Pedijatar upućuje prvi put dete logopedu, prema anamnestičkim podacima, ukoliko ima potrebe, kada ima godinu dana. Prilikom drugog sistematskog pregleda, kada dete ima tri godine, obavezan je i pregled kod logopeda. Dete bi do treće godine trebalo da potpuno ovlada funkcijom govora
Poslednjih godina je u porastu broj dece sa govornim smetnjama, te je, zato, uvedeno da se u najranijem uzrastu, prilikom sistematskih pregleda, utvrđuje da li će dete imati neke smetnje u govoru.
– Ministarstvo zdravlja je prepoznalo veoma veliki problem kada je o razvoju govora kod dece reč i da je mnogo bolje raditi na prevenciji, nego na kurativi. Kada pedijatar, kod deteta od dvanaest meseci, prema anamnestičkim podacima, kod riziko trudnoća ili riziko porođaja, prepozna da je potreban preventivni pregled kod logopeda, roditelje savetujemo šta treba da prepoznaju kod svoje dece i da prate psihomotorni govorni razvoj – kaže Ružica Aranđelović, diplomirani defektolog logoped u Savetovalištu za malu i predškolsku decu, i dodaje da roditelji tako mogu da znaju da ne treba da čekaju pet ili sedam godina da bi dete odveli logopedu.
Savetovalište za malu i predškolsku decu je formirano pre tridesetak godina. U službi rade pedijatar, psiholog i diplomirani defektolozi različitih usmerenja, a za sada su to samo defektolozi logopedi.
U obavezi su svi roditelji dece od tri godine, kada se obavlja redovan sistematski pregled pedijatra, fizijatra, oftalmologa i ORL specijaliste, da dete odvedu i na pegled logopedu.
– Do treće godine bi dete, smatra se, trebalo potpuno da ovlada funkcijom govora, da se svi glasovi razviju pravilno, ako dete nije opterećeno genetikom ili nekom drugom anamnezom. Kada logoped utvrdi da ima određene patologije govora, potrebno je da se odmah pristupi tretmanu. Postoji jedan problem, a to je jako veliki broj pacijenata. Pedijatri odlično sarađuju sa nama, upućuju roditelje da nam se jave i mi imamo veliki broj pacijenata – naglasila je Aranđelović.
Roditelji, nekada, budu u čudu da treba da dovedu tako malo dete jer smatraju da ima vremena, ili da je neko u porodici kasno progovorio, ali ozbiljnost situacije nalaže da dođu i da se obavi preventivni logopedski tretman.
– Na uzrastu od trideset šest meseci postoji odlična saradnja sa decom i postoji mogućnost da se, i loša stanja govora, veoma brzo otklone. Naravno treba da postoji saradnja sa roditeljima koji će i kod kuće da vežbaju sa detetom – kaže Ružica.
Dislalija, artikularni poremećaj postoji od davnina, ali su se, kako kaže Ružica Aranđelović, roditelji nekada više bavili decom, razgovarali sa njima, čitali im od najranijeg uzrasta, čak je veoma važno i da buduća mama razgovara sa svojom bebom u stomaku.
– Danas, sa porastom upotrebe tehnoloških pomagala, deca su, malo, neadekvatno pažena i mažena. Deca se na neadekvatan način vaspitavaju. Treba da se koriste i kompjuteri i televizor, ali ne da deca budu sama i izolovana. Potrebna je interakcija, sa detetom treba govoriti i razvijati govor svakoga dana. Majka treba detetu, na početku, da peva vokale, da mu priča blagim tonom, da čita. Sa užurbanim načinom života, zaista se zaboravi na nešto najjednostavnije i najvažnije, a to je da govorimo sa decom – istakla je Aranđelović.
Kada dete prođe kroz defektološko logopedsku trijažu, onda se logoped i roditelji dogovaraju oko tretmana. Shodno patologiji, tretman se odvija dva do tri puta nedeljno u Savetovalištu. Ako je reč o nekom blažem govorno jezičkom poremećaju, onda dete dolazi jednom nedeljno, uz intenzivnu obuku roditelja šta i kod kuće treba da rade.
– Imamo veliki broj pacijenata, baš zbog te rane trijaže kojoj smo pristupili, postoje i liste čekanja, ali, svakako, nikada niko nije ostao da ne bude primljen na tretman – kaže logoped.
U Savetovalište dolaze i deca koja imaju poremećaje u ritmu govora, deca koja imaju mucanje ili poremećaje čitanja, pisanja, računanja i sva su obuhvaćena tretmanom. Mogu da se jave sva deca do osamnaeste godine, koja su na redovnom školovanju. I pored obaveze da imaju sedam pacijenata dnevno, logopedi obave i više tretmana kako bi izašli u susret. Tada se prave i manje grupe dece sa sličnom problematikom, ali je, inače, rad individualan, što je vrlo važno da bi se detetu posvetila puna pažnja. U Savetovalištu se radi i na jačanjanju i artikulaciji govora kod dece sa svim psihomotornim smetnjama.
S. Lubura
