Iako je odavno stekla uslove za ovo zvanje, Maja planira da se prijavi naredne godine. Ukoliko postane majstor fotografije, biće prva žena majstor fotografije u Srbiji

Maja prilikom otvaranja prve samostalne izložbe

Kada je posle paraćinske gimnazije u Kotoru završila školu za turističkog vodiča Maja Stošić (devojačko Aranđelović) nije ni slutila da joj to neće biti osnovno poslovno opredeljenje. Dok je devet godina radila na brodu kao turistički vodič u Crnoj Gori, ali i kada bi obilazila zanimljive predele Maja je fotografisala za svoju dušu.

Međutim, kada su 2004. godine članovi Foto kluba iz Paraćina videli njene fotografije predložili su joj da i ona učestvuje na izložbi. Zahvaljujući njenom talentu i savetima već renomiranih fotografa, među kojima je i je i Zoran Purger, majstor fotografije, Maja se danas bavi umetničkom fotografijom.

Maja kao turistički vodič na brodu

Osvojila je preko 50 nagrada na domaćim izložbama, koje su uglavnom međunarodnog ranga, i postala kandidat za majstora fotografije. Pošto je odavno stekla sve uslove, naša sagovornica planira da se naredne godine prijavi za ovo prestižno zvanje. Ukoliko uspe da ga dobije, biće prva žena majstor fotografije u Srbiji.

– Da bih dobila ovo zvanje potrebno je da na raznim takmičenjima osvojim 1.800 poena, a ja imam preko 6.000. Preduslov je da u Banatskom Brestovcu, gde se godišnje organizuju po dve izložbe majstorima fotografije, izložim svoja dela. Od pet žena iz Srbije koje su kandidati majstora fotografije, rešili su da izložbe organizuju Božani Maričić iz Beograda i meni. Pošto sam morala tematski da osmislim izložbu, odlučila sam se da obradim stare zanate – kaže Maja.

Pletač korpi iz Šavca

Da bi našla što zanimljivije i autentičnije kadrove, naša sagovornica je obišla celu Srbiju da bi napravila dobre fotografije. Bilo joj je zanimljivo što je najviše majstora starih zanata našla u Beogradu i Nišu. Oštrača noževa, sarača, tašnera, jorgandžiju, kao i pekaru koja je otvorena pre Drugog svetskog rata pronašla je samo u prestonici. Maja je bila još više iznenađena njihovom ljubaznošću i predustreljivošću, jer je očekivala da budu odbojni.
Inače, ona je na početku fotografske karijere fotografisala pejsaže i arhitekturu, a sada je više ineteresuju lajf i dokumentarna fotografija.

– Imala sam 28 godina i dopalo mi se druženja sa fotografima. Kupila sam nikon D 90. Dugo sam bila jedina žena među kolegama, a danas u klubu imamo još dve koleginice. Odmah sam počela da beležim uspehe. Na prvoj međunarodnoj izložbi “Dani prirode” u Banatskom Brestovcu moja fotografija proglašena je za najbolju. To mi je bio vetar u leđa, koji me je podstakao da češće odlazim na fotografske izlete i da učestvujem na raznim takmičenjima– kaže Maja.

Najvećoj opasnosti zbog fotografija bila je izložena kada je sa planinarima išla na Durmitor u zimskim uslovima. Mislila je da će da beleži pejsaže, a nije ni slutila da su oni krenuli na pripreme za osvajanje Mon Blana.

Durmitor

– Išla sam u navez sa planinarima. Nimalo nije bilo jednostavno, jer uopšte nisam bila spremna za tako nešto. Žrtva je nesumnjivo bila vredna, jer je jedna moja fotografija osvajala nagrade na nekoliko izložbi. Najznačajnija je druga nagrada na minijaturama u Beogradu. Sećam se da je neko iz žirija pitao koji je ludak ovde išao-priča Maja kroz osmeh.

Prema njenim rečima, svaka fotografija je priča za sebe i za svaku je veže uspomena ili zanimljiva dogodovština. Najupečatljiviji joj je bio odgovor tridesetosmogodišnjeg jorgandžije kada ga je pitala da li ima naslednika. “Nemam, al’ ću ga napravim”, rekao joj je.

Zanimljivo joj je bilo i dok je radila kao turistički vodič, odnosno kada je turistima organizovala dnevne izlete po Bokokotarskom zalivu sa obilaskom starih gradova. Posle devet godina ovaj posao je napustila jer se udala i dobila blizance. Sanjala je da radi kao recepcionarka na prekookeanskom brodu, jer engleski i italijanski govori perfektno, a može da se sporazumeva na nemačkom i ruskom. Uzimala je i časove francuskog, jer je htela da nauči i ovaj jezik. Međutim, kada je probala da se zaposli, rekli su joj da Srpkinje teško mogu da dobiju taj posao, jer prednost imaju Italijanke, Francuskinje, Engleskinje i Britanke.

Kočijaši iz Beča

– Pored obilaska gradova, morala sam da brinem i o turistima koji su imali morsku bolest. Moj posao je bio i da im objasnim da zbog velike bure brod ne može da pristane da bi videli neku od predviđenih destinacija. Tamo je jugo duvao svaki treći-četvrti dan. Tada kapetan ne bi imao potpunu kontrolu nad brodom i ne može da se usidri, jer je postojala opasnost da udari o dok ili u drugi brod. Postojali su turisti kojima to nisam mogla da objasnim-seća se Maja.

Raritet
Od svega što je i sama videla dok je vodila turiste najveći utisak na Maju je ostavila crkva Svete Marije od Rijeke u Kotoru. Reč je o najstarijoj očuvanoj crkvi iz ranohrišćanskog perioda iz šestog veka nove ere u kojoj se nalazi krstionica u obliku krsta iz četvrtog veka. To pokazuje da je ona bila episkopija, jer su samo one imale krstionice u obliku krsta. Jednom prilikom je zamolila sveštenika da im pokaže tu krstionicu, što on retko čini, ali im je izašao u susret.

Nagrade
Od značajnijih nagrada Maja izdvaja diplomu jednog člana žirija koju je osvojila 2008. godine na izložbni u Francuskoj, koju članovi žirija dodeljuju samo za fotografiju koja im se najviše dopala. Iste godine u Sloveniji je na međunarodnoj izložbi osvojila drugu nagradu, a diplomu 2012. godine u Rumuniji.

Tekst i foto Z. Gligorijević