Jagodinac koji boluje od teške i retke bolesti uspeo da sakupi 16.500 evra i ode na bečku Internacionalnu medicinsku kliniku.

Zahvaljujući humanitarnom koncertu i medijima koji su pokrenuli akciju za prikupljanje pomoći, Milan Stefanović Miško iz Jagodine (33), koji od 2009. godine boluje od retke bolesti ALS, aminostrofična lateralna skleroza, odnosno bolesti motornog neurona, nedavno se vratio sa tretmana matičnim ćelijama. Humanitarni koncert, podsetimo, organizovala je Milica Blagojević, koju je Milan upoznao u crkvi, dok je Skupština grada obezbedila 300.000 dinara, koliko je Milanu nedostajalo za operaciju. U humanitarnoj akciji učestvovala je i „Jagodinska pivara“, koja je poklonila pivo i sokove, od čije je prodaje Milan obezbedio još oko 100.000 dinara. Na taj način Milan je sakupio 16.500 evra i otišao na bečku Internacionalnu medicinsku kliniku.

– Pošto sam dve godine pokušavao da sakupim novac za ovu operaciju, mislio sam da nikada neću uspeti. Još uvek ne verujem da sam bio u Beču i da mi je urađen tretman matičnim ćelijama. Mogu samo da se zahvalim Gospodu Bogu, jer sam ljude koji su mi pomogli upoznao u crkvi, kao i ljudima iz dijaspore koji su mi slali novac i poklone. Neki od njih me i dalje zovu i pitaju kako mi je, dok su me najbliži zaboravili – kaže Milan.

Prema njegovim rečima, lekari i medicinsko osoblje u bolnici bilo je veoma ljubazno i profesionalno. Lekar mu je rekao da bi za tri do šest meseci trebalo da oseti neki boljitak. U tom slučaju morao bi odmah da se javi da bi ponovio tretman matičnim ćelijama. Ukoliko mu ne bude bolje, nema razloga da ponovo odlazi na operaciju.
– Još uvek ne osećam nikakve pozitivne promene. Čak mi se glas promenio, što znači da bolest napreduje i da mi atrofiraju mišići u grlu. Nadam se da će operacija imati efekta. Ako mi, ne daj Bože, ne bude bolje, terapiju moram da pijem. Za lekove mi je potrebno 2.500 evra za četiri meseca. Potom tri meseca treba da pravim pauzu, pa opet da nastavim terapiju – dodaje Milan.

Prema rečima Milanove majke Mirjane, njemu je, pored novca za terapiju, potreban aparat za obnavljanje ćelija, ali najjeftiniji košta oko 3.200 evra. Nažalost, oni ne mogu da kupe, jer, podsetimo, žive od socijalne pomoći i tuđe nege, koja ukupno iznosi tridesetak hiljada dinara. Od toga ih kirija košta 120 evra, a grejanje još 50 evra.

Pohvale klinici
Mirjana kaže da je bila najsrećnija kada je dočekala trenutak da Milan ode na operaciju.
– Doktor nam je rekao da je čudo da Milan koji boluje toliko dugo još uvek nije u invalidskim kolicima i da će sve da učini da bi mu pomogao. Operacija je trejala oko sat i po i dobro ju je podneo. Ćelije su mu ubrizgane na 16 mesta, na kojima su mu bili najpotrebniji, kao što su bicepsi, tricepsi, šake i noge. Nije imao ni velike bolove. Medicinsko osoblje je neprestano bilo pored njega. Doktor nam je još rekao da će se za mesec i po dana znati da li su ćelije podobne, što bi izazvalo pozitivnu reakciju. Ukoliko uspe da se oporavi, biće jedinstven slučaj u svetu-navodi Mirjana.

Tekst i foto Z. Gligorijević