Za litar rakije od lubenice potrebno je oko 150 kilograma središnjeg dela lubenice, pa mu je potrebno dosta vremena da bi ga odvojio od kore. Iako proizvodnja ove rakije zahteva dosta truda, Radoslav planira da peče po 500 litara te rakije, jer je nema na tržištu

Radoslav Radosavljević iz Drenovca kod Paraćina, po zanimanju aviomehaničar, radio je Aeroklubu „Naša krila“ u obližnjem Davidovcu. Potom je 1982. godine sa suprugom Orlijanom otišao u Švajcarsku. Ostali su samo jednu sezonu i rešili da se vrate, jer su u zavičaju ostavili sina Ivana. Potom im se rodila ćerka Marija. Četiri godine kasnije rešili su da se vrate u Švajcarsku na nekoliko godina. Ali, ostali su do 2007. godine. Nisu se pokajali, jer su od ušteđevine sagradili porodičnu kuću. Radoslav je kupio i šljivar od 80 ari, a onda je na hektaru zemlje zasadio 600 стабала “čačanske rodne”, “kalifornijske plave”, “čačanske lepotice” i “čačanske rane”. Radoslav nema najveći šljivar u opštini, ali je jedinstven po tome što od celokupnog roda peče domaće rakiju.

Radoslav u svom vocnjaku

-Pored šljivovice pekao sam i voćnu rakiju. Kupovao sam kajsije, dunje i breskve. Prošle godine ispekao sam i dva kazana rakije od lubenice, koja je specifična po mirisu i ukusu. Nju niko u kraju ne proizvodi. Najveći problem je fermentacija, koja može da se izazove na veštački način, ali meni je pošlo za rukom da je izazovem na prirodan način- kaže Radoslav.

Prema njegovim rečima, za litar rakije potrebno je oko 150 kilograma središnjeg dela lubenice, pa mu je potrebno dosta vremena da bi ga odvojio od kore. Iako proizvodnja ove rakije zahteva dosta truda, Radoslav planira da peče po 500 litara te rakije, jer je nema na tržištu. Proizvodnju ove rakije olakšaće mu kazan sa filterima defregmatorima koje treba da kupi. Radoslav planira i da proizvodi veću količinu rakije zbog čega planira da kupi zemlju na kojoj će zasaditi voće. Naručio je i anason travu iz Makedonije, pa će praviti mastiku.

-Rakiju ne možemo da prodajemo “na veliko”, jer nemamo firmu. Probaćemo da je registrujemo preko poljoprivrednog gazdinstva. Država neprestano priča o evropskoj uniji, a nije rešila osnovne stvari u poljoprivredi. Eto, mi, na primer, šljive beremo rušno, jer onda budu mnogo kvalitetnije. Tada angažujemo 30 do 80 radnika. Pošto sezonski zapošljavamo toliko nezaposlenih ljudi, država bi trebalo i zbog toga da nam obezbedi neke olakšice-kaže Radoslavljev sin Ivan.

On je po zanimanju cnc mehaničar. Pošto je ocu prepustio tehniku pravljenja rakije, on je zadužen za marketing. Doduše, Ivan ima ideju da proizvodi jednu rakiju koje nema na tržištu, ali ne želi još uvek da otkriva tajnu. Ivan je ocenio i da će svinjogojstvo da donese zaradu, pla planira da aprila kupi najmanje tridesetak krmača, jer se uzgoj “na malo” ne isplati pošto je cena tovljenika 140 dinara po kilogramu.

Paparaco
Dok je živeo u Švajcarskoj, Ivan je jedno vreme radio za “Skandal” i ostalu žutu štampu.
-To nisu pravi paparaco snimci. Jednostavno, ja sam pio piće i čekao da me pozovu. „E, fotografiši me kad navrnem flašu“, „Slikaj me kada mi bude ispala duda“, govorile su mi estradne zvezde. Sve fotografije bile su montirane, ali sam pristajao to da radim, jer je bio dobar džeparac-kaže Ivan.

Ribolovački klub
Ivan se u Švajcarskoj bavio i ekstremnim ribolovom. Bio je jedan od osnivača kluba „Kat Srbija“, koji je nazvan po engleskoj reči katfiš, što znači som. Ivan je sa klubom išao na brojna takmičenja u Francusku, Italiju, Nemačku i druge gradove. Najteži som koga je upecao težio je 15 kilograma i 600 grama.

Domaća rakija opet na ceni
-Proizvodnja rakije se isplati, jer je domaća rakija opet na ceni. Ljudi su se opametili od raznih “zozovača”, pa opet kupuju samo proveren kvalitet- kaže Radoslav.

Tekst i foto Z. Gligorijević