Jagodinka Jelena Dimitrijević (29) od prošle godine radi kao fotograf na kruzerima i čitaocima Novog puta otkriva koliko je teško dobiti i zadržati ovaj posao, ali i koliko se toga “od sveta” na taj način može videti.

Jelena Dimitrijević (29) iz Jagodine do posla na brodu došla je, može se reći, sasvim slučajno. Kao diplomirani inženjer za dizajn tekstila, Jelena je najpre radila u tekstilnoj industriji u Kragujevcu i Beogradu, a potom se vratila u Jagodinu, gde je sa drugaricom organizovala humanitarnu modnu reviju, krećući se i dalje u svojoj profesionalnoj sferi.

Uskoro je, medjutim, dobila posao u Jagodinskoj biblioteci, gde je radila na Odeljenju za strane knjige i kao tvorac kreativnih radionica za decu koje su se tamo održavale. Pre isteka jednogodišnjeg ugovora, Jelena kreće u potragu za novim poslom, i baš tad, slučajno, na Fejsbuku, vidi oglas po kojem se traže profesionalni fotografi za rad na brodu.

Iako se njeno iskustvo u fotografisanju svodilo na slikanje dece koja su učestvovala na kreativnim radionicama u Jagodinskoj biblioteci, ona je uz svesrdnu pomoć članova lokalnog foto-kluba u roku od nekoliko meseci savladala mnoge tehnike fotografisanja i u septembru 2012. aplicirala je za rad na brodu, odvaživši se da krene u susret ispunjenju svojih želja da ode u inostranstvo i da usavrši engleski jezik.

– Okrenula sam broj i javio mi se agent kompanije “Imidž“. Rekao mi je da se posao svodi na slikanje gostiju i, ako bih radila na Diznijevom brodu, na slikanje dece. Pre odlaska na brod, rešavala sam različite testove online, išla na treninge i testiranja. Mnogi faktori mogu da budu presudni za to koji ćete brod dobiti, ali sreća ponajviše. Ja sam odmah dobila Dizni medžik brod, koji je i dan danas najbolji brod po ocenama gostiju. Dizni drži visoke standarde u usluzi, koji uvek idu iznad očekivanja gostiju, zato su Diznijevi gosti najsrećniji gosti na svetu– priča Jelena Dimitrijević za Novi put.

Upravo o tim standardima govori i detalj da je Jelena pre odlaska na brod dobila od svoje kompanije knjigu “Dizni izgled”, u kojoj je propisano kako fotograf na Diznijevom brodu treba da izgleda.

– Na 28 strana se opisuje kako treba da izgledaš, kosa ne sme da zaklanja lice, mindjuše ne smeju da budu veće od veličine novčića od 50 centi, ne smeju da se nose napadne boje, već samo boje kože, bela, nokti takođe u tim bojama, odredjene dužine, kaže Jelena.

Nakon četvorodnevnog treninga u Barseloni, gde su učili o istoriji kompanije Dizni, o viziji Volta Diznija, o karakterima – Diznijevim junacima, Jelena se 1. juna ukrcala na brod Dizni medžik, koji broji 2.500 gostiju i 1.000 članova posade.

– Otkad stupiš na brod, ostaviš svoje kofere i kreće život dvesta na sat. Vode te u obilazak broda i u trening sobu, u kojoj se za nas pre podne odvijaju svi treninzi na kojima usavršavamo svoj rad, a po podne i uveče radiš. Vreme predvidjeno za odmor ne sme biti kraće od 10 sati dnevno, tako da se uglavnom radi od 10 do 12 sati dnevno sa više kraćih pauza. Nema slobodnih dana, priča Jelena i dodaje da njoj nije bilo teško da se prilagodi ovakvom ritmu života.

Na brodu Dizni medžik postavljaju se foto studiji, a gosti se sa rasporedom aktivnosti Diznijevih karaktera upoznaju online na svojim telefonima ili preko dnevnih novina. elena kaže da su redovi ispred studija veliki jer svi žele da se slikaju sa Mini, Mikijem, sa Dejzi, Donaldom, Plutonom, princezama, Džekom Sperouom i drugim Diznijevim junacima. Život na brodu ispunjen je različitim zabavnim sadržajima, tu su tematske večeri, bioskop, Dizni šou.

– Na svakom kruzu bude jedno formalno veče, svi gosti, pa čak i karakteri se oblače formalno, Mini ima svečanu haljinu, Miki odelo, smoking. Zatim, u svakoj zemlji gde brod zastane karakteri nose uniformu karakterističnu za tu zemlju. To je jako zanimljivo i zato i ljudi i deca vole da se slikaju svake večeri sa svim tim karakterima. Osim toga organizuje se i takozvano neformalno veče, piratsko veče, a postoji i veče sa vatrometom. Diznijeve bajke postaju stvarne na brodu pred očima gostiju, priča ova mlada Jagodinka.

JD TRAVEL PHOTOGRAPHY
Jelena je radeći na brodu usavršila tehniku fotografisanja, pa bi u bližoj budućnosti volela da napreduje i na pozicijama koje se nude fotografima na brodu. Sem toga, na Fejsbuku je otvorila svoju stranu pod nazivom “JD Travel photography“, gde se mogu videti njene fotografije iz različitih zemalja koje je obišla radeći na kruzeru. U daljoj budućnosti bi volela da spoji sve svoje talente i znanja u jedno i da se bavi stilizovanjem i fotografijom, ali i radom sa decom, za koje bi, ako se vrati u Jagodinu, želela da oformi jedan kreativni prostor u kome bi primenila znanje koje je stekla radeći za kompaniju Dizni.

Cene kruza za goste su od 1.000 do 3.000 dolara po osobi za mediteranski kruz od 10 dana, ali se dosta novca troši i na izlete kada brod zastane u luci. Gosti su pretežno Amerikanici, posle njih su zastupljene arapske zemlje, a tek onda dolaze Englezi, Nemci, Švajcarci.

– Fiksna plata za fotografe je 700 dolara, ali se na to dodaje procenat od prodaje slika, kamera, privatnih slikanja porodica i venčanja, tako da fotograf na brodu mesečno može da zaradi od 1.000 do 2.500 dolara, navodi Jelena.

Iako se radi duže nego što je to uobičajeno na kopnu, članovi posade imaju i svoje slobodno vreme koje koriste za zabavu, tako da je i njima dostupno da osete čari boravka na ovakvim kruzerima.

– Noćni život za članove posade počinje posle ponoći, postoji poseban „kru bar“ za nas, koji radi do dva sata. Sem toga, svaku premijeru Diznijevog filma posada može da pogleda u specijalnom terminu posle ponoći. Radnici se stalno motivišu da budu što bolji, ulaže se trud kako bi ti bio ponosan što radiš za takvu kompaniju. Medju članovima posade često se sklapaju prijateljstva jer ljudi dosta vremena provode zajedno, a često se i zaljubljuju. U mom timu bilo nas je jedanaestoro, a od toga smo imali tri para, kaže Jelena.

Nakon Dizni medžika Jelena je radila i na kruzeru Rojal karibian. Tokom rada na brodovima obišla je ostrva Mikonos, Maltu, Palma de Majorku i zemlje Francusku, Španiju, Italiju, Tursku, kao i sve najbitnije luke u Evropi.

– Obilazak Vatikana i tavanica u Sikstinskoj kapeli koju je oslikao Mikelandjelo sam do tada vidjala samo u knjigama. U Rimu sam bacila novčić u fontanu Di Trevi. Videla sam krivi toranj u Pizi, vulkan Vezuv u Napulju i probala picu u gradu u kom je rodjena,. Posetila sam Trg Svetog Marka u Veneciji, kockarnicu u Monte Karlu i pravoslavnu crkvu u centru Mikonosa, gde sam kolegama iz raznih delova sveta objasnila naš običaj, svi smo zapalili sveće i čekali da odgore. Pre odlaska na Rojal karibian, na aerodromu u Njujorku su službenici vikali “Srbija” kada su videli moj pasoš, jer je Novak Đoković tog dana igrao finale US opena, na Bahamima sam plivala sa malim ajkulama i slikala se sa crncima na ulici kao da sam poznata, priča Jelena koliko je “od sveta” videla i doživela radeći na kruzerima.

Jelena, koja nam je ispričala kako izgleda živeti i raditi na kruzerima i sada se nalazi na brodu “Dizni drim”, koji broji 4.000 gostiju i 1.500 članova posade, na kome će biti 6 meseci. Kako kaže, sem platom, zadovoljna je i iskustvom i znanjem koji stiče radeći ovaj posao, koji planira da zadrži sve do trenutka kada bude rešila da osnuje svoju porodicu.

Milica Biorac