Posao je težak, zarada nije velika, ali je bolja od plate u bilo kojoj firmi
Milan Janković, rodom iz Ravanice, ima ćumuranu na potesu Lisa na Gledičkim planinama kod Rekovca. Pored ove ćumurane, kapaciteta 130 vreća, koja se nalazi na nadmorskoj visini od 750 metara, Milan ima još jednu istog kapaciteta u svom rodnom selu. Zavisno od vremena, za sezonu napravi od 3.500 do 4.000 vreća. Za mesec dana on napravi oko 250 vreća ćumura. Kada ima puno posla, pomaže mu rođeni brat Petar.
Petar Janković i noću loži ćumuranu
– Moj brat Milan, koji se ovim poslom bavi već 12 godina, živi od zarade na ćumuru. Doduše, zarada nije tako velika, posao je veoma težak, ali mesečno dobije više para nego da radi u nekoj firmi. Srećom, ova zima je bila blaga i dozvolila nam je da radimo mnogo više meseci. Kad ovde padnu snegovi, nemoguće je doterati drva iz šume, pa posao stane – navodi Petar koga smo u večernjim satima zatekli kako loži ćumuranu.
Prema njegovim rečima, najteže je da se pripreme drva i da se dovezu iz šume. Teško je i kada finalni proizvod treba da se izvadi iz ćumurane i spakuje u vreće. Temperatura je veoma velika i ima mnogo prašine. Teško je i što ne smeju da ostave ćumuranu sve dok se proces ne završi, pa u selo ne odlaze po deset dana. Tada sami kuvaju i spavaju u kućici pored ćumurane.
– Problem je u tome što čim se ćumurana otvori ona istog dana mora da se potpuno isprazni. Znači, nema stajanja dok se posao ne završi. Inače, ćumurana se loži izjutra i uveče. Od momenta kada se upali dok se ne dobije ćumur prođe osam do deset dana. Potom se ćumur hladi i gasi. U ćumuranu se sipa najmanje 300 do 400 litara vode. Ćumur, zapravo, ne gasi voda, već para koju ona stvara – dodaje Petar.
On još kaže da se nekada mnogo više zarađivalo, jer je bilo manje ćumurana, a ćumur je bio skuplji. Vremenom je poskupelo drvo, odnosno otpad koji oni otkupljuju kada “Srbijašume” imaju prorednu seču. To se naročito oseća u poslednje tri godine. U odnosu na vreme kada su počeli da rade zarada se smanjila za 30 posto.
– Vreća ćumura već tri-četiri godine prodaje se za 4 evra. Prodajemo je u papirnim vrećama od po 18 kilograma. Jedino je dobro što ga prodajemo na licu mesta, jer po njega dolaze firme iz Kragujevca i Novog Sada – kaže još Petar.
Tekst i foto Z. Gligorijević
