Ivanković ima preko 100 eksponata, kao što su puške, bajoneti, ali i fotoaparati, kao i predmeti koji mu puno znače. Jedan od njih je pločica sa ostrva Vido na kojoj piše „redov”

Goran Ivanković iz Paraćina, lekar specijalista urologije u ćuprijskom Zdravstvenom centru, skoro svakog dana operiše. Ovaj vrsni stručnjak bavi se i istraživačkim radom, naročito endemskom nefropatijom. Zbog toga, kako sam kaže, mora da ima „ventile”, koji će mu zaokupiti misli i odvojiti ga od jednoličnosti stručnog rada. Jedan od njegovih begova iz svakodnevlja su kolekcije raznih starina, koje ne samo što sakuplja, već i reparira u svojoj radionici.

Kolekcija pušaka

– Još kao dečak voleo sam da se penjem po napuštenim tavanima i tražim zanimljive stvari koje su vezane za našu istoriju. Veliki uticaj na mene nesumnjivo je imao i moj pradeda Relja, učesnik Balkanskih i Prvog svetskog rata. Kasnije sam zavoleo oružje, jer sam odrastao u sistemu koji je voleo našu vojsku. Još kasnije rodila se ljubav prema istoriji i nekim vrednostima koje nisu sačuvane u dovoljnoj meri – navodi Ivanković.

Zbog toga njegov radni prostor u kući zauzimaju predmeti različite starosti i porekla. Naš sagovornik ima preko 100 eksponata, koje je, uglavnom, dobio na poklon, jer ih je retko kupovao, a neke je sam pronašao. On je i osnivač paleontološke zbirke paraćinskog muzeja, jer je prvi muzeju poklonio zube mamuta, koje je, kao i dosta fosila, pronašao na obali Morave, dok on u svojoj kući ima okamenjenog puža i neolitske predmete stare preko 5.000 godina.
Najveći deo zbirke ipak čini naoružanje. Najinteresantnija je puška srpske vojske iz Timočke bune. Najvredniji je ruski diverzantski nož iz Drugog svetskog rata, jer je veoma redak. Najstariji, skoro dva veka, eksponat je francuski bajonet.

– Imam pušku britiš lienfild, kalibra 303 milimetra, koju su saveznici Englezi za vreme Drugog svetskog rata slali našoj vojsci, tačnije četnicima. Nažalost, oni su sa njima mogli samo da se poštapaju, jer taj kalibar nije bio aktuelan kod nas. Imam i kolekciju bajoneta, među kojima je turski bajonet sa ćilibarom, švajcarski, švedski i kozački bajonet. Tu je i konjička sablja, komad aviona F-16 oboren iznad Šapca – dodaje doktor Ivanković.

On još kaže da iako njegova kolekcija nije sređena, odnosno nije sortirana ni po vrsti, niti po starosti, njemu su svi ti predmeti veoma dragi. Među njima posebno izdvaja pločicu sa spomenika sa ostrva Vido na kojoj piše „redov”. On je čak doneo i šišarke sa ovog ostrva.

Pločica sa ostrva Vido

Naš sagovornik ima i sat iz podmornice iz sedamdesetih godina prošlog veka koji još uvek radi. Ponosan je i na austrijski mikroskop iz 1880. godine, ali i na dva francuska pištolja iz prve polovine 19. veka, koja je čak uramio. Manji pištolj bio je tajni, a punio se barutom, koji se zatvarao novinom.

– Namerno sakupljam naoružanje i opremu do Drugog svetskog rata, jer smatram da istorija posle tog perioda nije istinita. Mislim da je dosta izmenjena. Pisao ju je svaki pobednik, pa mi ne znamo pravu istinu. Ponosan sam samo na našu istoriju do Drugog svetskog rata, pa ne želim da imam nijednu partizansku spomenicu ili slične stvari. Izmanipulisani su čak i mnogi ljudi koji su se borili. To najbolje potvrđuje činjenica da još uvek ne znamo pojedinosti o Josipu Brozu. Mnogo časniji period bio je Prvi svetski rat u kome je Srbija izgubila preko 57 posto aktivnog muškog stanovništva – ocenjuje Ivanković.

Njemu je posebno draga i rudarska lampa koju je dobio posle izlaska iz jame Vodna u Strmostenu, u kojoj je bio 450 metara ispod zemlje. Ima i kolekciju fotoaparata, od kojih ističe „zorki 4k“, koji je nekada bio najčuveniji fotoaparat. Ivanković je veliki ljubitelj radija kao medija, jer ima dve dimenzije, a treću slušaoci sami zamišljaju. Radio drame, on sluša na lampašima starijim od pola veka.

– Prilično se bahato odnosimo prema starinama. Svi kolekcionari brižno sakupljaju i čuvaju predmete, ali njihova sudbina je da pređu u drugu kolekciju, jer retko ko iz familije nastavi da čuva i sakuplja eksponate. Svi završe u drugoj kolekciji ili muzeju. Zbog toga i ja želim da moja kolekcija bude popisana kako bih mogao da je predam muzeju – kaže Ivanković.

NESUĐENI OFICIR
– San mi je bio da postanem pilot. Ali, kada sam se zaljubio, odustao sam od Vojne akademije. Zahvalan sam toj osobi, jer bih, s obzirom na moj karakter, davno poginuo – priča Ivanković s osmehom.
On dodaje da je bio i planinar i da je postao prvak Srbije u planinarenju kada su se takmičili u orijentaciji. Nekadašnji predsednik paraćinskog planinarskog društva LJubiša Branković mu je poklonio kameru, staru preko sedam decenija, kojom su snimali sve vrhove koje su osvojili. Ivanković je i radioamater.

NAUČNI RADOVI
Naš sagovornik je u okviru urologije ostvario značajne rezultate i na naučnom, a ne samo na praktičnom medicinskom polju. Najviše se bavio endemskom nefropatijom, takozvanom balkanskom nefropatijom, koja vlada u slivovima velikih reka. Nedavno je završio multidisciplinarnu studiju, koja govori o uticaju magnetnih polja na organizam u regionima u kojima vlada endemska nefropatija, jer postoje uzročno-posledične veze. Zaključke će objaviti u međunarodnom medicinskom časopisu, koji se štampa u Americi.

Tekst i foto: Z. Gligorijević