Pošto su bili predstavnici za kulturu i obrazovanje, dogovorena je saradnja u tim oblastima, ali čelnici opštine nadaju se i privrednoj saradnji, jer bi uskoro trebalo da dođe i delegacija Privredne komore Rusije
Valentin Koljasev, prvi sekretar predsednika Ruske ambasade u Beogradu, zadužen za sport, kulturu i obrazovanje, i Irina Ivanovna Gnjedkova, savetnik za štampu i kulturu pri ambasadi, posetili su despotovačku opštinu proteklog vikenda. Oni su obišli ustanove, manastir Manasiju i prirodne lepote Gornje Resave kako bi se dogovorili o daljoj saradnji.
Koljasev, koji je u Srbiji već dve godine, u Despotovcu je bio drugi put.
-Bilo je korisno što smo razmenili mišljenja i mislim da ćemo nastaviti saradnju kao što smo se i dogovorili. Zainteresovani smo za saradnju u oblasti obrazovanja i kulture, jer su to resori za koje sam ja zadužen. Planiraćemo posete i izložbe, a donećemo i knjige za školsku biblioteku. Imamo još neke ideje, ali ne bih da danas otkrivam sve mogućnosti-naveo je Koljasev i dodao da mu se jako dopalo sve što je video u despotovačkoj opštini.
Dejan Nenadović, predsednik opštine Despotovac, rekao je da je ovo prvo uspostavljanje kontakta između opštine Despotovac i Ruske ambasade, a potom dodao:
-Delegaciju smo najpre primili u opštini, potom smo obišli OŠ “Despot Stefan Visoki”, jer smo zainteresovani za saradnju u oblasti obrazovanja, pošto se 300 ruske dece školuje u Beogradu. Ideja nam je da u narednom periodu organizujemo njihovu posetu Despotovcu, a kasnije bi naša deca posetila Ruski dom u Beogradu. Ruska delegacija obišla je i našu prirodnu lepoticu Resavsku pećinu, u kojoj treba uraditi infrastrukturu-rekao je Nenadović i dodao da je opština Despotovac zainteresovana za saradnju i u ostalim oblastima, naročito na polju privrede i turizma.
Slobodan Stojanović, predsednik Udruženja rusko-srpskog prijateljstva “Resava-Despotovac”, koje egzistira već dve godine, izjavio je da je ovo udruženje organizovalo već nekoliko zajedničkih manifestacija.
-Aleksej Kanjanihin je već tri puta bio naš gost, a pošto ga je sada zamenio Koljasev, nastavili smo saradnu sa njim. Prethodna opštinska vlast nije imala sluha za ovu saradnju, pa smo saradnju prekinuli godinu dana. Uskoro će doći i delegacija Privredne komore Rusije koja će obići naše firme i kojoj ćemo da ponudimo saradnju i vidimo na koji način mogu da investiraju u našu opštinu-naveo je Stojanović.
Rusi zadivljeni Resavskom pecinom
Vladan Milošević, predsednik SO Despotovac i v.d. direktora RMU “Rembas”, ocenio je da je ova poseta imala veliki značaj za opštinu Despotovac.
-U gostima su nam bili predstavnici jedne bratske zemlje. Nas mnogo šta spaja, a pre svega, duhovne veze. Međutim, naša želja je da ostvarimo privrednu saradnju. Ono što moram da priznam je da je Srbija izgubila dosta vremena kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta, nekih značajnih investicija, na čemu treba sada raditi. Očekujem da to radi i opštinska vlast u opštini Despotovac, a kao predsednik Skupštine, dakle kao zakonadavna vlast, pomoći ću da se jedna ovakva značajna saradnja sa Ruskom federacijom i ostvari-rekao je Milošević.
Dragan Obradović, v.direktora JP “Resavska pećina”, dodao je da, kad je reč o turizmu, pored Resavske pećine despotovačka opština može da ponudi još dva brenda ovog kraja. To su Lisine i vodopad Veliki buk.
Izložba opanaka
Izložbu opanaka i ostalih proizvoda Miodraga Jevtića Drakčeta, vlasnika opančarsk radnje “Narodna tradicija Drakče” u Svilajncu, organizovali su Centar za kulturu Despotovac, opština i Udruženje srpsko-ruskom prijateljstva “Resava-Despotovac”.
-Dogovorio sam se sa Olekom Buldakovim, bivšim savetnikom za kulturu Ruske ambasade, o otkupljivanju prava na celu proizvodnu liniju kožnih cipela.
Ukoliko neko bude otkupio licencu, dnevno bi se proizvodilo 50 pari cipela, koje su ručni rad. Mi bismo obučavali radnike, jer to su unikatni proizvodi, koji nemaju konkurenciju na tržištu. Kako moje opanke već imaju Medvedev i Putin, uradio sam jedan sa zastavom Belorusije koji će moj prijatelj pokloniti Lukašenku-izjavio je Drakče, koji je ručno pletenu, kožnu kravatu poklonio Koljesevu.
Tekst i foto Z. Gligorijević
