Iako je napisao značajna dela, u kojima se nalazi nikad objavljena dokumentacija o nekim istorijskim događajima, uradio atlas sa mapama od doba Nemanjića do današnjih dana, Miroslav Ž. Simić iz Dragova, nema podršku ustanova kulture, a za meštane svog sela biće neradnik, jer ne uzgaja kokoške, prasad i jagnjad

Miroslav Ž. Simić iz Dragova ove godine obeležava četiri decenije bavljenja pisanom rečju i pet decenija braka sa Slobodankom. U želji da ostavi trag i da ukaže na istorijske greške, ovaj vispren, načitan i veoma rečit Dragovčanin napisao je 16 dela, a u rukopisu ima još pet-šest. Po zanimanju je stolar, ali se ovim poslom bavio u belušićkom “Blagotinu” i dok je bio na privremenom radu u Nemačkoj. Najveći deo radnog veka, 27 godina, menjao je žito za brašno jagodinskog “Žitomlina”. Bio je i pomoćnik nastavnika za Opštetehničko.

– Sve je počelo na Susretima sela. Tada sam se zainteresovao i počeo da pišem tekstove, a potom sam glumio i režirao. Završio sam režiju za dramske umetnike amatere kod poznatog profesora Miroslava Bjelovića i Mileta Gajića. Režirao sam pozorišne predstave za KUD “Ruzmarin”, čiji sam bio i predsednik. Prvu knjigu napisao sam o održavanju auto-moto relija, započetom 1974. godine. Bio je to prvi seoski auto-moto reli u Jugoslaviji. Nažalost, trajao je samo pet godina. Uspeo sam da organizujem i padobranske skokove, akrobacije pilota Aero kluba “Naša krila” iz Paraćina, koncert Radojke i Tineta- počinje Simić svoju priču.

Naš sagovornik je potom počeo da objavljuje publikacije o svom selu, ali i o celom Levču. Prva ozbiljnija knjiga koju je napisao bila je “Kraljevsko Dragovo”, objavljena 2001. godine, na kojoj je radio pet i po godina.

-Do naslova sam došao lako, jer je kraljica Draga Obrenović kumovala našem selu. Dragovo je do 1900. godine bilo sastavljeno od tri sela: Puljci, Volujak i Dubnica. Na osnovu zahteva kmetova, kraljica Draga ih je spojila u Dragovo. Ona je poklonila i 1.000 knjiga za seosku knjižnicu i novac za rekonstrukciju škole. Godinu dana sam išao od kuće do kuće po selu i uzimao podatke. Svakog jutra, kao što radnici idu na posao, ja sam išao od kuće do kuće, a potom sam počeo da prepisujem crkvene matice od 1837. godine. Tada sam shvatio da veoma mali broj ljudi poznaje svoje pretke. U knjizi sam naveo sve što se dešavalo od doseljavanja meštana ova tri sela do 2000. godine. Zapisao sam svako ime, zanimanje i dan smrti. Obradio sam i ekonomski razvoj sela, školu, kao i koje je tragove svaki sveštenik ostavio za sobom, navodio sam ratovanja, pogibije-dodaje Simić.

Usledio je pilot primerak knjige “Ja, Draginja” koji je otštampao o svom trošku i sad, kako sam reče, ide od nemila do nedraga ne bi li se neko smilovao da plati štampanje ove vredne knjige. Knjiga sadrži oko 700 originalnih fotografija i dokumenata. Najveći deo predstavlja nikad objavljena građa. Simić je do autentičnih podataka i dokumenata došao zahvaljujući potomku kumova kraljice Drage. Pored ostalih podataka, naveo je da kraljica od kralja Aleksandra nije bila starija 12, već 8 i po godina i da nije tačno da je bila nerotkinja, pa čak i da su njih dvoje u Bijaricu u Francuskoj, pre nego što su se venčali u Srbiji, imali ćerku.

Knjigu „Župa Levač“ Simić je radio preko 10 godina. Ona sadrži tri toma od po 2.300 strana. Još uvek je nije objavio. Zanimljivo je da je, prikupljajući podatke za tu, kao i knjigu „Kraljevsko Dragovo“, u Arhivu Srbije proveo 41 dan. Ostavio je silan novac, jer je svaki papir morao da plati.

Ovaj ambiciozan Dragovčanin nije se zaustavio samo na pisanoj reči. Napravio je i atlas, koji sadrži 15 mapa poređanih po vekovima od Nemanjića do danas. Tu je i demografska karta, biljni i životinjski svet, reke i potoci, reljef, čak i geocentar Srbije koji je na Crnom Vrhu kod Bešnjaje u mestu koje se zove Jabučje. Atlas je, zapravo, nus proizvod knjige „Župa Levač“. Kaže da ga je izradio zbog toga što svi eksploatišu iste mape. Sve je radio u fotošopu. Milimetar po milimetar.

Simić sprema tri toma o selima u Temniću i knjigu o Belici. Ali, kaže, nema rame. Pet puta je konkurisao kod Ministarstva kulture, ali su mu odgovorili da su njegova dela od lokalnog značaja i da ne žele da finansiraju.
-Morate da shvatite gde ja živim. Da sam u Beogradu do sada bi me proglasili počasnim članom Akademije nauka. Ovde sam anoniman, piskaralo i neradnik. Čim nemaš prase, jagnje i tele, ti si neradnik. Ali, ja uživam u pisanju. Moj kompjuter je arhiv za sebe. Imam preko 10.000 stranica živih slova ne računajući arhivsku građu, dokumente, fotografije-zaključuje ovaj zanimljiv sagovornik nemirnog i istraživačkog duha.

Izgleda da ona narodna da u svom selu nikada ne možeš da budeš prorok, važi za sve ambiciozne stvaraoce, kakav je Miroslav Simić.

“Prabakin sat”
Knjiga „Prabakin sat“ nastala je iz priča Simićeve bake Milosave, koja je bila tiha, pametna i duhovita starica, koja je umrla u 95 godini. Knjiga govori o vremenu, običajima i verovanju kod Srba. Ni u jednoj knjizi nema veći broj termina koji opisuju vreme od 24 sata. Umesto dosadašnjih 16, Simić je u knjizi naveo 96 termina.

Supruga podrška
Supruga Slobodanka je Miroslavljeva velika podrška. Ona je morala da nauči staroslovenski jezik da bi mogla da čita.
-Radila sam sve što je trebalo. U početku nisam mislila da je to toliko važno. Žalila sam što smo se vratili iz Nemačke, a sada mi je drago, jer Miroslav ne bi napisao sve te knjige-kaže Slobodanka.

Tekst i foto Z. Gligorijević