Udruženje „Ženski prostor” je skup građanki koje postoji od 1998. godine u Nišu. Osnivačice su mlade aktivistkinje različitih ženskih grupa na teritoriji grada Niša koje su prepoznale potrebu da se po prvi put u gradu, ali i u čitavoj republici osnažuju i organizuju žene iz marginalizovanih društvenih grupa. Na početku, oko ove ideje okupili su se, studentkinje i studenti Romi, žene iz romskih mahala, žene raseljene i izbegle tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, osobe drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne, kao i samohrane majke, u cilju podsticanja samoorganizovanja i širenja aktivizma.
Sa izvršnim koordinatorom „Ženskog prostora” Verom Kurtić govorili smo o važnosti ženskog-romskog aktivizma i političkoj participaciji Romkinja. Na naše pitanje koliko je važna politička participacija Romkinja, gospođica Kurtić je rekla:
– Veoma je važno da Romkinje participiraju u vlasti. Međutim, do sada je praksa pokazala da Romkinje niko ništa ne pita i uvek neko drugi odlučuje umesto njih. Postoje Romkinje koje su uspele da se izbore za svoju ravnopravnost, pre svega u svojoj porodici i u čitavoj romskoj zajednici. Moram da kažem da je na žalost sve u Srbiji politika, da li ćemo imati posao, kolika je cena namirnica, da li imamo novca za lečenje ili ne, sve se ovo direktno vezuje za Romkinje, a opet svi drugi misle da mogu da donose odluke, a žene treba da ostanu po strani. Ja sam sigurna da nije tako. Političke partije jako malo svoje programe usmeravaju na žene, a posebno na Romkinje.
Na koji način žene Romkinje mogu i moraju da se uključe u kreiranje svog životnog prostora i kako da Romkinje u ovom društvu postanu ravnopravni sagovornici, koje će svi uvažavati:
– Neću mnogo pogrešiti ako kažem da je sistem u kome živimo jako nepravedan. Mi živimo u društvenom uređenju u koma vlada patrijarhat. Kada govorimo o globalnim promenama, nemoguće je samo našminkati sve te nepravde, već je neophodno stvari menjati iz korena. Romske stranke koje postoje na našoj političkoj sceni ništa nisu preduzele po pitanju rešavanja ravnopravnosti, već ponavljaju iste greške koje su vidljive i kod većinskih partija. Mnogo većim aktivizmom i većim uključivanjem Romkinja u proces odlučivanja nekih krucijalnih stvari, kao što su zdravstvena, obrazovna i materijalna problematika, biće na neki način rešen problem diskriminacije i nepoštovanje Romkinja.
Koliko ženska-romska mreža može da pomogne ženama u rešavanju njihovih problema, s obzirom da u toj organizaciji ima mnogo obrazovnih i uticajnih žena:
– Solidarnost je ključ u rešavanju problema Romkinja. Međusobno povezivanje postoji i danas u romskim mahalama, ali problem se javlja u neznanju i neobrazovanju. Romska-ženska mreža je skup žena koje deluju u preko dvadeset gradova širom naše zemlje. Imamo ogroman potencijal, jako je važno da uključujemo u rad i Romkinje i neromkinje. Takođe, veoma je važno to što širenje i svakodnevni rast članstva govori o tome da se polako kolektivna ženska svest u Srbiji budi.
Udruženje „Ženski prostor” je jedno od najboljih organizacija u Srbiji. Svojim radom, mlade žene koje su uključene u aktivnosti ovog udruženja su mnogo puta pokazale da je upornošću i velikim zalaganjem moguće rešeti i najveće probleme romskog naroda. Definitivno jedan od najvećih problema kod Roma je rodna ravnopravnost i prevelika diskriminacija. Ove nedaće, sa kojima se romski narod susreće već decenijama unazad, jedino je moguće rešiti udruživanjem i zajedničim delovanjem mladih, obrazovnih i harizmatičnih ljudi kakvi su sigurno žene, članice ženske-romske mreže i „Ženskog prostora”.
Aleksandar Nedeljković
