Dr Slađan Milosavljević iz Jagodine početkom tekuće godine doktorirao je na Fakultetu bezbednosti Beogradskog Univerziteta, odbranom disertacije pod nazivom „Energetski i vojni aspekt Strategije bezbednosti Ruske Federacije u kontekstu savremenog međunarodnog poretka i odnosa prema Republici Srbiji“, koja je nedavno publikovana za širu čitalačku publiku u vidu naučne monografije (knjige) zanimljivog naziva RUSIJA I “MIr”
Dr Slađan Milosavljević
Otkud Ruska Federacija, odnosno pojedini aspekti njene strategije bezbednosti kao tema naučnog istraživanja za vaš doktorat?
Ruska Federacija u poslednje dve decenije prolazi veoma težak i složen put prevazilaženja velike unutrašnje krize i degradacije njene spoljnopolitičke pozicije. Početkom novog milenijuma rukovodstvo zemlje čini značajne napore na političkoj konsolidaciji i ekonomskoj stabilizaciji na unutrašnjem planu i redefinisanju spoljne i bezbedonosne politike. Ruska bezbednosna strategija je toliko kompleksna i specifična, da parcijalno sagledavanje i istraživanje svakog njenog aspekta ponaosob , geopolitičkog, energetskog, vojnog, kulturno-civilizacijskog, predstavlja nužnost i neminovnost.
Koji su motivi presudno uticali na opredeljenje da se pri izradi disertacije odlučite upravo za ovu temu izuzetne širine i kompleksnosti?
Primarni razlog svakako je aktuelnost i važnost teme, koji proističu iz činjenice da je Strategija bezbednosti Rusije fenomen planetarnog značaja, čiji se uticaj i domašaj protežu na čitav svet. Opredeljenja i strategijsko-doktrinarni stavovi iz ruske bezbednosne strategije kroz delovanje ruskih državnih institucija, organa i svih podsistema, predstavljaju determinišući činilac velikog broja političkih, ekonomskih, bezbedonosnih i drugih pojava i procesa u međunarodnoj politici i imaju direktne implikacije na njeno sprovođenje i redefinisanje. U disertaciji je načinjen pokušaj da se kroz stavove, iskaze i analize o strukturi savremenog međunarodnog poretka i o relacijama relevantnih subjekata u njemu, dođe do saznanja o korelaciji njegovog strukturalnog i funkcionalnog aspekta sa ruskom Strategijom bezbednosti.
Kada je reč o samom sadržaju doktorske disertacije, koja je kasnije pretočena u knjigu, jasno je da je reč o veoma kompleksnoj materiji koja se sastoji od skoro 500 strana kompjuterski obrađenog teksta, gotovo 1.300 fusnota, velikog broja tabela, karti i grafikona, što samo po sebi govori o ozbiljnosti naučnog istraživanja koje ste sproveli. Kako biste u najkraćim mogućim crtama našoj čitalačkoj publici predočili sadržaj vašeg rada?
Gotovo je nemoguće u par rečenica predočiti tako kompleksan i složen materijal, ali svakako treba istaći da je jedan od suštinskih problema s kojim se suočila Ruska Federacija nakon raspada Sovjetskog Saveza, izmedju ostalih, bio problem artikulisanja i definisanja najvažnijih principa, ciljeva i zadataka njene bezbedonsone strategije u ostvarivanju i zaštiti vitalnih nacionalnih interesa ruske države i njenih gradjana. Nakon hladnoratovskog perioda i raspada sistema takozvanog real socijalizma u SSSR, Rusija se tokom devedesetih godina prošlog veka našla u velikoj sistemskoj krizi koja je potresala sve segmente državnog i društvenog života, što je naročito bilo vidljivo u sferi bezbednosti.
Ruska Federacija je u odnosu na prethodnu sovjetsku državu izgubila status supersile, ali je u značajnoj meri uspela i da očuva svoje političke, ekonomsko-energetske, vojno-bezbednosne i društvene potencijale. Položaj Rusije u bezbednosnom poretku Evrope i Azije je pogoršan, kao direktna posledica velikih promena u njenom strategijskom bezbednosnom okruženju, u spoljnopolitičkom delovanju i bezbednosnim strategijama drugih velikih sila i saveza, prevashodno SAD i NATO, usled jačanja moći i uticaja pojedinih regionalnih sila, kao i usled nemogućnosti Rusije da u punom kapacitetu učestvuje u regionalnim bezbednosnim procesima, projekcijom svoje političke, ekonomske i vojne moći.
Tek početkom 21. veka, personalnim promenama u ruskom državnom rukovodstvu, stvorili su se preduslovi za početak procesa političke konsolidacije i stabilizacije ekonomskih prilika, što je i ostvareno kroz proces monopolizacije državne vlasti i suzbijanja konkurentskih i paralelnih centara političke i ekonomske moći. Navedeni procesi značajno su determinisali i bezbednosnu komponentu ruske države. Takođe, ovi procesi u velikoj meri bili su uslovljeni i olakšani dešavanjima na globalnom energetskom tržištu, u prvoj polovini prve decenije ovog veka, odnosno višestrukim rastom cena energenata, nafte i gasa, na čijem izvozu se trenutno bazira ruska ekonomija. Visoki prihodi od prodaje energenata imali su stabilizirajući efekat, što se eksplicitno odrazilo i na bezbednosnu politiku ruske države. Sa tog stanovišta, upravo energetska komponenta strategije bezbednosti Ruske Federacije, energetski potencijal i vešto vođenje energetske poltike, predstavlja jedan od ključnih mehanizama obnove moći i potvrđivanja projektovane uloge globalnog značaja Rusije.
Takođe, Rusija nastoji da očuva i svoj tradicionalno dominantan uticaj na postsovjetskom prostoru i istovremeno ojača svoju poziciju i ulogu u međunarodnom poretku, kroz proces stvaranja sistema vešto isplaniranih, paralelnih i isprepletenih savezništava u bilateralnom i multilateralnom formatu na postsovjetskom i širem, evroazijskom prostoru. S druge strane, strukturalni činioci ruske politike prema Republici Srbiji imaju delimičan uticaj na dostizanje i zaštitu vitalnih nacionalnih interesa i ciljeva srpske države i na njen položaj u savremenom međunarodnom poretku.
RUSIJA I “MIr”
Dr Slađan Milosavljević objavio je veći broj naučnih radova i članaka u renomiranim naučnim časopisima i zbornicima, a nedavno je objavio i knjigu (naučnu monografiju) pod nazivom: RUSIJA I „MIr“ (Strategija bezbednosti Ruske Federacije: geopolitički, energetski i vojni aspekt), koja predstavlja publikaciju izmenjene i široj čitalačkoj publici prilagodjene doktorske disertacije autora i koja će biti povod nastavka našeg razgovora, koji ćete moći da pročitate u nekom od narednih brojeva “Novog puta”. Zbog poznatih dešavanja u Ukrajini i njihove refleksije na globalni bezbedonosni poredak i svetski energetski sistem, tema knjige RUSIJA I “MIr” je jako aktuelna i veoma zanimljiva. Iako je knjiga nastajala u periodu 2010 – 2013, ona je u značajnoj meri anticipirala i predvidela veliki broj pojava i procesa koji se trenutno odvijaju. Knjiga se nalazi u prodaji i može se kupiti u jagodinskim knjižarama.
Koji je naučno-teorijski, a koji širi društveni značaj Vaše doktorske disertacije i koji su najvažniji rezultati do kojih ste došli u naučnom istraživanju?
Ako bih u najkraćim crtama morao da sublimiram rezultate naučnog istraživanja kome sam bio posvećen poslednjih godina, mogao bih reći da se naučno-teorijski doprinos ove disertacije ogleda u proširivanju i produbljivanju znanja o ruskoj bezbednosnoj strategiji i njihovo ugrađivanje u teorijski fond nauka bezbednosti, odbrane i međunarodnih odnosa. Takođe, doprinos je i u razjašnjavanju pojmovno-kategorijalnog i terminološkog aparata ove specifične oblasti, kao i u unapređivanju doktrinarnih stavova o značaju energetskog i vojnog faktora u ostvarivanju odgovarajućeg statusa Ruske Federacije u savremenoj međunarodnoj politici. Disertacija može poslužiti i kao validna osnova za dalja naučna istraživanja i teorijska uopštavanja. Pored naučne vrednosti, disertacija ima i veliki praktičan društveni značaj, jer obezbeđuje preispitivanje postojeće prakse i može biti validna osnova za sve donosioce odluka u sferi međunarodnih odnosa, a posebno za unapređenje bilateralne saradnje Rusije i R. Srbije. Isto tako, disertacija može doprineti i uspostavljanju efikasnog modela ostvarivanja Strategije bezbednosti, čija odgovarajuća strukturalna i funkcionalna rešenja mogu biti značajna i sa aspekta unapređenja pojedinih segmenata Strategije bezbednosti Republike Srbije, uvažavajući pritom posebnosti naše zemlje i specifičnosti našeg bezbednosnog okruženja.
Milica Biorac
