Do pre samo par dana fudbal je bio u žiži svetske javnosti zbog Svetskog prvenstva igranog u Brazilu. I kako to obično biva, naročito kad je svetska smotra fudbala u pitanju, nekako je najvažnija sporedna stvar na svetu rezervisana za muškarce i njihova interesovanja, međutim u poslednje vreme i poslednjih godina i pripadnice lepšeg i nežnijeg pola su sve češće na tribinama, a one najodvažnije i najspremnije, željne da dokažu da fudbal nije samo muški sport, bave se profesionalno fudbalom i grade karijere koje su za svako poštovanje. Jedna od njih je i Indira Ilić, naše gore list, rođena u Jagodini, koja je pre par dana posetila našu redakciju i ispričala nam svoju životnu priču vezanu za fudbal, na jedan otvoren, sportski, a u isto vreme ženstven način.

– Rođena sam u Jagodini 1986. godine, sa petnaest godina sam otišla u Niš, na preporuku vašeg novinara Nenada Nedeljkovića i tamo sam nastupala za „Mašinac” od 2002. do 2009. godine. Posle toga sam potpisala profesionalni ugovor na Islandu, gde sam odigrala jednu sezonu, nakon čega sam pokušala da se prebacim u Škotsku, tačnije u „Glazgov rendžers”, međutim papiri nisu prošli, pa sam još jednu sezonu odigrala na Islandu. Posle toga sam se vratila u Srbiju, odigrala jednu polusezonu u Zvezdi 2012. godine. Ugovor sa Zvezdom mi je istekao u novembru iste godine, a onda sam rešila da odem u Ameriku, regrutovali su me skauti koledža Ajova vestern, dobila sam punu školarinu, sve mi je bilo plaćeno i uopšte to mi je bilo jedno prelepo iskustvo. Ja bih se i sada tamo vratila, ali nemam više pravo da igram za koledž, školu još nisam završila, ali i to planiram da uradim što pre. Iz Amerike sam otišla u Švedsku, tamo sam potpisala profesionalni ugovor sa klubom „ASSI” za koji i sada nastupam – priča nam Indira u jednom dahu.

Preko trideset nastupa za reprezentaciju Srbije: Indira je postigla gol protiv Malte

Prema njenim rečima ženski fudbal je sve popularniji u svetu, a Amerika je velesila u ovom sportu, što potvrđuje i njeno iskustvo igranja na najvišem nivou u Americi što se tiče koledža. Indira objašnjava dalje da je izuzetna medijska pažnja posvećena ženskom fudbalu u Americi, te da je njena rodbina preko interneta mogla da prati njene nastupe.

– U Švedskoj je takođe ženski fudbal veoma popularan, o čemu najbolje svedoči podatak da naša ženska ekipa ima više gledalaca na svojim utakmicama od muške. Naravno u ženskom fudbalu ne postoje milionski profesionalni ugovori kao u muškom, ali mogu da kažem da može pristojno da se zaradi i od toga pristojno da se živi. Uostalom, ukoliko ste uporni i spremni da date sve od sebe, ako od srca volite da se bavite fudbalom, shodno tome ćete i zarađivati. Takođe, gde god da odem svesna sam da moram da se prilagodim klimi najpre, što u početku nije lako, ali se vremenom to prevaziđe, uostalom ima igračica iz celog sveta koje igraju sa mnom u Švedskoj, tako da i one prolaze kroz sve to. Treniramo svakog dana, utakmice se igraju vikendom i to je tako u profesionalnom sportu.

Skok „nebu pod oblake”: Indira je uvek u top formi

U Švedskoj sada imamo olimpijskog trenera, koji je radio za olimpijski tim pre par godina i on nam je fitnes instruktor. Utorkom i četvrtkom imamo izuzetno jake treninge,ostalo su taktika i tehnika. Navikla sam na taj profesionalni sportski režim, i jako mi je važno da imam podršku porodice da se bavim ovim sportom. Moj otac je takođe igrao fudbal, a nakon toga bio fudbalski sudija i nekako je on taj fudbalski san proživljavao kroz mene – uz osmeh priča Indira.

Indira takođe dodaje da mnogo talentovanih igračica, inače mladih devojaka nema podršku porodice da se bave ovim sportom, što je verovatno opterećenost predrasudama da je to grub sport koji iziskuje velike napore i da je predodređen za muškarce.

– Ne moraš da budeš „muškarača”, što naš narod kaže, da bi se bavila fudbalom. Kod mene lično, fudbal je samo pojačao moju ženstvenost. Kada sam na terenu ja sam kao neka zver i to mogu sebi da priznam, ali kad sam van terena uvek se prezentujem u ženstvenom svetlu, odnosno da imam osećanja, da sam emotivna i nežna. Kao i svaka devojka volim da se lepo obučem, našminkam, sredim i tada niko ko me ne zna nikada ne bi pomislio da igram fudbal – objašnjava Ilićeva.

I dodaje da igra u odbrani, na poziciji na kojoj igra i Nemanja Vidić, za koga kaže da je joj je već godinama uzor, kako po pitanju profesionalizma, tako i po borbenosti i požrtvovanju koje pokazuje na svakom nastupu.

– Volim da igram u odbrani, imam bolji pregled igre, na utakmicama glasno komandujem svojom odbranom. Znam da publika uglavnom obožava golgetere, mada znam i ja da postižem golove i to uvek veoma glasno proslavljam, mada mi je mnogo draže kada sprečim pogodak protivnika i ispucam loptu s naše gol linije, u tome zaista uživam. I moja karijera u ženskom fudbalu mi je omogućila da proputujem svet, da vidim mnoga lepa mesta i upoznam mnoge ljude, što verovatno ne bih bila u prilici da sam na primer, ostala u Jagodini i bavila se rukometom. Napominjem još jednom, fudbal je moja velika ljubav, trenutno radim na licenci za trenere, jer ću nakon okončanja karijere raditi kao trener, ne znam tačno gde, da li u Srbiji ili Evropi ili možda Americi. Ali još uvek ne razmišljam o završetku karijere, jer osećam da imam još volje i želje, mnogo iskustva i da još mnogo toga mogu da pružim našoj reprezentaciji. Član sam reprezentacije Srbije od 2005. godine, imam oko trideset nastupa u nacionalnom dresu i postigla sam i jedan gol, na utakmici protiv Malte – ponosno priča Indira.

Ova mlada i talentovana devojka napominje da ponekad oseti nostalgiju, ali da je zahvaljujući modernim sredstvima komunikacije, kao što su skajp i internet veoma brzo prevazilazi. Takođe, ističe da je zahvaljujući karijeri u inostranstvu u potpunosti ovladala engleskim jezikom i da bez problema komunicira sa trenerom, saigračicama, kao i sa svima ostalima u svakodnevnom životu.

Fudbal je kolektivna igra:podrška i razumevanje među igračicama

Na kraju, Indira nam kaže da navija za „Zvezdu”, da isključivo nosi „najk” kopačke i da pored svakodnevnih sportskih obaveza, kao što su treninzi i utakmice ima dovoljno vremena i za sebe. Kaže da sve to zavisi od karaktera ličnosti i organizacije, a u njenom slučaju je to više nego očigledno, i besprekoran karakter i savršena organizacija života, otuda i blistava karijera, kao iz holivudskih filmova …

Lj. V.