Nijedna biljka sa manje površine ne daje više roda, ni bolje prihode kao borovnica, koja se prodaje od 5 do 20 evra po kilogramu.
Porodice Jovanović i Miletić iz Lipovice sa klasične poljoprivrede prešle su na uzgajanje borovnice, koja je, kako kažu, veoma isplativa biljka, ali i zbog toga što joj pogoduju uslovi unjihovom planinskom selu, dok kukuruz i pšenica ne mogu da dostignu ni prosečne prinose. Miletići su ovu biljku zasadili pre tri, a Jovanovići pre dve godine, pa one još uvek nisu u punom rodu. Ali, već sada su zadovoljni prinosima i ocenjuju da nijedna kultura ne može sa tako malo površine da daje tako dobru zaradu.
Miletići složno rade na plantaži
– Borovnicu smo zasadili na na 40 ari. Zbog prošlogodišnje suše stradale su nam neke sadnice, pa sada imamo 450 sadnica na 30 ari. Na ideju da zasadimo ovu biljku došli smo jer smo shvatili da treba da iskoristimo ono što nam je priroda dala. Imamo kiselo zemljište i vodu, što je najbitnije za uzgajanje borovnice. Sve ostalo su trud i rad. Ko nema sopstveni stajnjak može da kupi treset kojim će povećati kiselost zemljišta – kaže Dobriša Miletić.
Njegova supruga Nataša dodaje da u kukuruz i pšenica u Lipovici ne daju prinose kao na njivama na nižoj nadmorskoj visini, a ulaganja su ogromna i svake godine iznova mora da se ulaže. Što se tiče borovnica, novac je potreban u startu, ali biljke koje se zasade traju od tri do pet decenija.
– Sadnice i sistem za navodnjavanje “kap po kap” koštao nas je oko 5.000 evra. Prezadovoljni smo, jer imamo rod od oko 150 kilograma na polovini zasada, što je veoma dobro. Borovnica vremenom mnogo više vrati nego sve ostale biljke – izjavila je Nataša.
Njoj i Dobriši pomažu i sin Ilija (14) i ćerka Milica (16). Miletići smatraju da složna četvoročlana porodica može da uzgaja borovnicu na 50 ari bez poteškoća. Oni planiraju da povećaju zasad na 50 ari, a možda i na hektar zavisno od finansijskih mogućnosti.
– Problem su i usitnjeni posedi, jer su nekada ljudi imali više dece i delili imovinu da bi svi mogli da prežive. Ali, svaštarenje u poljoprivredi više ne donosi prihode. To što smo prvi zasadili borovnicu, nama donosi prednost. Doduše, nemamo ozbiljniju količinu da bismo tražili veletrgovca, a opet imamo količinu koja prevazilazi sopstvene potrebe. Našli smo kupca u Beogradu koji otkupljuje po 5 evra po kilogramu. Polovinu od te zarade čine troškovi, što je veoma isplativo – ocenjuje Dobriša.
Jovanovići su na 45 ari zasadili 1.000 sadnica, jer su čuli da je borovnica lekovita i da je dobit velika. Pošto je tek druga godina, svaka stabljika je rodila po malo.
– Ne izlazimo iz njive. Kopamo, kosimo travu, đubrimo, stavljamo piljevinu da bi biljke imale vlagu i kiselost. Jedna osoba mora da bude ovde čitav dan od aprila do oktobra. Ali, ako se uzme u obzir da je zarada od 5 do 20 evra po kilogramu, nije nam teško da radimo. Ulaganja u startu su prilična. Sadnica košta 4,5 evra. Morali smo da ogradimo njivu zbog zečeva i srna i da kupimo sistem za navodnjavanje. Naš sin Mile, koji radi u Italiji, uložio je oko 11.000 evra. Moraćemo da postavimo i mrežu protiv grada – rekla nam je Olgica.
Zahvalna za čuvanje
Nataša Miletić kaže da ne prskaju borovnicu, jer joj nikakva zaštita nije potrebna. Na mestu na kome je zasađena bila je livada, na kojoj pet godina ništa nije sejano, što znači da su plodovi organski.
– Pored toga što ništa drugo sa tako male površine ne može da da ovakav prinos, borovnica je zahvalna i zbog toga to može dugo da stoji na stabljici i ne mora da se bere čim sazri. U frižideru može da stoji najamnje dve nedelje bez zamrzavanja – dodaje Nataša.
Nije teško
Dobrišina i Natašina ćerka Milica, koja je prva godina ekonomske škole, kaže da joj ništa nije teško što mora da radi oko zasada sa borovnicama. Učestvovala je u sadnji, stavljala piljevinu, a sada je bere. U njivi provede po pet sati dnevno.
Tekst i foto Z. Gligorijević
