Na zalihama uvek dovoljne količine krvi svih grupa, pa i onih najređih, kojima u svakom trenutku može da se spasi nečiji ugrožen život. Dobrovoljni davaoci organizovano u Jagodinu dolaze iz cele Srbije.

Svakodnevno smo svedoci apela koje preko medija javnosti upućuje Nacionalni institut za transfuziologiju o potrebama za krvlju koje su, nažalost, izuzetno povećane svake letnje sezone, mada bi se moglo reći da dobrovoljno davalaštvo nema svoju aktuelnost samo u ovom periodu – naprotiv. Uzroke povećanih potreba ne treba tražiti samo u rastu broja saobraćajnih nesreća na našim drumovima, pa i u drugim ekscedentnim situacijama, već i kroz danonoćnu hiruršku aktivnost naših bolnica i specijalističkih klinika u kojima se ni jedan iole teži zahvat ne počinje, a da prethodno nisu obezbeđene odgovarajuće količine krvi, a nije redak slučaj da se zbog nedostatka krvne plazme operacije pacijenata odlažu, a najkarakterističniji su primeri sa onim bolesnicima čijim organizmom teče krv koja je ređe grupe.

Upravo prethodno navedeno su bili i osnovni razlozi za razgovor sa dr Tanjom Ćulafić, specijalistom transfuziologije jagodinskog Doma zdravlja, na temu kakva je situacija sa potrebama za krvlju kad je i ne samo lokalno zdravstvo u pitanju.

„Za razliku od drugih zdravstvenih sredina, pa i centara, uključujući i one najveće, naša bolnica nikad još nije došla u situaciju da određene hirurške intervencije, a naročito one hitne, odlaže zbog razloga nedostatka krvi za bilo kog pacijenta ma koje krvne grupe on bio. Na našim zalihama uvek ima i onih najređih grupa kojima u svakom trenutku možemo da spasemo nečiji ugrožen život. Po tome smo tradicionalno prepoznatljivi u srpskom zdravstvu i uvek spremni da priskočimo i u pomoć na apel bilo koje visokomedicinske ustanove. Međutim, našu specijalističku visokopozicioniranost sigurno ne bismo mogli da postignemo da nemamo izuzetnu bazu dobrovoljnih davalaca i decenijsku odnegovanost kulture davalaštva. Dok, primera radi, neki centri svoje zalihe krvne plazme svode na jednodnevne potrebe, naše su na nivou petodnevnih ili sedmičnih – ističe dr Ćulafić za naš portal, uz dopunu da godišnje organizuju i do 45 akcija dobrovoljnog davalašta uz više nego ohrabrujući odaziv ovih specifičnih i vernih humanitaraca.

Naša sagovornica takođe ističe da je odaziv ovim akcijama znatno porastao u seoskim sredinama, pogotovo posle ulaganja lokalne samouprave u rekonstrukciju i izgradnju Domova kulture u ruralnim sredinama u kojima su sad stvoreni svi higijensko-tehnološki uslovi za sprovođenje ovakvih aktivnosti. Istovremeno dr Ćulafić, u ime službe kojom rukovodi, izražava i pohvale svim aktivistima, kako iz gradskih, a tako i iz seoskih sredina, koji svojom nesebičnom aktivnošću animiraju lokalno stanovništvo, kao i gradskoj upravi koja je dobrovoljnim davaocima obezbedila mogućnost besplatnog prevoza u lokalnom autobuskom saobraćaju.

O prepoznatljivosti Službe za transfuziologiju jagodinskog Doma zdravlja, više od same ilustracije, govori i podatak da oni koji svoju krv daju organizovano dolaze i iz drugih sredina naše države. Prema navodima naše sagovornice „svoje rukave su zavrnuli” radnici Srpskih železnica, „Simpa”, davaoci iz Šida, Bele Crkve, Čačka i mnogih drugih grupa koje posećuju Jagodinu kao turističku destinaciju. U lokalnim okvirima prednjače članovi Društa dobrovoljnih davalaca „Dragan Simijonović Siki” iz Rakitova, Holdinga „Kablovi”, JKP „Standard”, kao i pripadnici Vatrogasnog bataljona i MUP-a Srbije.

„Što se saradnje sa zdravstvenim ustanovama i centrima iz bližeg okruženja tiče, ona je najaktivnija sa ćuprijskom bolnicom i Kliničko bolničkim centrom u Kragujevcu, jer se u njima leči najveći broj stacionarnih bolesnika našeg grada i okolnih sela. U širem organizacionom smislu naša služba je segment Zavoda za trasfuziologiju u Nišu. Njima isporučujemo višak krvi iz naših zaliha, a za uzvrat dobijamo i te kako neophodne krvne produkte – trombocite za lečenje pacijenata sa poremećenom koagulacijom – navodi dr Ćulafić.

Podsetimo da ljudskim organizmom protiče između 4 i 5,5 litara krvi i da je jedno davanje u tom smislu zanemarljiva količina – nit je štetno, nit je bolno. Procentualno izraženo to iznosi svega oko 12 posto. Što se dobrovoljnih davalaca tiče, oni to mogu postati od punoletstva – muškarci do 65, a žene do 60 godina.

Inače, najveća potreba i ne samo jagodinske transfuziologije je za najređim krvnim grupama, a to su AB, AB negativnog Rh faktora, kao i B pozitiv i negativ Rh.

U ovom specifičnom i te kako značajnom segmentu, i ne samo jagodinskog zdravstva, ordinira dvoje specijalista transfuziologije i 10 tehničara i to neprekidno 24 sata, a prijem davalaca je svakodnevan od 8-13 časova.

ZNAČAJNE POVLASTICE ZA DOBROVOLJNE DAVAOCE KRVI
Dobrovoljni davaoci krvi koji su ovu dragocenu tečnost dali više od 10 puta oslobođeni su plaćanja učešća u troškovima zdravstve zaštite za: lekarski pregled, laboratorijske usluge, rentgenske i ultrazvučne preglede i snimanja uključujući skener i magnetnu rezonancu, dijagnostičke usluge – holter, endoskopija, EKG, spirometrija, zatim od plaćanja bolničkog dana pri hospitalizaciji, ambulantno-hirurških intervencija, specijalizovane rehabilitacije, prevoza sanitetskim vozilom, kućnog lečenja i patronažne posete, materijala koji se hirurški ugrađuje u organizam i to u kardiologiji, kardiohirurgiji, ortopediji…

Tekst i foto: Relja Milanović