Piše: Marko Mirković

Neobično kišovit dan tog 5. marta nije ni slutio da će se nešto neobično dogoditi. Ali ipak desilo se, vest da je u Beču preminuo legendarni vođa grupe “VIS Idoli”, pesnik, liričar, najtalentovaniji muzičar Vladimir Divljan pogodila je sve one koji su se uz njegove pesme smejali, radovali, ublažavali tugu, plesali, zaljubljivali i zasnivali porodice. Bio je zvezda, sijao čini se isuviše kratko da dokaže koliko jako može da svetli, ali jedno je sigurno – iza sebe je ostavio dela čiji se sjaj nikada neće ugasiti.

“Detinjstvo, šaroliko i bezbrižno”

Vlada Divljan je rođen 1958. u Beogradu, slučajno ili ne, u to vreme rođene su još dve legende muzike, Milan Mladenović i popularna pevačica Madona. Za svoje detinjstvo u Beogradu Vlada je rekao u jednom intervjuu da je bilo šarenoliko, igrao se sa decom na ulici, nije voleo previše da se bavi sportom, zato se okrenuo gitari, a i devojčice su to volele. Prvu gitaru mu nisu kupili roditelji, kako se to obično dešava, već je sam kupio od svog džeparca.

Najveći uticaj na njegovu želju da se bavi muzikom iako nije imao muzičko obrazovanje presudilo je letovanje na Jadranu i pevač Dino Diklić, kog je tamo čuo i koji ga je zadivio. Zato je po povratku u Beograd, zajedno sa Zdenkom Kolarom i Božom Jovanovićem osnovao bend “Faraoni”, međutim, brzo menjaju naziv u “Holipe” i prvi koncert imali su u biblioteci jedne osnovne škole. Kasnije to postaje bend “Zvuk ulice” koji je imao zapaženo učešće i na Zaječarskoj gitarijadi. O tom bezbrižnom vremenu Vlada je govorio da sve nije teklo jednostavno, već i da su morali da sviraju besplatno, pozajmljuju razglas. Pre osnivanja benda “VIS Idoli”, Vlada je pohađao školu gitare na Radničkom univerzitetu Braće Stamenović, kod majstora gitare Branka Perića, koji ih je naučio harmoniju, pa je Vlada mogao sam da zapisuje kompozicije. Godine 1980. već na prvoj probi novog benda koji su sačinjavali prijatelji, mladići neobične energije, nastala je i prva pesma “Retko te viđam sa devojkama”, iako je tada gej pokret izašao na svetlost, ovo nije pesma o tome, već o momku koji nema sreće sa devojkama, govorio je Vlada.

“Početak samostalne karijere”

Grupa “VIS Idoli” imala je velike hitove koje je objavljivala za Jugoton, u svim kompozicijama odmah se izdvojio prepoznatljivi i jedinstveni glas Vlade Divljana, koji postaje sve popularniji u Jugoslaviji, jer pokazuje i nesebično daruje svoj dečački talenat. Zauvek će ostati upamćene pesme “Malena”, “Maljčiki”, “Ljubavi”, “Rusija” i mnoge druge. Kao što uvek biva, zbog sve veće popularnosti i neslaganja, članovi grupe prestali su da nastupaju. Vlada je odabran da te 1985. uradi muziku za film “Šest dana juna”, tada je dokazao i da je veliki talenat, jer je uradio narodnu kompoziciju koja se izvodi u filmu “Ja je zovem meni da se vrati” i to je poslednji projekat potpisan imenom grupe. U to vreme pre odlaska u Australiju, gde je živeo i stvarao filmsku muziku četiri godine, Vlada se pojavio u televizijskoj seriji na RTS -u, “Drugarica ministarka”, gde je u šestoj epizodi igrao venčanog kuma jednom liku, i tu je, može se reći, igrao sebe, kada je govorio da je on predstavnik rok generacije. Snimio je i nekoliko albuma muzike posvećene deci, od kojih se posebno izdvojila pesma “Spavajmo, sanjajmo”, uz koju se i danas neka deca uspavljuju.

“Sleteo sam ti u snove, pitala si otkud ja…”

Kasnije, po povratku iz Australije, nastavio je da snima albume. Prvi album “Odbrana i zaštita” sa koga se izdvajaju mnoge pesme, a nama draga “Ona to zna”. Uradio je muziku za film “Tri palme za dve bitange i ribicu”.
Posle 1999. godin, je sa svojom porodicom živeo u Beču, ali je često dolazio u Beograd, jer je komponovao muziku za filmove “Sedam i po” i “Čekaj me ja sigurno neću doći”, ali je i snimao nove albume. Tako je 2000. godine nastao album “Sve laži sveta”, sa kog se izdvojila pesma “Odnesi me”. Voleo je i poštovao svog generacijskog kolegu Milana Mladenovića i posvetio mu pesmu “Radostan dan”. Poslednji album Vlada je uradio sa hrvatskom grupom “Ljetno kino big band” 2012. godine, sa vrhunskim hitovima “Vodim te na more”, “Iza osmeha” i “Sleteo sam ti u snove”, tu se još uvek mogao prepoznati mladalački duh sanjara koji ga ni tada nije napustio.

Na kraju, ostaju samo fotografije i čarobni zvuci Vladinog glasa, u kojima on živi i seća na jedno bezbrižno doba, na vreme kada su dečaci bili zlatni, i kada su odrasla deca umela da sanjaju.

Foto: Facebook