Vizija ambiciozne porodice Rajić je da postanu lideri u proizvodnji lajsni na Balkanu. Zahvaljujući kvalitetu proizvoda, odgovornosti prema kupcima i zaposlenima, sigurni su da će u tome i uspeti
Porodična firma „Ukras” u Velikom Popoviću, koja raspolaže sa poslovnim prostorom od 5.000 kvadratnih metara, predstavlja modernu fabriku sa opremom i mašinama najpoznatijih svetskih proizvođača i robotom najnovije generacije. Za četiri decenije rada ova firma je od skromne radionice, smeštene u podrumu porodične kuće, sa najoskudnijom opremom i ručnim alatima, postala lider u proizvodnji lajsni u Srbiji.
Firmu je kao samostalnu stolarsku radionicu 1970. godine osnovao Zdravko Rajić. Iako je tek završio stolarski zanat, radeći na pozajmljenoj mašini za rendisanje drveta, Rajić je napravio prva vrata, prozor i ormar.
– Kada sam završio osnovnu školu hteo sam da odem na neki zanat,jer ko ga nije imao, nije mogao da se oženi. Međutim, pošto sam bio jedinac, moj otac Vojislav hteo je da ostanem na imanju i da se bavim poljoprivredom. Ali, pošto sam bio uporan, na kraju je popustio. Veliki Popović je bio centar za zanatlije. Imali smo pintere, potkivače, kovače, stolare i bravare. Želeo sam da budem stolar. Ali, svi majstori su već bili primili šegrte. Srećom, jedan momak je napustio majstora Aleksandra Petrovića i ja sam odmah uskočio na njegovo mesto. Potom sam polagao deset dana u Školi za učenike u privredi u Despotovcu. Radio sam još godinu dana kod majstora, a onda počeo da radim u svojoj radnji – navodi Rajić.
On kaže da je prvo napravio sto za komšinicu. Ona je došla da se pogodi sa majstorom Petrovićem, ali on nije bio u radnji. Pošto ju je Rajić poznavao, predložio joj je da dođe njegovoj kući da pogodi sto. Kada su se pogodili ovaj vredni majstor, željan da što pre počne samostalno da zarađuje, otišao je biciklom u Despotovac, kupio dasku, dovezao je kući i napravio prvi sto.
Onda je otišao u vojsku, potom se oženio Stanijom, a 3.marta 1970. godine prijavio vlastitu firmu, koja se nalazila u podrumu. Počeo je da pravi stolariju. Iako je u selu bilo pet-šest stolara, za mušterije se izborio tako što je uvek poštovao rokove. Veliku ulogu imali su upornost, rad, preduzimljivost i veština izrade stolarije, kojom je uspeo da stekne poverenje kupaca.
– Od kada sam otvorio firmu svakog jutra ustajem u pola pet, brijem se i na poslu sam u pet sati, a radnici dolaze sat vremena kasnije. Kada sam video da 1978. godine mnogi odlaze na privremeni rad u inostranstvo, shvatio sam da budućnost mog zanata nije u stolariji. Tada se sve radilo ručno, a radnici su odlazili. Počeo sam da radim drvene lajsne za parket. Toliko smo imali posla da je moj otac svakog dana pakete kartirao na voz da bi stigle do naručilaca. Bila je velika stvar kada bismo poslali od 500 do 1.000 metara – seća se Rajić.
Prvu halu od 400 kvadratnih metara na sadašnjoj lokaciji firme napravio je 1981. godine, a 29. novembra iste godine sve mašine i alat preselio u nju. Onda je asortiman proizvoda proširio s lajsnama za ramove za umetničke slike. I posle kupovine prve mašine lajsne su ručno farbane sve dok na sajmu male privrede u slovenačkom Celju nije kupio mašinu za automatsko farbanje. Potom je za hrvatsko tržište počeo da proizvodi lajsne za tapete. Sada za osam do deset sati „Ukras” može da proizvede i 30 kilometara lajsni, a za godinu dana četiri miliona dužnih metara lajsni. Firma danas proizvodi oko 300 tipova lajsni za uramljivanje slika, lajsne za parket, laminatne podove, za kuhinje i plakare i unutrašnja vrata. Proizvodi se samostalno i preko distributera izvoze na rusko tržište. „Ukras” je jedan od najvećih izvoznika u Pomoravlju, koji na strano tržište prodaje oko 70 posto proizvedenih lajsni, sa tendencijom rasta izvoza.
– Firma ima 40 stalno zaposlenih radnika, koji rade u potpuno automatizovanim pogonima, koji se prostiru na 5.000 metara kvadratnih prostora. Ja sam, kao diplomirani menadžer, direktor, a moja sestra Marica, koja je završila Šumarski fakultet, finansijski direktor. Međutim, nama funkcije nisu važne, jer kada treba da radimo u proizvodnji ne bežimo od tog posla, kada treba da se pakuje, pakujemo. Za posao je bitno da se stalno obrazujemo i stičemo nova znanja, naročito danas kada tehnologija veoma brzo napreduje. Da bismo opstali na tržištu, moramo neprestano da ga osluškujemo i na vreme shvatimo koji su proizvodi najtraženiji – ocenjuje Marina.
Obema sestrama je drago što su nastavile porodični posao i zahvalne su roditeljima što su ih vaspitali na taj način. Počele su da rade još od malih nogu. Tada im nije bilo zanimljivo, jer su morale da pakuju i pozlaćuju lajsne, dok su se druga deca igrala. Sada im je drago što su na vreme stekle radnu naviku, koja im je omogućila da uspešno nastave očevim stopama uspeha.
– U Srbiji je običaj da sinovi nastavljaju porodični biznis. Naš otac ima tri ćerke, što znači da nije pravilo da muška deca moraju da budu naslednici da bi dobro vodili posao. Za porodične firme je jako bitno i da u porodici vladaju zdravi odnosi, kako se nesuglasice ne bi reflektovale na posao. Zato nam je drago i što smo poslušale očev savet da kada uđemo na vrata firme prestaju porodični odnosi i svi postajemo radnici firme „Ukras” – kaže Marica i dodaje da treća sestra Slavica, advokat u Beogradu, pomaže kada su im potrebne advokatske usluge.
Vizija vrednih i ambicioznih Rajića je da postanu lideri u proizvodnji lajsni na Balkanu. Zahvaljujući kvalitetu i odgovornosti prema kupcima i zaposlenima, sigurni su da će u tome i uspeti.
PLAĆALI NAJVEĆI POREZ
– U vreme kada sam ja osnovao firmu za porez se pogađalo. Uvek sam težio da platim malo više nego moje kolege. S vremena na vreme otišao bih u Upravu prihoda i pitao ko izuzev pekara plaća najveći porez. Ukoliko je neko izdvajao veći iznos od mene, obavezno bih uplaćivao još više – kaže Rajić.
NIKADA SE NISU ZADUŽIVALI
Zanimljivo je i da Rajići nikada nisu uzimali kredit, niti se zaduživali na neki drugi način.
– Otac nas je takođe učio da novac na računu pripada firmi i da ga treba ulagati u nove mašine i tehnologiju, a ne u kupovinu novih automobila i sličnih stvari – dodaje Marina.
SERTIFIKATI
Zahvaljujući sušari za drvo, centralnom sistemu ventilacije, automatskom sistemu za zagrevanje, savremenoj lakirnici i uvođenjem robota, u firmi „Ukras” stekli su se uslovi za najsavremeniju proizvodnju, optimalnu mikroklimu i bezbedan rad zaposlenih. To je doprinelo i da firma dobije sertifikate ISO 9001 i ISO 18001.
Tekst i foto Z. Gligorijević
