Poznati jagodinski novinar i pisac posle 42 godine objavio drugu knjigu pesama koja je, zapravo, precizan snimak zbivanja u poslednjih četvrt veka na ovim prostorima

Kako je ,,Novi put” već pisao početkom godine u ediciji ,,Savremeni srpski pisci” beogradskog ,,BeoSinga” iz štampe se pojavila druga knjiga pesama istaknutog jagodinskog novinara i pisca Dušana Aničića zanimljivog naslova ,,Pod mekom zavese kiše” i odmah naišla na lep prijem književne kritike i čitalačke publike.

Dušan Aničić rođen je 1948. godine u Derventi, a žurnalistiku je diplomirao na Sveučilištu u Zagrebu i potom, blizu dve decenije, bio novinar zagrebačkog ,,Vjesnika” i ,,Pakračkog vjesnika” i dopisnik TANJUG-a iz tog dela Hrvatske.

Još kao srednjoškolac i student počeo je da objavljuje poeziju u značajnim listovima i časopisima tadašnje SFR Jugoslavije (najviše u ,,Vencu” iz Gornjeg Milanovca koji je uređivao počivši prof. dr Tode Čolak, potom u sarajevskom ,,Odjeku”, zagrebačkom ,,Oku”, subotičkim ,,Rukovetima” itd.) i učestvuje na Festivalima mladih pesnika . Kasnije je objavljivao i u ,,Novom putu”, ,,Dobu”, ,,Gorocvetu”, ,,Gambitu”, ,,Novom dobu”, a zastupljen je i u više književnuh zbornika i nekoliko antologija savremene srpske poezije.

Zanimljivo je da je Aničić prvu knjigu pesama ,,Potraživanja” objavio još 1972. godine u izdanju Narodnog sveučilišta iz Pakraca, a drugu (,,Pod mekom zavesom kiše”) tek 42 godine kasnije pa ga pitamo kako je došlo do tolike pauze?

– Do objavljivanja moje prve knjige došlo je, nekako, kako bih rekao, prirodnim putem. Narodno sveučilište iz Pakraca raspisalo je ,u to doba tradicionalni konkurs za najbolju rukopisnu knjigu pisaca sa toga područja, žiri se jednoglasno odlučio za moju zbirku ,,Potraživanja” i tako se ona i pojavila iz štampe. Ja ,sve to, naravno nisam očekivao jer sam bio mlad i relativno nepoznat, ali naravno da sam bio zadovoljan. O toj knjizi objavljeno je 5 – 6 afirmativnih prikaza, a čuveni zagrebački šansonjer Ivica Percl komponvao je dve pesme na tekstove iz te moje knjige. Posle toga trebalo je objaviti drugu knjigu, ali to ni u Hrvatskoj , kao uostalom i u drugim krajevima bivše Jugoslavije, nije bilo nimalo lako jer je svaka knjiga morala da prođe kroz ozbiljna iščitavanja ovlašćenih recenzenata i redakture. Ja, naravno, nisam prestajao da pišem poeziju, mada sam bio usmeren prevashodno na novinarstvo, a poeziju sam povremeno objavljivao po časopisima. Onda je došao rat i ja sam morao sa porodicom da napustim Hrvatsku i dođem ovde, odakle mi je supruga. Međutim, u onoj brzini, koja je verovatno značila i borbu za goli život, tamo su mi ostale pesme. Svakako da se od njih moglo odabrati jedno stotinak za solidnu knjigu pesama. Kada sam došao ovde mrao sam da vodim borbu za egzistenciju i zato mi je stalno novinarstvo bilo u prvom planu, uostalom kao i danas. Druga stvar sadrži se u činjenici da je čovek kritičniji prema sebi što više godina ima i zato se ja i ne osećam baš kao pravi pesnik, jer bih time, čini mi se, uvredio mnoštvo onih dosta boljih. Iskreno, mislim da ovu drugu knjigu ne bih ni objavio da me par bliskih kolega nije prosto nateralo, da ne kažem primoralo, na to.

Dušan Aničić
NIKADA LETI
(Uvodna pesma iz knjige ,,Pod mekom zavesom kiše”)

Neke knjige nikada ne treba na odmor poneti
Na primer ,,Kathmandu” Slobodana Žikića
Ne treba da se obrazlaže
Pesma na 33. strani ,,Prazne kanije”
Sve će da kaže

Treba je baciti u more valovima
Neka je u so i vodu pretvore
Neka je Sirene čitaju na tužnim balovima
Suze rone i sudbinu kore

Ni ovu knjigu moju
Koju držite u ruci
I ona ima sivu boju
I peva o ljudskoj muci

Poneo bih knjigu
,,Dal se nama samo čini” Baja Džakovića
Zbog pesme ,,Strast” na 84. strani
Da uživam dok me dojke grle
A ,,požar između butina gori”

Kakvo je tematsko – versifikacijsko jedinstvo, odnosno kakve su razlike, između prve i druge knjige s obzirom na vreme koje ih razdvaja?

– Prva knjiga prezentira, prevashodno, mladalačku poeziju, odnsno pesme posvećene ljubavi i ženi, a ima i mladalačkog bunta, pa, ponegde, naravno i dilentatizma. Najbolje su te ljubavne pesme koje je i komponovao Ivica Percl, a stilski posmatrano dominira slbodan stih. Druga knjiga predstavlja jedan širi miks gde (ponovo) ima pesama o ljubavi i ženi, ali i socijalno akcentiranih i buntovnih i antiratnih, odnosno takve pesme predstavljaju dnevnih našeg svakodnevlja iz poslednjih četvrt veka, ili ,,prepevavanje stvarnosti”, kako je to jedan kolega zapazio, i ispisane su, prevashodno, u različitim formama vezanog stiha.

Da li spremate nešto novo u Vašoj novinarsko – književnoj radionici?

– Upravo privodim kraju rad na knjizi iz oblasti političke publicistike i obrađuje ove naše krizne godine, ali ne bih otkrivao o čemu se konkretno radi jer se nadam da će se ta knjiga, koja će nesumnjivo izazvati veliku pažnju javnosti, u dogledno vreme pojaviti iz štampe. Mogu samo da kažem da će biti veoma zanimljiva, sadržati puno citata i doprineti da se podsetimo istina iz proteklog perioda na koje smo, u puno slučaja, zabravili. A kao narod ne bi smeli to da činimo. Sadržaće blizu 300 stranica. Poeziju, naravno, pišem i dalje ali nigde ne žurim. Jednoga dana, ko zna, možda se pojavi i treća knjiga.

Kako ocenjujete intenzitet kulturnog, a posebno književnog života, na području Pomravskog okruga i, posebno, Jagodine?

– Smatram da je na ovom području izuzetno razvijen kulturni, a posebno književni život. O tome govore brojne činjenice. Na ovom području živi blizu 40 pisaca koji su članovi UKS-a, što znači da su i zvanično priznati kao pisci i mislim da ih nigde nema više na tako malo prostora. Valja dodati da od toga broja njih četvoro – petoro pripadaju gotovo samom književnom vrhu Srbije. Osim toga, punom parom rade i Književni klubovi u Jagodini, Ćupriji i Paraćinu i organizuju niz zapaženih manifestacija, a objavljuju i brojne knjige. Takođe, veoma dobro rade pozorišne družine u Jagodini i Paraćinu, pa i Despotovcu i Svilajncu, a ima i zapaženih likovnih druženja. Ne treba zaboraviti ni na profesionapne ustanove kulture – Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini, Biblioteke, Muzeje, Kulturne centre, Arhive … Održava se i mnoštvo zapaženih kulturnih manifestacija kao što su ,,Dani komedije”, ,,Srpsko pero”, Bijenale naivne i marginalne umetnosti, ,,Dani srpskog duhovnog preobraženja”, ,,Matićevi dani”, ,,Juhorsko oko”, ,,Crkvenačka paleta”, ,,Prođoh Levač, prođoh Šumadiju” itd. ,,Jagodinsko kulturno leto” koje se održava na Letnjoj sceni podno Đurđevog brda predstavlja jedinstvenu manifestaciju u Srbiji na kojoj nastupaju glumci, narodni, pop, rok i operski pevači, kabarei, zabavljači … Bioskop u Jagodini duže vreme bio je jedini na području Šumadije i Pomoravlja, a i danas je među vodećima u Srbiji itd. Nema mesta nabrajanju, već samo konstataciji da je kulturni život na ovom području zaista veoma bogat – poručuje na kraju razgovora za ,,Novi put” poznati jagodinski novinar i pisac Dušan Aničić.

B. Dž.