer popularizuje nauku, što je naš primarni zadatak, rekao je Milanović.
U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u Jagodini, ovom prilikom su podeljeni ugovori o obavljanju stručne prakse, koju će sprovesti deset svršenih studenata Svilajnca, u narednih 12 meseci, u javnim preduzećima, obrazovnim ustanovama i domu zdravlja, a sve o trošku opštine Svilajnac.
T.M.