Pod kukuruzom je u Pomoravlju oko šezdeset hiljda hektara, a pod ozimim strnim žitima oko dvadeset hiljada. Padavine će dobro doći pšenici, kukuruzu i krmnom bilju.
Poljoprivrednike je obradovala kiša koja pada ove sedmice, a, kako kažu stručnjaci, dobro je i to što je pala temperatura koja odgovara, posebno, strnim žitima jer su ona u fazi klasanja i formiranja roda.
– Da su se nastavile one visoke temperature, sigurno bi dovele do smanjenja broja zrna u klasu, a, naravno, to uzrokuje i manji rod. Idealno bi bilo kad bi se ovakve vremenske prilike zadržale do kraja perioda nalivanja zrna i da dnevne temperature ne bude iznad dvadeset tri, a noćne ispod dvanaest stepeni. To bi garantovalo visoki prinos ozimih strnih žita – rekao je stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredno stručne i savetodavne službe u Jagodini Miodrag Simić.
Najdominantnija kultura u Pomoravlju je kukuruz i padavine će, sugurno, dobro doći, a proizvođačima se preporučuje da primene jednu agrotehničku meru, koju su zaboravili.
– Posle visokih padavina, kada zemljište slegne i kada se stvori pokorica, treba obaviti kultiviranje kukuruza. Palo je četrdeset litara kiše, što će doprineti usevima. Poljoprivrednici su bili malo zabrinuti zbog velikog deficita vlage. Na pojedinim parcelama je došlo do slabijeg nicanja kukuruza i ređeg sklopa, čak i do presejavanja parcela – kaže Simić. – Padavine su dobrodošle i krmnom bilju koje je osnov za stočarsku proizvodnju. Obavljena je prva kosidba lucerke i kiša je idealna za drugu travu. Trebalo bi obaviti i prihranu sa oko stotinu pedeset kilograma ,,kana”.
Poljoprivredni stručnjaci kažu da bi mogla da se obavi i folijarna prihrana, a slede i pripreme za žetvu.
– Treba očistiti skladišta, tretirati, ukoliko ima potrebe, nekim insekticidom, a treba i pripremiti mehanizaciju jer loše pripremljeni kombajni umanje prinos i za deset odsto – preporučuje Simić.
U Pomoravskom okrugu je oko dvadeset hiljda hektara pod ozimim strnim žitima, što je malo više nego što je ranijih godina sejano. Najviše ima pšenice, nešto manje ječma i ovsa jer nisu mogli da se seju zbog lošijih vremenskih uslova na početku proleća. Oko šezdeset pet hiljada hektara je pod kukuruzom, ima malo i suncokreta, na oko tri stotine hektara, koji su poljoprivrednici počeli da seju jer mu pogoduju vremenski uslovi. Desetak hiljada hektara je pod povrćem, koliko je i pod krmnim biljem.
S. Lubura
Foto: A. Dobrosavljević
