U prošli četvrtak, 22. maja o.g. u Beogradu je, posle duge bolesti, preminuo u 73. godini, proslavljeni reprezentativac, teoretičar i trener, velemajstor Draško Velimirović.
Velemajstor Dragoljub Draško Velimirović
Rođen je 12. maja 1942. godine u Valjevu. Šah je zavoleo pored majke Jovanke – poznate jugoslovenske šahistkinje i državne reprezentativke.
Žurio je Draško u svetu na 64 crno bela polja da postane poznat. U trećoj godini naučio je abecedu ove igre – pravilno kretanje figura, a pre polaska u školu i šahovsku notaciju, beleženje poteza. Raskošni talenat najavio je u Doboju, a u svet jugoslovenskog šaha uzleteo iz Jagodine 1959. godine, kao učenik Gimnazije „Svetozar Marković“.
Član „Morave“ iz Jagodine postao je 1958. godine. Nije imao dostojnog protivnika u Gimnaziji. I ne samo među mladim Jagodincima. Prvu tablu mu je ustupio doajen jagodinskog šaha Dušan Stojković, koji je bio kapiten i prva ploča jugoslovenske železničke reprezentacije na Olimpijadi u Lovranu 1952. godine.
Draško je 1959. godine, sa nepunih 17 godina, kao učenik sedmog razreda (sada trećeg) na omladinskom prvenstvu Jugoslavije na Bledu, osvojio treće mesto, a sa malo sreće mogao je da bude i šampion. Bilo je to veliko iznenađenje, ali ne i za poznavaoce ove igre u Jagodini, pre svega D. Stojkovića. Bruno Parma je bio prvi, Ivan Nemet drugi, a Draško treći.
Rang lista najboljih sportista Pomoravlja, Levča i Resave, “Novi put”, 30. 12. 1959.
Krajem 1959. godine, u listu „Novi put“ (novogodišnji broj) sačinjena je rang-lista deset najboljih sportista Pomoravlja, Levča i Resave i za najboljeg je promovisan Dragoljub Velimirović, šahista „Morave“.
Poznati jagodinski novinar, Živomir Žića Krstić napisao je u „Novom putu“ sledeće:
„Kada je 1959. godine zauzeo samo treće mesto sa 11 i po poena, pola poena manje od Bruna Parme (drugog na omladinskom prvenstvu sveta) i Ivana Nemeta, svi učesnici Omladinskog šampionata Jugoslavije na Bledu su mišljenja: da je Draško Velimirović bio ravan njima, jer ih je u pojedinim fazama partija prevazilazio. Impulsivnost mu je poremetila koncentraciju i u pretposlednjem kolu, mada je stajao bolje od Nemeta, izgubio je.
Tek mu je 17 godina. Već u 9. godini u Doboju, poput svoje majke Jovanke Velimirović, renomiranog ženskog intermajstora i višestruke reprezentativke Jugoslavije, pokazao je puno smisla i talenta u igri na 64 crno-bela polja. Već 1956. osvaja sedmo, 1957. treće mesto na seniorskom prvenstvu BiH, a 1958. postaje omladinski prvak BiH i prvak grada i sreza Doboj.
Na brzopoteznom cuger-turniru na Bledu, posle završenog omladinskog šampionata Jugoslavije 1959. godine, osvojio je drugo mesto – iza Parme, ali ispred Mije Udovčića i drugih renomiranih šahovskih majstora.
Ujesen 1958. prešao je sa porodicom u Svetozarevo (Jagodinu). Upisao je sedmi razred gimnazije i dobio poverenje da brani boje Šah kluba „Morava“ na prvoj tabli. Na pitanje koji su mu trenuci sa table ostali u živom sećanju kao najznačajniji u dosadašnjoj karijeri, Draško je „brzopotezno“ rekao:
– Dve partije sa Brunom Parmom, na prošlogodišnjem i ovogodišnjem šampionatu Jugoslavije. Oba puta sam bio pred „prostim“ i jasnim dobitkom, da bih „kiksirao“ i na kraju, hteo to ili ne, morao da se zadovoljim miroljubivim rezultatom – remijem.
Sa svečanog otvaranja međunarodnog turnira “Metalka 94”, u Jagodini 1994.
– U Velimiroviću ćemo uskoro dobiti šahovskog majstora i dobrog protagonistu šahovskih varijanti – rekao je Mijo Udovčić, šahovski majstor i višestruki član državne reprezentacije.
Eto to su momenti koji Velimirovića „promovišu“ za najboljeg sportistu Pomoravlja, Levča i Resave u 1959. godini“.
Na rang listi „Novog puta“ 1959. Draško je bio prvi, drugi bokserski šampion i državni reprezentativac Ljubiša Mehović, treći atletičar „Morave“ iz Ćuprije Pavle Radina…
Velimirović je 1960. postao omladinski šampion Jugoslavije, a po završenoj gimnaziji nastavio je studije u Beogradu i pristupio Partizanu, najtrofejnijem jugoslovenskom klubu. Ubrzo je postao majstor (1965) a prvi bal za velemajstora osvojio je na turniru u Skoplju 1971. godine (podelio 2. mesto sa Polugajevskim iz SSSR-a), a drugi bal u Vrnjačkoj Banji 1973. kada je osvojio drugo mesto i dobio najvišu titulu velemajstora.
Igrao je za reprezentaciju na Olimpijskim studentskim igrama i seniorsku reprezentaciju SFRJ na prvenstvima Evrope, Olimpijskim igrama… Na Olimpijadi u Nici 1974. godine, kao član reprezentacije osvojio je srebrnu medalju, a bio je uspešan i u Buenos Ajresu 1978… Učestvovao je na sedam prvenstava Evrope i osvoji dve medalje (1970. i 1977). Na prvenstvu Balkana 1972. godine u Sofiji, zablistao je matiravši sve protivnike.
Velimirović je trostruki državni prvak: 1975, 1997. i sa Vukićem 1970. godine. Bio je vicešampion 1962. i 1981.
Najznačajniji turniri na kojima je učestvovao: 1974. u Rejkjaviku – Island (3. mesto), 1976. u Amsterdamu – Holandija (4-5. mesto), 1980. u Zemunu (1-2. mesto) i Borovu (2-3. mesto), 1981. u Banja Luci (2. mesto), 1993. i 1994. u Jagodini… Učestvovao je na preko stotinu međunarodnih turnira i zabeležio pobede i nad najvećim svetskim asovima.
Pobedio je, pored ostalih, i bivše svetske prvake Vasju Smislova, Mihaila Talja, dr Maksa Evea, kao i pretendenta na titulu slavnog Viktora Korčnoja.
Pobeđivao je i skoro sve najbolje jugoslovenske šahiste – Svetozara Gligorića, dr Petra Trifunovića, Boru Ivkova, Aleksandra Matanovića, Milana Matulovića, Ljubomira Ljubojevića, Bojana Kurajicu, Predraga Nikolića, Dragoljuba Janoševića, Slavoljuba Marjanovića…
Velimirović je dugo godina igrao za „Rad“, u kome su igrali i Jagodinci Zoran Spasojević i Radomir Pavlović. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je do 2003. godine 288 partija, a bilans je 211 pobeda, 56 remija i svega 21 poraz.
Simultanka “Ratujmo šahovskim figurama”, u centru Jagodine, za vreme bombardovanja Srbije 1999.
Njegove impresivne takmičarske rezultate nadmašila su stvaralačka ostvarenja u praksi i teoriji, gde se jedna varijanta i danas zove „Velimirovićev napad“. Jednako uspešan je bio kao trener i sekundant: Gligoriću, Marjanoviću, Sokolovu, Kovačeviću, Nataši Bojković… Sa našim najmlađim velemajstorom Aleksandrom Inđićem radio je gotovo do poslednjeg daha. Sahranjen je u Beogradu, u ponedeljak, 26. maja.
Dragoljub Draško Velimirović, bliski potomak porodice koja je iznedrila i Sv. vladiku Nikolaja Velimirovića, ostaće trajno u srcima mnogih Jagodinaca, koji su imali prilike da se sa njim druže tokom njegovih nastupa na međunarodnim turnirima i brojnim simultankama u Jagodini.
(Biografski podaci preuzeti iz knjige Jagodina na 64 polja (1923-2003), autora Živomira Krstića Žiće, Jagodina 2005)
Z. Lazić
