Višednevne kiše i poplave opustošile jagodnjake.

Zbog višednevnih kiša i poplava propalo preko 70 posto ovogodišnjeg roda jagoda u despotovačkom kraju

Sa šest hektara na kojima je bilo oko 250.000 sadnica jagoda i sa kojih je moglo da se ubere najmanje 12 vagona ovog voća, meštani despotovačkih sela nisu uspeli da isporuče ni 3 vagona jagoda. Uzgajivači iz Stenjevca, Milive, Bogave i Balajnca kažu da je bilo dovoljno da su mogli da uberu makar pola kilograma po biljci, iako svaka od njih može da rodi od 1 do 1,5 kilograma. Pored toga, ovogodišnja otkupna cena je bila duplo manja od prošlogodinje. Dok su lane kilogram jagoda prodavali za 130 dinara, ove godine im je plaćano 65 dinara po kilogramu.
-Nisam računao štetu da me ne bi zabolela glava. Ne znam koliko sam prošle godine uložio u zasad ovogodišnjeg roda. Znam samo da sam do berbe uložio oko 8.000 evra, jer sam proizveo svoj rasad, a radnici su me koštali oko 6.000 evra. To je direktna šteta. Trebalo je da uberem od 7 do 8 vagona, a ja nisam isporučio ni 2 vagona jagoda-navodi Tomislav Grkić iz Stenjevca kod Despotovca.

On je pre tri godine bio prvi meštatin ove opštine koji je počeo da uzgaja jagode, a danas je najveći proizvođač u kraju. Grkić kaže da su poljoprivredinci koji su imali manje količine prošli još gore i da, prema njegovoj proceni, nisu ubrali ni 10 posto roda.

Pre nego što je razvio jagodnjak naš sagovornik je izvršio analizu zemljišta, proučio literaturu, posavetovao se sa stručnjacima i kupio potrebnu opremu, tako da sam može da proizvodi rasad, što mu pojeftinjuje proizvodnju. Prve godine jagode je probno zasadio na 5 ari i sav rod prodao u prodavnici. Pretprošle godine zasadio ih je na 1,5 hektar. Rod i plasman su bili dobri. Prošle godine je na 2,5 hektara zasadio oko 80.000 živića , što je podstaklo još nekoliko Stenjevčana da i oni počnu da uzgajaju ovo voće.
-Ove godine su nas uništili politička i prirodna klima. Početkom godine bilo je odlično vreme za napredovanje jagoda, ali kada je trebalo da počne berba počele su muke. Ukrajinska kriza je doprinela da otkupljivači iz Rusije kasno dođu u Srbiju da bi od vlasnika hladnjača otkupili rod jagoda. Oko 500 šlepera zadržano je na granici. Kad su konačno stigli počela je kiša, koja je prouzrokovala trulež jagoda-ocenjuje Grkić.

Momčilo Vuksanović iz Despotovca na 60 ari u Milivi zasadio je 18.500 sadnica jagoda. Imao je četiri sorte: roksanu, aziju, siriju i albu. Prva berba počela je već 2. i 3. maja, a glavna berba je trebalo da bude od 10. do 15. maja. Umesto 5,5 do 6,5 tona, koliko je trebalo da bude prinos na njegovom zasadu, ubrao je tridesetak gajbi ili oko 500 kilograma jagoda. Deo jagodnjaka stradao je zbog poplave, a ostatak je istruleo zbog svakodnevnih kiša.
-Jagodnjak su, zapravo, podigli moj sin Marko i snaha Jelena, arhitekte po zanimanju. Marko je projektovao fudbalski stadion u Gabonu u Africi i novac koji je tamo zaradio uložio u proizvodnju jagoda. Beležio sam svaki dinar. Uložili smo oko 7,5 000 evra, a prodali smo jagode za 300 evra-kaže Vuksanović.

Pošto planira da zasadi jagode na 1,5 hektar, a za nekoliko godina i na 5 hektara, Vuksanović očekuje pomoć države i lokalne samouprave. On smatra da bi opština trebalo da im materijalno pomogne kako bi imali novca za jesenju sadnju. On smatra da osiguranje nije rešenje, jer su osiguravajuće kuće izbegavale da nadoknade štetu poljoprivrednicima, jer tamo gde su bile bujične poplave, govorili su da osiguranje pokriva samo „obične“ poplave i obrnuto.

Tekst i foto Z. Gligorijević