Alkohol je psihoaktivna droga, a to sto je legalan ne umanjuje njegovu stetnost i posledice koje izaziva.“ – zapocinje pricu o zabludama o alkoholu dr Aleksandar Vujosevic, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

„Alkohol ne moze da poboljsa krvnu sliku, ne popravlja apetit, ne moze da pospesi fizicku i psihicku snagu, prosto receno – nema nikakvih blagodetnih dejstava za organizam. Crveno vino ne stvara crvena krvna zrnca, kao sto se veruje. To su zablude koje su duboko ukorenjene u drustvu i predstavljaju obicaje i verovanja koja se prenose sa generacije na generaciju.“ – istice dr Vujosevic, u zelji da se razjasne neke od najcescih zabluda kada se radi o problemu pijenja koji veoma cesto preraste iz umerenog u rizicno, a zatim i nekontrolisano opijanje.

Alkohol je samo losa navika!
Alkohol nije posledica neke mane ili loseg karaktera, kako se obicno misli, vec predstavlja ozbiljno oboljenje koje se na vreme treba prepoznati i leciti – to je bolest centralnog nervnog sistema koja prouzrokuje teske fizicke, mentalne, drustvene i ekonomske posledice na pojedinca, ali i drustvo u celini. Sam alkohol je otrovan za organizan i povecava rizik od razvijanja vise od 60 razlicitih bolesti – rak, srcane bolesti, hipertenziju, depresiju, cirozu jetre i druge. Na nivou Evrope, procenjuje se da alkohol svake godine uzrokuje oko 50.000 smrti od kancera. Procentualno gledano, oko 6,5% svih smrti posledica je alkohola, koje je drugi po redu uzrocnik loseg zdravlja ljudi (posle cigareta) i povezan je sa kratkotrajnim i dugotrajnim rizicima mortaliteta.

Saobracajne nesrece, kriminal, silovanja, nasilje u porodici, slabljenje produktivnosti – samo su neke od posledica opijanja.

Alkohol je dobar za cirkulaciju!
Tokom hladnih dana, ljudi cesto konzumiraju alkohol kako bi se ugrejali. Opravdanje za to nalaze u cinjenici da se organizam odmah zagreva nakon prvog pica. Oseca se prijatna toplina, lice se zarumeni, ali je efekat toga samo trenutni. Istina je da alkohol uzrokuje sirenje krvnih sudova cime se povecava gubitak telesne temperature. Prirodna reakcija na hladnocu je suzavanje krvnih sudova i zila kako bi se smanjio „dodir“ unutrasnjosti organizma sa spoljasnjom povrsinom (kozom). Zato razmislite dva puta pre neko sto sledeci put spas od hladnoce potrazite u kuvanom vinu ili rakiji.

Alkohol popravlja raspolozenje.
Cesto osobe koje imaju neki problem, ili su pod stresom, utehu traze u picu, a time nesvesno otvaraju samo dodatni problem. Alkohol je okidac za depresiju – oko 200.000 epizoda depresije godisnje, na nivou Evrope, uzrokovano je alkoholom, dok se procenjuje da je svako sesto samoubistvo posledica prekomernog opijanja. Alkohol direktno utice na povecanje bioloskog stresa u telu. Tokom pijenja u organizmu se povecava nivo adrenalina, sto prividno moze da izazove osecaj opustenosti, dok organizam zapravo samo dolazi pod dodatni stres i napetost.

Pijenje je samo moj problem!
Procenjuje se da opijanje jedne osobe prosecno utice na pet drugih osoba u okruzenju. Osoba koja ima problem sa opijanjem zanemaruje svoje svakodnevne obaveze, gubi produktivnost na poslu, ne ispunjava ili zanemaruje svoje bracne i porodicne duznosti.

Mogu da prestanem kad pozelim.
Veliki broj ljudi moze prestati kada to odluci, ali prestanak traje u proseku do sest meseci. Nakon toga opijanje opet postaje obrazac ponasanja. To nema veze sa slabim karakterom jer zavisnost od alkohola preuzima kontrolu nad pijenjem i samim covekom, pa tako zavisnik nema svest kada je presao granicu. Pogresna je osuda porodice i drustva kada zavisnici ne istraju u nameri da prestanu da piju – to je slozen i dug proces, koji je neophodno da bude pracen strucnim nadzorom.

Alkoholicar – skitnica, propalica, nezaposlen, bez igde ikoga.
Alkoholizam ne bira ljude po polu, uzrastu, obrazovanju. „Alkoholicar“ moze da bude i ugledna osoba koja normalno ide na posao, cenjen je radnik, ali nakon posla ili vikendom poklekne pred zeljom za picem. Takodje, pogresna je predrasuda da zavisnici piju svaki dan – oni mogu da ne piju nedeljama, mesecima, ali zato samo jedna casa moze biti okidac za novo opijanje. Sa druge strane, postoji i kategorija zavisnika koji svakog dana piju odredjenu kolicinu alkohola, tako da nisu nikada ni potpuno pijani, ali ni trezni.

Mogu da vozim, proslo je vise od sat-dva vremena kako sam pio/la.
Nakon sat vremena od pijenja nivo alkohola u krvi je najveci. Ukoliko ste, na primer, popili cetiri case vina, nivo alkohola u krvi bice oko jednog promila zbog cega je voznja potpuno neprihvatljiva. Nikakva kamuflaza poput bombona, zvaka ili osvezivaca daha ne mogu pomoci na alko testu. Za potpunu apsorbciju alkohola u krvi potrebno je 24 sata, tako da se ni ujutro, nakon burne noci, ne preporucuje sedanje za volan. Jetra alkohol veoma sporo razgradjuje, pa se tako za sat vremena razgradi prosecno oko 0,15 promila alkohola.

Treba se dobro najesti ukoliko ne zelis da se napijes.
Hrana moze da utice jedino na odlaganje osecaja pijanstva. Samo ce odloziti apsorpciju alkohola u krvotok, ali je nikako nece zaustaviti. Sto znaci, koliko pijete toliko cete se na kraju i napiti, bez obzira na prethodni obrok. Takodje, cesto ljudi veruju da ce ih kafa otrezniti i ukloniti mamurluk – kafa je diuretik i delimicno moze da razbudi osobu, ali ce zato negativno uticati na dehidrataciju organizma. Najveci krivac za glavobolju „jutro posle“ je dehidratacija organizma koju izaziva alkohol, a kafa dodano pospesuje. Stara izreka kaze: „Dajte pijanom coveku soljicu kafe i sve sto cete imati je jedan sasvim budan pijanac.“

Kada se neko napije treba ga ostaviti da odspava, da se otrezni.
Najgore sto se moze uraditi u takvoj situaciji je da se ostavi osoba sama, u autu ili nekoj sobi. Alkohol usporava rad srca, disanje, kao i snizava krvni pritisak sto u nekim slucajevima moze dovesti do kome i smrti, a jos jedna od opasnosti je da se pijana osoba moze ugusiti tokom povracanja. Pijanu osobu treba staviti da lezi na boku, pod stalnim nadzorom, a ukoliko se primeti da disanje i puls slabe, obavezno treba pozvati Hitnu pomoc.

Mogu sam da se izborim sa alkoholom, ne treba mi lecenje.
Veoma je ustaljeno misljenje da ljudi mogu sami da se izbore sa alkoholizmom. Zbog drustvenih stigmi, osobe koji imaju problem sa prekomernim opijanjem neretko kriju zavisnost cak i od najblizih. Alkoholizam nije bolest koja se leci i izleci, kao ni bilo koja druga bolest zavisnosti. Bitno je da se zavisnik na vreme javi na lecenje. Ovo je bolest sa visokim stepenom recidiva, zato je pridrzavanje saveta lekara, kao i odgovorno ponasanje pacijenta tokom lecenja od neprocenjive vaznosti.

Umesto zakljucka:
“Prvo ti uzmes pice, zatim pice uzme pice, a onda pice uzme tebe.”
– Frensis Skot Ficdzerald, pisac

Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti