Srboljub Jovanović iz Paraćina, koji je na privremenom radu na Malti, u mestu Mestre bio pokraden i jedva je uspeo da se živ vrati u Srbiju

Srboljub Jovanović sa Dušanom Trifunovićem

Srboljub Jovanović iz Paraćina 24 godine imao je privatnu firmu za proizvodnju i trgovinu pocinkovane žice za ograde i stovarište građevinskog materijala, koje je 12 puta obijano. Poslednji put je uhvatio lopova. Kaže da ga je tužio, ali da ga je sudija oslobodio, uz obrazloženje da neko ko pet puta obija isto stovarište nije normalan. Srboljub se potom zamerio sa partnerom zajedničke firme oko dobiti. U sudskom sporu, koje traje već 12 godina, promenilo se pet sudija, dva Srboljubova advokata su preminula, a treći je doživeo infarkt. Isto suđenje ga umalo nije koštalo života kada je sa Malte krenuo na ročište.

Srboljub je do Treviza doputovao avionom, a pošto je sutradan iz Venecije imao let za Srbiju, odseo je u hotelu „Đovanina“ u mestu Mestre u okolini Venecije. Pošto je imao vremena, obišao je Veneciju i uveče krenuo u Mestre. Izašao je iz autobusa i napravio kobnu grešku.

– Sreo sam dva mladića i upitao ih gde je taj hotel. Rekli su mi da pođem sa njima. Pošto sam video da me zavlače, jer smo puno pešačili, pitao sam ih kuda idemo. Jedan od njih mi je pružio ruku da mi čestita zbog toga što lepo govorim italijanski. Kada sam mu pružio ruku on mi ju je uvrnuo, a onaj drugi me je uhvatio za vrat. U deliću sekunde bio sam na zemlji. Počeo sam da dozivam policiju. Tada mi je jedan gurnuo košulju u usta, a drugi stao kolenom na vrat. Onda su mi uzeli torbicu u kojoj je bila dokumentacija, među kojima pasoš, boravišna i radna dozvola, kao i 800 evra – jada se Srboljub, koji radi u La Valeti.

Revizija konzulata
– Srboljub je potpredsednik Nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava „Muška sigurnost, sigurnost za sve“. Kada mi je ispričao šta se dogodilo, odmah sam zvao MUP, ali su mi rekli da ne mogu da pomognu. Mislim da je neophodno da se uradi ozbiljna revizija konzulata da drugi ne bi prošli kao Srboljub. Vučić jedini ima snage za to – ocenjuje Dušan Trifunović, predsednik NVO „Muška sigurnost, sigurnost za sve“.

On dodaje da je još gori fijasko doživeo tamo gde je očekivao pomoć. Otišao je u policijsku stanicu koja je bila na 200 metara od mesta na kome su ga opljačkali. Zvonio je na interfon, a policajac mu je rekao da dođem sutra u 9 sati, jer policija ne radi. Otišao je u drugu policijsku stanicu gde su mu neprestano pričali da dođe za pola sata.

– A ja sam bio „no name“ i nijedan evro nisam imao kod sebe. Pošto sam bio dosadan, primili su me oko dva izjutra i pozvali hitnu pomoć. Prenoćio sam u bolnici. Ujutru sam otišao u policiju. Dali su mi broj telefona našeg konzulata u Trstu. Službenik mi je rekao da će mi dati isprave, ali da moram da dođem kod njih. Kako da pređem 150 kilometara bez ijednog evra, pitao sam ga. A onda sam doživljavao šok za šokom- nastavlja Srboljub.

U policijskoj stanici su mu dali dali privremenu dokumentaciju, a momak sa recepcije svoj privatni telefon kako bi pozvao prijatelja sa Malte da mu pošalje novac. I on mu je poslao 200 evra, ali je službenica umesto Srboljub upisala Srbija i novac se izgubio. Pozvao je ponovo istog prijatelja i on mu je poslao 90 evra. Ali u Vestern unionu nisu hteli da mu daju novac, jer nije imao fotografiju na privremenoj dikumentaciji.

– Bio je to drugi dan kako ništa nisam jeo. Ni vodu čak nisam pio, jer su mi rekli da u policijskoj stanici nema vode. Počeo sam da posrćem. Seo sam u autobus i švercovao se do Venecije. Ispred železničke stanice karabinjeri su mi zatražili isprave. Molim vas, uhapsite me, rekao sam im. Ali, kako oni nisu hteli, razmišljao sam da udarim policajca, jer bi mi zatvoru bio spas pošto bi mi dali da jedem i pijem vodu. Videvši da nešto nije u redu, jedan od njih mi je pitao šta mi se dogodilo. Kada sam im ispričao, rekao mi je da ga uveče nađem u policijskoj stanici i da će on da me ubaci na voz. Drugi karabinjer mi je dao kesicu grisina koju je jeo– nerado se seća Srboljub.

Karabinjer je održao obećanje, ali se naš sagovornik u Trstu obreo u petak uveče. Pošto konzulat nije radio, do ponedeljka je spavao u parkovima. U konzulatu su mu dali putni list, ali ne i novac za autobusku kartu. Jedan službenik ga je diplomatskim automobilom odvezao u srpsku crkvu u kojoj mu je sveštenik dao novac.

– Tako imam želju da se obratim Vučiću da uradi ozbiljnu reviziju tih konzulata. Ovaj je poput vile, a nema 50 evra. Svojim očima sam video da su na ime raznih taksi „pazarili“ oko 1.000 evra. Nijednoj stranci nisu dali račun. Jedan službenik mi je dao svojih 5 evra da kupim sendvič, jer je video koliko sam bio iscrpljen– kaže Srboljub.

Na suđenje je stigao u fotofinišu, ali je ono bilo odloženo.

Tekst i foto Z. Gligorijević