„I od velikih industrijskih kolektiva koji su sada u fazi restrukturiranja i oporavka zavisi budućnost pomoravske privrede”, ističe za naš nedeljnik Goran Milosavljević
U vreme uspostavljanja funkcije načelnika okruga, primarna ideja je bila da se ostvari veća koordinacija između republičke vlasti i lokalnih samouprava. Da li se od tad nešto izmenilo i u čemu se danas ogleda funkcija, odnosno nadležnost, načelnika administrativnih okruga i da li oni uopšte imaju neku izvršnu vlast u hijerarhiji državne administracije?
– Osnovna funkcija upravnih okruga je vršenje poslova državne uprave izvan sedišta organa državne uprave kao i objedinjavanje rada republičkih inspekcijskih službi: Inspekcije rada, poljoprivredne, fitosanitarne, veterinarske, vodoprivredne, šumarske, sanitarne, zdravstvene, ekološke, tržišne, turističke, prosvetne i upravne inspekcije. Svakako da je jedan i od bitnijih zadataka načelnika okruga i uspostavljanje efikasnije veze između republičkih organa i lokalnih samouprava sa teritorije okruga.
Pomoravski okrug administrativno čini šest opština kojima rukovode različite koalicione strukture u odnosu na kompoziciju republičke vlasti. Da li to utiče na obavljanje Vaše funkcije i tretman tih samouprava u okviru Okruga?
– Pomoravski okrug čine 5 opština i jedan grad. Mogu slobodno da kažem da sa svim lokalnim čelnicima imam izuzetno korektan odnos, bez obzira na njihovu političku pripadnost. Mišljenja sam, da svi mi koji smo izabrani i obavljamo javne funkcije moramo da radimo u interesu građana i stvaranja pozitivnog ambijenta za njihov bolji život. Takođe, svi imaju podjednak tretman bez obzira na raznolikosti u političkim koalicijama u lokalnim skupštinama. Vlast se menja, a ljudi ostaju, interes građana Pomoravskog okruga je na prvom mestu.
Na koji način, i da li uopšte, makar i savetodavno, učesvujete u donošenju nekih vitalnih odluka lokalnih samouprava, a da one zadiru u domen republičkog programa po raznim osnovama?
– Već sam napomenuo da imam izuzetnu saradnju sa skoro svim lokalnim predsednicima i nastojim da pomognem kako u rešavanju tekućih problema tako i u bržoj realizaciji određenih projekata bilo da je reč o infrastrukturi, obrazovanju, zdravstvu ili nekim drugim segmentima privrednog i društvenog života. Moram da kažem da je od velikog značaja što u većini opština koje čine Pomoravski okrug postoji veliki stepen političkog jedinstva, a to je osnovni preduslov za uspešno funkcionisanje tih lokalnih samouprava.
Po teorijskim zakonitostima upravljanja državom privreda – ekonomija, finansije i socijala, bi uvek trebalo da budu primarni u donosu na politiku. Koliko smo mi, Srbija, daleko od ostvarenja tih, za nas, virtielnih ciljeva?
– Politika, odnosno vlast treba da stvori pozitivan ambijent za razvoj privrede jer je privreda nosilac svih ostalih delatnosti. Samim tim i socijalna politika i kultura i sve ostale neprivredne grane zavise od snage i razvijenosti privrede jedne zemlje. Danas je u Srbiji osnovni problem nezaposlenost i mi jedino možemo da idemo napred i da poboljšavamo standard naših građana otvaranjem novih radnih mesta. Jedino novim zapošljavanjem, otvaranjem proizvodnih pogona i fabrika, možemo da pokrenemo i druge oblasti društvenog života. Zato politika mora da bude u funkciji stvaranja povoljne klime za privrednike i strane investitore u svakoj opštini gde za to postoji interesovanje – bez obzira na to ko je trenutno na vlasti u tim sredinama.
Srbija danas ima povoljne uslove za privlačenje stranih investitora, ne samo zbog svog geografskog položaja već i zbog izuzetno povoljnih trgovinskih sporazuma sa Rusijom, Kinom i Turskom.
Kako sagledavate stanje okružne privrede i ima li ona šanse da se vrati na nekadašnji nivo, kada je Pomoravlje bitno učestvovalo u stvaranju bruto nacionalnog dohotka, pogotovo u izvoznom segmentu – kablovi, staklarstvo, metaloprerađivački kompleks, poljoprivredni i proizvodi prehrambene industrije…?
– Pomoravsku privredu karakterišu sa jedne strane veliki industrjiski kolektivi koji su sada u fazi restrukturiranja i od čijeg oporavka u dobroj meri zavisi budućnost pomoravske privrede. Tu pre svega mislim na rudnik „Resavica” u Despotovcu, Fabriku kablova i Jagodinsku pivaru u Jagodini. To su firme koje prevazilaze lokalne okvire i njihov oporavak je u interesu šire društvene zajednice. Svakako treba napomenuti i preduzeća koja su u ranijim decenijama imala značajno mesto u strukturi pomoravske privrede i koja danas uspešno posluju, primer za to je Fabrika cementa Holcim i Fabrika stakla u Paraćinu kao i Juhor u Jagodini. Svakako, treba pomenuti i strane firme koje su počele da rade u Pomoravskom okrugu Andrea konfekcioni u Jagodini, Panasonik u Svilajncu. I upravo u tom pravcu Pomoravski okrug treba da traži svoju privrednu šansu jer naš geografski položaj, neposredna blizina koridora 10, ambijent u lokalnim samoupravama da se svakom investitoru izađe u susret, pružaju idealne uslove za poslovanje stranih kompanija. Dolazak tih firmi je garancija i za otvaranje novih radnih mesta i angažovanja domaćih preduzeća iz okruga, jer sve te firme donose ono što je danas najteže naći i osvojiti a to je inostrano tržište. Posebna pogodnost je što u Pomoravskom okrugu postoje izuzetno savremene i uređene industrijske zone, u Jagodini koja je postala lider u Srbiji po privlačenju stranih investitora, dosta je napredovao i Svilajnac, a nadam se da će vrlo skoro strani investitori doći i u paraćinsku industrijsku zonu i početi da grade pogone i fabrike.
Dokaz da sami ne možemo da se izvučemo iz ove krize su i česti odlasci privredno – političkih delegacija, koju je inicirala jagodinska lokalna samouprava, u inostranstvo u cilju privlačenja ino – investitora, i čiji ste stalni član. Na koji način u tim akcijama dajete i svoj lični doprinos sa stanovišta funkcije koju obavljate, i da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima?
– Jagodinska lokalna samouprava predvođena agilnim i preduzimljivim predsednikom Draganom Markovićem Palmom već dugi niz godina organizuje posete ne samo privrednih delegacija, nego i poljoprivrednika i studenata evropskim prestonicama kako bi se razmenila i stekla iskustva iz raznih oblasti od privrede preko poljoprivrede do obrazovanja. Delegacije su posetile Austriju, Nemačku, Italiju, Rusiju, Francusku, Grčku. Rezultati tih poseta su danas više nego vidljivi. Jagodina je postala lider u privlačenju stranih investitora. U našoj industrijskoj zoni već radi jedna italijanska firma sa 500 zaposlenih radnika a do kraja godine sa radom počinje i druga. Grade se još dve italijanske i jedna ruska fabrika. Do kraja 2014. godine u industrijskoj zoni biće zaposleno preko 2500 hiljade radnika. Poseban značaj je što je već duže vreme u te delegacije uključen i jedan broj predsednika drugih opština iz Srbije da bi se upoznali sa jagodinskim modelom privlačenja stranih investitora, pa su, zahvaljujući tome, prve ugovore potpisale i opštine Batočina, Novi Pazar, Trstenik. Razvija se saradnja i u drugim oblastima kao što je razmena studenata, a verovatno će se u budućnosti proširiti na kulturu, sport, poljoprivredu. Dosadašnjim rezultatima sam više nego zadovoljan i izuzetno sam ponosan što sam bio učesnik ovih delegacija. Prilikom svih ovih poseta bio sam deo tima koji je predvodio Dragan Marković Palma. Učestvovao sam u zvaničnim razgovorima i pregovorima sa mojim kolegama iz tih oblasti kao i sa predstavnicima njihovih lokalnih samouprava, opština i gradova. U svakoj od ovih država postoje ekvivalenti našim okruzima, samo se kod njih administrativne jedinice drugačije zovu: distrinkt, oblast, gubernija… Ove administrativne jedinice imaju svoje čelnike koji su nekada predvodili, ili kao članovi u delegaciji domaćina učestvovali u svim razgovorima i prezentacijama. To je bila prilika i za mene da steknem nova iskustva i da se upoznam sa načinom funkcionisanja administrativnih jedinica u tim državama.
I za kraj ovog intervjua – kako, kao visokopozicionirani kadar SPS-a, ocenjujete aktuelnu političku scenu Srbije sa dodatnim osvrtom na „kosovska dešavanja”?
– Prioritetni zadaci za Socijalističku partiju Srbije su: ekonomski oporavak zemlje, nastavak reformskih procesa, evrointegracije, primena Briselskog sporazuma, nastavak dijaloga i normalizacija odnosa sa Prištinom. Samo pregovorima, političkim delovanjem može da dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja koje je prihvatljivo za obe strane. Kada je reč o Kosovu i Metohiji, aktuelni su bili lokalni izbori . Završen je prvi krug u atmosferi kada se Priština nije ni trudila da stvori povoljnu klimu a često ni osnovne uslove da Srbi izađu na te izbore. U takvoj atmosferi nije bilo lako lobirati za izbore, a još manje animirati građane da izađu na njih. I pored svih prepreka u srpskim opštinama glasalo je više od 45.000 građana što predstavlja izuzetan uspeh. Nakon izbora biće formirana i zajednica srpskih opština, kao organ priznat od međunarodne zajednice, što je od vitalnog značaja za naše sunarodnike koji žive na Kosovu i Metohiji. Na ovaj način oni će u budućnosti moći da donose odluke i te odluke će morati da poštuju svi, kako Priština tako i međunarodna zajednica. Tako će oni moći da institucionalno i neposredno učestvuju u kreiranju svoje budućnosti.
Relja Milanović
Foto: A. Dobrosavljević
