– Govorili su da sam završila Poljoprivredni falultet i da ću termoelektranu da dignem u vazduh, jer to ne znam da radim. Trebalo je vreme da shvate da nisam došla to da uradim, niti da je zatvorim, već da sam neko ko daje sve od sebe da bi postigao najbolji mogući rezultat- navodi Marija Stevanović.

Marija Stevanović: “Mislili su da ću termoelektranu dići u vazduh”

Mariju Stevanović, koju je Evropska komisija 2011. godine izabrala za ambasadorku ženskog preduzetništva, a Udruženje poslovnih žena Srbije proglasilo za “Ženu zmaja” i koja je jedna od 270 ambasadorki u svetu, Upravni odbor EPS-a postavio je za direktorku Termoelektrane “Morava” u Svilajncu 1. marta 2013. godine.

Tada je bila prva žena na funkciji u Elektroprivredi Srbije. U međuvremenu je u distribuciji postavljeno nekoliko žena, ali je Marija ostala jedina direktorka u proizvodnji. Iako gotovo niko nije verovao da će jedna žena uspeti da se izbori sa teškom situacijom u ovoj firmi, ona je uspela ne samo da termoelektranu postavi na noge, već i da je učini likvidnom.

– Termoelektrana je imala gubitak od 4.000.000 evra, dok je za prošlu godinu planirani gubitak bio 6.000.000 evra. Rasipalo se na sve strane, a bilo je i raznih nepravilnosti. Sve što sam videla da je protivzakonito, prijavila sam nadležnim organima koji to procesuiraju. Radila sam po deset sati dnevno i uspela ne samo da firmu dobedem na pozitivnu nulu, već smo počeli i da zarađujemo. Ostvarili smo i plan proizvodnje– kaže direktorka.

Tim koji je Mariji pomogao da termoelektranu “postavi na noge”

Žene moraju više da se dokazuju
– Kada mi neko kaže da sam nešto dobila zato što sam žena, to smatram uvredom. U Srbiji ima veoma malo džentlmena. Uvreženo je mišljenje da je žena manje vredna, ranjivija, manje sposobna. Zato sam uvek morala više da radim i da svima pokažem da sam veći profesionalac od mnogih muškaraca. Znači, uvek sam morala da budem mnogo bolja da bih postigla rezultat koji muškarci postižu-kaže Marija.

Ona smatra da je postavljena na ovu funkciju, jer se u svojoj firmi za konsalting pokazala, pre svega, kao dobar menadžer. U “Moravi” je pooštrila kontrolu, počela da vodi računa o svakom dinaru i više se oslonila na potencijale sopstvenih radnika nego na izvođače. Zato je, na primer, umesto da uređenje fabričkog kruga od 86 hektara komunalnom preduzeću plati 8.000.000 dinara, angažovala zaposlene i uštedela taj novac. Pretpostavila je da 300 radnika mogu sami da održavaju krug i bila je u pravu. Najpre je organizovala zajedničku akciju čišćenja, u kojoj je i sama učestvovala. Sada svako održava deo firme u kome radi.

– Dosta problema smo imali i zbog taksi prema lokalnoj samoupravi. Takse za ekologiju, gradsko građevinsko zemljište i ostale takse termoelektrana je 2008. godine plaćala 11.000.000 dinara. Prošle godine taj dug je narastao na 311.000.000 dinara. Termoelektrana je plaćala i nije se žalila. Ja sam počela da obaram jedno po jedno rešenje. Mnoge stvari su bile preplaćene, a druge smo, poput samodoprinosa i firmarina, plaćali iako nismo morali, jer su obe obaveze ukinute. Još uvek nemamo podatak koliko dugujemo, ali znam da je cifra znatno manja– navodi Marija.

Pošto je završila Tehnološko-metalurški fakultet, mnogi su se pitali otkud ona na mestu direktorke Termoelektrane. Iako je diplomirani inženjer tehnologije, ona se snašla u ovoj oblasti tako što se konsultovala sa svim stručnjacima, a najviše joj je pomogla mašinski inženjer Gordana Novaković, tehnička direktorka koja je u termoelektrani provela 32 godine.

– Govorili su da sam završila Poljoprivredni falultet i da ću termoelektranu da dignem u vazduh, jer to ne znam da radim. Trebalo je vreme da shvate da nisam došla to da uradim, niti da je zatvorim, već da sam neko ko daje sve od sebe da bi postigao najbolji mogući rezultat. Sada su svi iznenađeni što sam uspela od “Morave” da napravim likvidnu firmu– zaključuje direktorka.

Novi blok
– U planu je i izgradnja novog bloka, koji, zapravo, predstavlja novu zgradu. Reč je o termoelektrani iste snage kao što je postojeća od 125 megavata. Ukoliko bi ona bila napravljena pored nje bilo bi duplo jeftinije nego kada bi se gradila na nekoj ledini. Mi imamo infrastrukturu i obučene radnike. U arhivi smo pronašli građevinski, mašinski, elektro i investicioni projekat iz 1968. godine i odneli smo ga u Ministarstvo energetike. Mislim da bi je on strateški bitan, jer termoelektrana “Morava”, jedini objekat ove vrste u ovom delu Srbije, ispravlja naponsko stanje u centralnom delu zemlje. Za Svilajnac bi to bilo bitno, jer bismo mogli da zaposlimo još 200 radnika, a podizvođači bi bili naše firme koje bi takođe zaradile. Znači, ta investicija bila bi posao za sve- ocenjuje Marija.

Ministarka Zorana Mihajlović zadovoljna postignutim rezultatima

Što se tiče planova, već je potpisan ugovor za šestomesečni kapitalni remont postrojenja, u koji će naredne godine biti uloženo 20.000.000 evra. U rekonstrukciju eletrofiltera, zamenu turbine, rotora i generatora biće investirano preko 20.000.000 evra. Evropska unija će za za ugradnju elektrofiltera donirati 5.000.000 evra.

Ove godine biće urađena studija opavdanosti toplifikacije Svilajnca i okolnih opština. Grad Kragujevac i “Fijat” su se javili da su zainteresovani, ali će studija pokazati da li je isplativo da se toplotna energija transportuje na toliko kilometara. U svakom slučaju, umesto da se topla voda baca u Moravu, ona će biti korišćena za toplifikaciju okolnih opština.

Tekst i foto Z. Gligorijević