U intervjuu narodni poslanik, lider JS i predsednik Skupštine grada Jagodine otvoreno priča o izborima, političkoj sceni Srbije, koaliciji sa socijalistima i PUPS-om, napadima na njega, kapitalnom projektu termalnih voda…
Da li na proleće očekujete i parlamentarne izbore pored beogradskih?
– Ne bavim se izborima niti me zanima da se, kao neki političari, bavim kampanjama umesto da radim svoj posao. Ali ako se na proleće dese izbori, poznato je da smo mi u koaliciji sa SPS i PUPS-om i to je jedina koalicija koja traje dugo i koja od izbora do izbora dobija sve više glasova. Mi smo dva i po puta jači sada nego što smo bili 2008. kada je koalicija napravljena. Dačić je skinuo negativnu etiketu, puno je radio na planu međunarodnih odnosa, pod njegovim rukovodstvom Ministarstvo unutrašnjih poslova dobilo je priznanje Interpola. Dačić je sedam puta bio u Americi za godinu i po dana, a tamo se o nama od devedesetih godina do danas najviše govorilo.
Hoćete li nam otkriti u čemu je tajna Vašeg rada, tačnije odakle novac za toliku pomoć, za masovna putovanja po inostranstvu, za zoološki vrt…
– Ja sam imao viziju i uspeo sam jer sam imao plan. Od zemlje koja nije vredela ništa napravio sam placeve za prodaju, tu su se pravile zgrade, napravili smo turističku destinaciju. U Srbiji postoje gradovi koji imaju ogromne subvencije, ali to nismo mi. Ne plaćamo članove veća, upravnih odbora, mobilne telefone, 1.500 dinara, ja imam svoj. Sve to kad se skupi, velika je cifra. Naša putovanja nisu masovna nego korisna. Imamo pet italijanskih investitora, jednog iz Rusije, očekujem još tri ulagača i potpisivanje ugovora. Naši donatori znaju da su Srbiji najneophodnija radna mesta. I oni koje vodimo, kao npr. predsednik opštine Batočina, sada, potpisao ugovor sa italijnskim investitorom je koji će zaposliti 50 radnika. Ja ne pitam druge gde su njima investitori, a mi možemo da opravdamo svaki dinar koji smo potrošili. Do kraja decembra Turi otvara pogone za proizvodnju kuhinja sa 200 radnika u startu, počinjemo da gradimo Vibak a postavljanje kamena temeljca 15. ili 18. decembra u prisustvu predsednika Vlade. Otvaramo Aunde sa 200 radnika koji proizvode sedišta za automobile. Mesec decembar biće za nas najuspešniji mesec.
ZA ZAMENIKA U UDRUŽENJU GRADOVA I OPŠTINA – BRATISLAV GAŠIĆ
,,Mi smo osnovali Udurženja gradova i opština a iz Stalne konferencije gradova i opština smo istupili jer su nam tražili članarinu od milion dinara, mi to nemamo. Zato smo osnovali udruženje oko koga ćemo se svi okupiti. Članstvo je mene izabralo za predsednika a ja ću za zamenika predložiti Bratislava Gašića i to na sastanku svih nas 10. decembra na Kopaoniku kada ćemo izabrati ljude i ostale funkcije.
Jovanča je ponovo došao u centar pažnje kad ste bili na saslušanju u tužilaštvu zbog Mileta Brežančića. Još jednom da utvrdimo da li je to mito ili prijateljska pomoć?
– Naravno da je prijateljska pomoć u pitanju. Pa zašto je Vuk Bojović dao više od sto životinja Jagodini? Bojović i ja smo 1994. godine izabrani za menadžere Jugoslavije i od tada postoji naše veliko projateljstvo. On to meni nije naplatio. Jel to interes ili prijateljstvo? Pre par dana me je zvala jedna gospođa iz Ćuprije koju ne poznajem a došla je do mog broja telefona. Rekla mi je da na operaciju srca treba da čeka šest meseci, pitala me je da li mogu da pozovem ministarku zdravlja i pitam je da li može da čeka manje jer joj je zdravlje ugroženo. I da li mislite da me opet ne bi napali kada bih pozvao i zamolio, kao što je bilo sa Dulićem. Ja sam i Dačića zvao nekoliko puta, npr. građani Čačka koji su uvezli automobile iz Crne Gore nisu mogli da ih registruju iz meni nepoznatih razloga. I kada sam imao tribinu u Čačku, sačekalo me je 50 ljudi koji su vlasnici tih automobila i ja pozovem Dačića da ih primi i on je to zaista učinio. Pa zašto da ne napravim kontakt kad nekome treba pomoć?
Rekli ste da ste se samo prijateljski raspitivali kod ministra za Brežančićev slučaj i da tako radite i za sve one koji ne mogu da dođu do najviših državnih funkcionera. Neki smatraju da je to vid pritiska?
– Naravno da nije pritisak. MI u Srbiji moramo da razdvojimo prijateljstvo od interesa. Ako vam neko dolazi na slavu preko 15 godina, ne možemo da kažemo da se radi o interesu. Ja žirafu nisam odneo u Končarevo i stavio je u moje dvorište. Nismo krili ko je kupio žirafu. Ona je bila tema 2008. godine u Srbiji, šest meseci je ona bila u svim medijima svakodnevno. Mile Brežančić je kupio žirafu i valjda smo i na to stavili tačku, mada očekujem opet udar na neku životinju, zebru, slona itd. Ako ste popularni i imate rezultat, stalno ste na udaru, ja sam na to navikao. Sve što sam radio od 1994. do 2013. godine, radio bih ponovo jer nikada nisam bio u sukobu sa zakonom.
Dragan Marković Palma sa saradnicima
PODRŽAVAMO VLADU SRBIJE
,,Svi zaključci ljudi koji vode ovu državu su u interesu građana Srbije i zato JS podržava ovu Vladu i podržavaće je.
Da li vam je Brežančić poklonio skupoceni audi?
– Ja sam dostavio dokumentaciju kojom sam dokazao da je vlasnik audija Jedinstvena Srbija. Imamo račun i carinsku deklaraciju da smo auto uvezli i platili. A evo kako je došlo do cele te priče oko Brežančićevog automobila. Kada je napravljena programska Vlada, poznato je da sam ja džipom u dvorište Vlade dovezao Dačića i Krkobabića. Registarski broj na mom džipu je bio JA 10-00 i svakog dana, naredna dva meseca kada se pričalo o formiranju Vlade, na slici je bio moj džip sa tom registracijom. Gde god stanem u Beogradu kažu „Evo ga Palma”. I pijemo kafu jednog dana Mile Brežančić i ja i on čita novine i kaže: ,,Ej, ajde da ti dam ja audija beogradskih tablica jer svi koji su prošli pored restorana znaju da sediš unutra”. I tako smo se par puta zamenili automobilima, mi smo veliki prijatelji, to nije ništa nenormalno.
ZA 12 BIKOVA NOVA VOLGA
,,Moj otac je na sajmu automobila prodao 12 bikova i kupili smo novu ganc volgu. Kad smo je dovezli u Končarevo, to je bilo kao dvosoban stan i kad idemo na more, nas devetoro stane koliko je to bilo veliko. Mi smo imali prvi sve.
Da li se možda plašite hapšenja? Malo po malo, pa se može čuti Palma radio sa ugljem. Palma radio sa pepelištem…
– Ne plašim se hapšenja nikakvog. Ne znam šta je pepelište a sa ugljem radim 30 godina. To je dozvoljena radnja, ja imam firmu za transport i trgovinu. Nabavna cena uglja je za sve male i velike kupce ista, postoji marža, kalkulacija. Ne znam koliko puta su moje preduzeće ATP ,,Palma” proveravali, nebrojeno. Kako će neko za dve tone uglja ići da kupi ugalj u neki rudnik koji je udaljen više od 100 km. Od 30 godina, preko 25 godina država je određivala cenu i maržu za trgovinu ugljem.
Da li imate neke privilegije kad ste uspeli da poklanjate novac bračnim parovima, izgradite akva park, ili ste jednostavno sposobniji od drugih?
– Imam privilegije, u mojoj porodici! Kad god od mojih unuka zatražim poljubac, ja ga dobijem. Privilegovan sam samo u mojoj porodici. Nek građani odluče o tome koliko sam i da li sam sposoban. Ja ne znam ni jednog predsednika stranke ili političara da sme da postavi svoje ime i bude nosilac liste u gradu gde se rodio i gde je živeo i da dobije više od 60 odsto. To je pokazatelj uspeha. Ajde da vidimo svako od predsednika stranaka koliko glasova je dobio u svojim mestima. Najbolje vas poznaju vaše komšije. Oni znaju ko sam, ko mi je bio deda, otac. Oni znaju da kada sam se ja ženio u 19. godini, najbolja muzika u tadašnjoj Jugoslaviji Jovice Petkovića je svirala na mojoj svadbi. Svadba je trajala pet dana i svakog dana smo imali po hiljadu gostiju. Ja džipove vozim od osamdesetih a ne od kada sam ušao u politiku. A svi koji su vozili bicikle pa ušli u politiku, sada voze džipove. A nit su radili negde, niti su ovoj državi platili dinar poreza.
ODBIO SAM ROLEKS I AUTO
,,Posle četiri kola Piramide, u finalu sa Ivanom Žigon i Nenadom Čankom, oni koji glasaju za pobednika učestvuju u izvlačenju automboila od 12.000 evra. I oni izvuku moju snahu, pozovu je i kažu joj to, međutim ona se zahvali i kaže da joj automlobil ne treba. Posle izvuku mog sina! Isto. Zna sve to Slavko Beleslin. I moj sin kaže neće auto. I mene pozove Beleslin i sve to mi ispriča, ja mu kažem: ,,To su moja deca” da i to nećemo i ne treba nam. Posle toga izvuku čoveka iz sela Vojska koji je glasao za mene, on i supruga ne radi a čekaju bebu. I oni dobiju kola. Posle smo ga zaposlili u Standardu. U Italiji mi je vlasnik fabrike Turi rešio da pokloni Roleks, ja sam to odbio. Evo javno pitam neka mi neko kaže jednog političara koji je takve poklone odbio i vratio.
Izveli ste Srbiju na more, imate li još neki kapitalni projekat?
– Da, termalne vode. Preko četiri godine smo isšitivali termalne vode, i sada imamo bušotinu kod Akva parka. Na skoro 500 metara imaćemo 37 stepeni toplu vodu. Naknadno ćemo objaviti kada stigne tačna analiza stručnjaka, koje će bolesti biti tretirane tom vodom. A evo i kako sam ja shvatio značaj toga. Pre desetak godina sam sa Zoranom Vasićem, narodnim poslanikom, bio na ostrvu Iskia. Na tom ostrvu su uglavnom bili ljudi koji su imali zdravstvene probleme, svi osim nas. I na svakoj krivini teče topla voda a ja sam imao užasnu glavobolju. I ja stanem ispod te vode pet minuta i prođe mi glava. Da li se radi o autosugestiji ili je do vode, ali meni je glava prošla. Mi imamo toplu vodu i to je moj sledeći projekat.
I dan danas se pominje izajva o Betovenu. Da li Vam je sada žao što ste to rekli?
– To je izvučeno, ali dobro, meni je to simpatično i nedostaje mi da neki kolumnista pita ,,gde je Palmin Betoven”. Ja se ničega ne stidim, ni kada nešto lupim. Ima i gorih i većih gluposti, npr. došao je jedna fudbaler koji je nosio dres sa brojem 10, a sada je predsednik jedne velike svetske organizacije i kaže mu jedan naš političar ,,sećam se ja, vi ste bili dobar golman”. To je veća glupost od Betovena, ali mi iz unutrašnjosti smo prosto najinteresantniji za takve gegove. Ja sam autentičan, takav sam kakav jesam. Nisam se promenio, ali sam mnogo fleksibilniji jer sam stalno u narodu, mnogo ljudi upoznajem svakodnevno. Povedem Grke u obilazak Jagodine i oni videli pijacu i kažu mi ajde da svratimo da vidimo šta se kod vas prodaje. Kad smo izašli i krenuli kroz pijacu, nema ko nas nije zaustavio, slikali su se sa mnom, grlili me, Grci u šoku. Kažu mi posle, u Grčkoj ne sme gradonačelnik da prošeta jer se toliko teško živi i toliko su ogorčeni zbog krize da bi svašta bilo. Mi nismo slučajni nego reprezentativni uzorak u Srbiji!
Anita Mitrović
